Фудбалски клуб Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део ЈСД Партизан. Освојио је укупно 45 трофеја, укључујући: 27 националних првенства, 16 националних купова, 1 национални суперкуп и 1 Митропа куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.
Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66. Партизан је први српски клуб који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона.
Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. Надимак „Парни ваљак” добио је 1953. године након рекордне победе над Црвеном звездом од 7:1 у 13. вечитом дербију. У септембру 2009. британски лист Дејли мејл прогласио је дерби Партизан—Црвена звезда као четврто ривалство свих времена. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори и Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској. Партизан има много присталица у свим осталим бившим југословенским републикама, као и у српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.
Историја Оснивање Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва Партизан, које данас броји 27 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је име добио у част југословенских партизана, војне формације која се борила током Другог светског рата. Клубом је у почетку управљала група високих официра Југословенске народне армије (ЈНА), а посебно Светозар Вукмановић, Пеко Дапчевић, Ратко Вујовић и Коча Поповић.
Два дана након оснивања, Партизан је одиграо прву пријатељску утакмицу против селекције Земуна која се завршила 4:2.Пре 75 година Партизан одиграо прву утакмицу („Политика”, 6. октобар 2020) Силвестер Шереш је ушао у историју као први стрелац у историји Партизана, док је Фрањо Глазер био први тренер. Само три недеље касније, Партизан је отишао у Чехословачку на прву од многобројних међународних турнеја, где су победили селекцију Словачке војске са 3:1. Пошто је Други светски рат тек био окончан и није било организованог првенства, Партизан је играо само турнире у држави и иностранству. Прву међународну утакмицу против неког клуба је одиграо 6. децембра 1945. против ЦСКА из Москве и изгубио 3:4. Голове за Партизан постигли су: Бобек (25.) и Матекало (42., 89.). Партизан је пролећа 1946. одиграо прве утакмице са: Црвеном звездом, Динамом и Хајдуком. 24. марта Партизан је са Динамом одиграо прву утакмицу у историји ова два клуба. Утакмица је одиграна на стадиону у Крањчевићевој улици у Загребу, а Динамо је победио са 1:0 пред 16.000 гледалаца. Скоро месец дана касније, 21. априла Партизан је победио Црвену звезду са 2:0 (Рупник у 34. и Михајловић у 59.), а 12. маја Партизан је победио Хајдук са 3:1 (Атанацковић у 8. и Рупник у 66. и 70. минуту). Крајем јуна и почетком јула, Партизан је у Пољској одиграо пет утакмица и остварио пет победа уз гол разлику 31:6. У првом мечу у Катовицама пред 20.000 гледалаца декласирана градска репрезентација са 8:0, a затим два пута декласиран тим Краковије (4:3 и 5:1), прво u Кракову пред 30.000 људи, а затим и у Варшави. Два дана касније, Партизан је декласирао и Легију 8:2, а затим и у Лођу је декласирао домаћина 6:0. Крајем јула и почетком августа, Партизан је на турнеји по Совјетском Савезу одиграо четири утакмице и остварио две победе. Прву је одиграо 28. јула против ЦСКА у Москви и изгубио са 1:0, а четири дана касније победио у Лењинграду градску репрезентацију 2:1, Партизан се затим вратио у Москву и изгубио од Динама 4:1. Партизан је задњу утакмицу на овој турнеји одиграо 11. августа против Динама у Тбилисију и победио 2:1.
Почетне године (1946—1958) 180п|мини|right|Стјепан Бобек, најбољи играч и најбољи стрелац у историји Партизана
Крајем августа 1946. године почела је друга сезона Првенства Југославије. Партизан је своју прву утакмицу одиграо против Победе из Скопља и победио 1:0 голом Матекала. Клуб је од самог почетка имао највеће амбиције па је привукао неке од најбољих играча, као што су: Стјепан Бобек, Мирослав Брозовић, Златко Чајковски, Кирил Симоновски, Бела Палфи, Фрањо Рупник, Првослав Михајловић, Александар Атанацковић, Миодраг Јовановић, Владимир Фирм, Ратко Чолић и Фрањо Шоштарић. Истакнути фудбалски стручњак — Илеш Шпиц, постао је тренер, и провео наредних 14 година на различитим позицијама у клубу. Његова примена најбољих европских метода обуке и тактика, у комбинацији са технички даровитим фудбалерима, били си битни у освајање првог првенства. Исте године освојен је и куп, чиме је Партизан постао освајач „дупле круне“.
Други пут је постао првак Југославије у сезони 1948/49. Партизан је своје утакмице као домаћин играо на старом стадиону БСК до 1949, када је изграђен Стадион ЈНА (Стадион Југословенске народне армије). Године 1953, постао је независан од војске. Први председник клуба био је Ратко Вујовић. Иако је током педесетих година 20. века Партизан имао јак тим, на челу са репрезентативцима као што су Стјепан Бобек, Златко Чајковски, Милош Милутиновић, Марко Валок, Бруно Белин, Томислав Калоперовић и Бранко Зебец, клуб је имао дугу паузу без титуле у првенству, али је освајао куп у сезонама 1952, 1954 и 1957. године. Године 1953. након рекордне победе над Црвеном звездом од 7:1, клуб је добио надимак „Парни ваљак“. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, у Лисабону. Утакмица је завршена резултатом 3:3, док је у реваншу Партизан славио са 5:2 (Милутиновић 4 и 1 Јоцић). У првом мечу четвртфинала, у Мадриду, Партизан је изгубио од Реал Мадрида са 4:0, пред 105.532 гледалаца на стадиону Сантијаго Бернабеу. У реваншу, Партизан је победио са 3:0 по страховитој зими и снегом покривеном терену стадиона Југословенске народне армије, пред 40.000 гледалаца, 29. јануара 1956. године. Голове за Партизан на тој утакмици постигли су Милутиновић (2) и Михајловић.
„Партизанове бебе” 200п|мини|left|Екипа Партизана на мечу финала Купа шампиона у сезони 1965/66. против Реал Мадрида До средине педесетих година прва генерација фудбалера Партизана била је на заласку. Само две титуле првака Југославије и четири купа у првих 15 година постојања није било довољно за клуб као што је Партизан. Године 1958, Партизан је одлучио да бордо-плаве дресове које је до тада носио замени са црно-белим. Прва утакмица у црно-белим дресовима одиграна је 8. марта 1959.Пре 60 година Партизан први пут играо у црно-белим дресовима („Политика”, 8. март 2019) Та промена је праћена и радикалним променама и у екипи. Дотадашњу генерацију, заменила је нова која је дошла из омладинског погона клуба. Она је убрзо постала једна од најбољих генерација у Европи и добила назив „Партизанове бебе“. Успон генерације почела је са Милутином Шошкићем, Фахрудином Јусуфијем, Јованом Миладиновићем, Велибором Васовићем, Миланом Галићем, Илијом Митићем, Звезданом Чебинцем и Владицом Ковачевићем. Врло брзо, њима су се придружили Лазар Радовић, Велимир Сомболац, Љубомир Михајловић, Мустафа Хасанагић, Иван Ћурковић, Јосип Пирмајер, Бранко Рашовић и Радослав Бечејац. Тренер су били Илеш Шпиц, Флоријан Матекало и Стјепан Бобек. Одлука да се ослања углавном на младе талентоване играче убрзо је дала резултате. Партизан је освојио три узастопне титуле првака Југославије: 1960/61, 1961/62 и 1962/63. Тиме су постали први клуб који је три пута за редом освајао првенство. Успешан низ, прекинула је Црвена звезда која је освојила првенство у сезони 1963/64, а већ следеће сезоне Партизан освојио четврту титулу у пет година. Шездесетих година нарочито је постало интензивно ривалство између Партизана и Црвене звезде.
200п|мини|right|Састави екипа у финалном мечу Купа европских шампиона Партизан - Реал Мадрид Такмичење у Купу европских шампиона у сезони 1965/66 била је круна каријере ове генерације. После елиминације француског Нанта (2:0, 2:2) и немачког првака Вердер Бремена (3:0, 0:1) у прва два кола, Партизан је у четвртфиналу играо против Спарте Праг. У првој утакмици, која је одиграна у Прагу, Партизан је претрпео тежак пораз 4:1. Иако су имали мале шансе у реваншу у Београду, Партизан пред 50.000 гледалаца остварио убедљиву победу 5:0, и са укупним резултатом 6:4 квалификовао се у полуфинале. У полуфиналу Партизан се састао са Манчестер јунајтедом, коме је ово била прва сезона у Европи након Минхенске трагедије у којој су 1958. године погинула 23 фудбалера након повратка са утакмице против Црвене звезде. Партизан је у првој утакмици у Београду победио са 2:0, док су у реваншу поражени само са 1:0 и укупним резултатом 2:1 прошли у финале. Тренера Абдулаха Гегића и екипу у финалу је чекао у Реал Мадрид. Утакмица је одиграна на Стадиону Хејсел у Бриселу. До 70. минута Партизан је водио са 1:0 голом Велибора Васовића и био близу освајања Купа шампиона, али је ипак поклекао у финишу и на крају изгубио са 2:1. Ипак, Партизан је постао први клуб са Балкана и источне Европе који је играо у финалу Европског купа.
Криза (1966—1976) 200п|мини|left|Олимпија Љубљана - Партизан Након пораза у финалу, Партизан је ушао у дугу организациону кризу. Сви главни играчи потписали су уговоре са највећим западним клубовима, и обећавајућа генерација је била распродата. Милутин Шошкић је отишао у Келн, Милан Галић у Стандард Лијеж, Владица Ковачевић у Нант, Фахрудин Јусуфи у Ајнтрахт Франкфурт, Велибор Васовић у Ајакс. То је био период осредњих резултата, а за десет година није освојен ниједан трофеј. Неколико играча је остало од претходне генерације: Милан Дамјановић, Благоје Пауновић и Боривоје Ђорђевић. Долазак талентованих младих играча Момчила Вукотића, који је дошао из омладинског погона и Ненада Бјековића из Пролетер из Зрењанина најавио је боље дане за Партизан.
У том периоду (1966—1976), Партизан је играо три пута у Купу сајамских градова и једном у Купу УЕФА. У сезони 1967/68. Партизан је први пут играо у Купу сајамских градова. Црно-бели су у првом учешћу у овом такмичењу стигли до другог кола, где су елиминисани од Лидс јунајтеда укупним резултатом 2:3 (1:2 у Београду, 1:1 у Лидсу). У првом су елиминисали Локомотиву из Пловдива укупним резултатом 6:2 (5:1 у Београду, 1:1 у Пловдиву). У сезони 1969/70. и 1970/71. Партизан је елиминисан у првом колу овог такмичења од Ујпешта и Динамо Дрездена. Иако је у сезони 1974/75. Партизан завршио на 6. месту у првенству Југославије, црно-бели су остварили највећи успех у другом по значају УЕФА клупском такмичењу у својој историји. Партизан је стигао до трећег кола/осмине финала. У првом и другом колу, Партизан је елиминисао Горњик Забже и Портдаун, укупним резултатом 5:2 и 6:1. У трећем колу, Партизан је елиминисан од Келна. У првом колу, пред око 20 хиљада гледалаца на стадиону ЈНА, Партизан је савладао Немце са 1:0 голом Вукотића, али је у Немачкој две недеље касније изгубио са 1:5 и доживео један од најтежих пораза у европским такмичењима.
Повратак и први европски трофеј (1976—1982)