Трећи горњи кутњак () је осми и последњи зуб од медијалне линије у оба горња квадранта сталне дентиције. То значи да само мезијално контактира са другим горњим моларом, а оклудира са трећим кутњаком из доње вилице. Познат је и под именом горњи умњак или зуб мудрости. Ово је најваријабилнији зуб у горњој вилици и најчешће се јавља као варијанта другог горњег кутњака са три квржице и мало мањом круном. Углавном је мањи од свог мандибуларног парњака, а и корени су му краћи у односу на остале горње кутњаке и често спојени у једну формацију. Основна функција овог зуба је гњечење и млевење хране.
У горњем денталном луку постоје два умњака, која се обележавају на следећи начин:
стални горњи десни трећи кутњак – 18; стални горњи леви трећи кутњак – 28.
Умњак показује правилан знак угла и лука и дистални нагиб корена, под условом да има „типичан“ облик круне. Често може бити конгенитално одсутан у вилици или импактиран, а и време ницања је потпуно варијабилно.
Круна
Круна горњег умњака је мања у односу на остале горње моларе. Показује честе варијације у облику и величини и може бити сасвим једноставна и минијатурна или пак изразито велика. Круна се описује из пет апеката: букалног, палатиналног, два проксимална и оклузалног.
Букална површина има облик трапеза и у целости је конвексна са максимумом конвекситета у цервикалној и мезијалној трећини. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.
Палатинална страна је мања и заобљенија, што је условљено присуством само једне палатиналне квржице. Максимум конвекситета ове површине се налази у оклузалној трећини. Прелаз у проксималне стране (мезијалну и дисталну) је заобљен.
Проксималне површине су облика правоугаоника и мезијална страна је је виша, шира и равнија од дисталне.
Гризна површина је удубљена и има најчешће срцолик или троугласт облик спољашњег и унутрашњег оклузалног поља. Главна одлика ове површине су три квржице: мезиобукална, дистобукална и палатинална.
Мезиобукална квржица је оштра и има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални квржични гребен (који се пружа на букалну површину), лингвални квржични или триангуларни гребен (који се спушта у унутрашње оклузално поље), мезијални и дистални квржични гребен (који се простиру ка одговарајућим проксималним странама). Квржица има и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну (функционалне површине) и мезио- и дистобукалну.
Дистобукална и палатинална квржица имају сличне детаље као и претходна, а називи су им у складу са правцем пружања. Палатинална квржица је најпространија и благо је заобљена.
Фисурни комплекс умњака је екстремно варијабилан и састављен од бројних ирегуларних бразди.
Врат
Врат зуба () се налази у пределу глеђно-цементног споја и показује сасвим благе криве пружања.
Корен
Корен () обично има три гране: палатиналну, мезиобукалну и дистобукалну. Они су често спојени (парцијално или комплетно) у један монолитни конични блок и нагнути су дистално. Понекад је присутан и већи број коренова.
Димензије
Трећи горњи кутњак (умњак) Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба 8,5 -{mm}- 10,0 -{mm}- 6,5 -{mm}- 11,0 -{mm}- 17,5 -{mm}-
Развој зуба
Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена 7 - 9 година 12 - 16 година 17 – 21 година 18 - 25 година
Види још Топографско-анатомска обележја зуба Посебне морфолошке карактеристике зуба Дентална номенклатура Каријес
Референце
, -{COBISS-ID}- 94080780;
Категорија:Зуби
en:Maxillary third molar