Ѣ ѣ (Ѣ ѣ, искошено: Ѣ ѣ; јат, , рус. и , , ) је име 32. слова старе ћирилице као и гласа који је то слово означавало. Ово слово се на латиницу транскрибује као -{ě}-, што је преузето из чешког језика, у коме се најчешће чита као је.
У прасловенском језику јат је био дугачак самогласник. Претпоставља се да је ово слово изговарано као звук , који је потицао из старијих гласова , или . У руском језику слово се користило до 1917. године, а у бугарском до 1945. године.
Замена у јужнословенским језицима У јужнословенским језицима и њиховим дијалектима постоји више варијанти замене овог слова у изговору и писању: е — српска екавица, македонски језик, словеначки језик, неки дијалекти хрватског језика, као и западни бугарски говори је и ије — српска ијекавица и хрватски језик и — српска икавица и неки дијалекти хрватског језика -{я}- (ја) или е (на пример: -{бял}- (бјал) – бели) — бугарски језикLanguage Contact: New Perspectives, Cornelius Hasselblatt,Bob de Jonge,Muriel Norde, 2010, стр.133
Види још Јатова граница Старословенски језик Старословенска ћирилица
Референце