Александар Вучић (Београд, 5. март 1970) Istinomer.rs српски је политичар и правник. Од 2017. до 2026. обављао је функцију председника Републике Србије. Између 2012. и 2023. био је председник Српске напредне странке (СНС), између 2012. и 2014. први потпредседник Владе Србије, а између 2014. и 2017. председник Владе Србије.
Дипломирао је право на Правном факултету Универзитета у Београду. Политичку каријеру је започео 1993. као члан Српске радикалне странке. Године 1995. постао је генерални секретар СРС, а 1998. именован је за министра за информисање у влади Мирка Марјановића. Током свог министарског мандата, који је трајао до свргавања Слободана Милошевића 2000, увео је рестриктивне мере према новинарима и забранио рад страним ТВ станицама. После 2000. био је један од најистакнутијих опозиционих политичара у Србији.
Заједно са Томиславом Николићем, Вучић је 2008. напустио СРС и суоснивао СНС, испрва као заменик председника странке. СНС је постала најзаступљенија странка на изборима 2012. и убрзо је формирала владу са Социјалистичком партијом Србије. Вучић је именован за првог потпредседника Владе и председника СНС. Иако није био председник владе, имао је највећи утицај и моћ као председник највеће странке у Народној скупштини. Био је један од кључних учесника у дијалогу Београда и Приштине, реализованог уз посредовање Европске уније (ЕУ). Залаже се за примену Бриселског споразума о нормализацији односа између две стране. Године 2014. постао је председник Владе, што је довело до успостављања система доминантне странке. Наставио је процес приступања Србије ЕУ приватизацијом државних предузећа и либерализацијом привреде. Током 2015. ЕУ је отворила прва поглавља током конференције са делегацијом Србије коју је предводио Вучић. На изборима 2017. изабран је за председника Србије, а реизабран је на изборима 2022. Током првог мандата на месту председника покренуо је Отворени Балкан, економску зону балканских држава која је имала за циљ да гарантује „четири слободе”, а у септембру 2020. потписао је Вашингтонски споразум о нормализацији економских односа са Приштином. Вучић је 2024. био је предлагач програма развоја Скок у будућност.
Сматра се једним од најзначајнијих политичара у Србији током 21. века. Више политичких аналитичара га је назвало споном између западног и источног света. Они који на резултате Вучићеве власти гледају афирмативно као аргументе истичу привредни раст државе и вођење прагматичне политике, попут подршке приступању Србије ЕУ уз очување добрих односа са Русијом и Кином. Поједини посматрачи су описали Вучићеву владавину као ауторитарни, аутократски или илиберално-демократски режим, наводећи као разлог смањену слободу штампе и пад грађанских слобода.*
Младост и образовање Рођен је 5. марта 1970. године у Београду, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића. Порекло, 12. 4. 2012 Има млађег брата Андреја Вучића. Са очеве стране, пореклом је из Чипуљића, одакле је породица протерана од стране усташа на почетку Другог светског рата, те се његов отац Анђелко Вучић игром случаја родио у околини Београда. Усташе су у Чипуљићу убили Анђелка, деду Александра Вучића, по којем је његов отац добио име, као и прадеду Радета, стричеве и многе друге чланове фамилије. Породица је старином из источне Херцеговине или Црне Горе.
Одрастао је у новобеоградском Блоку 45, похађао је основну школу „Бранко Радичевић” и Земунску гимназију са одличним успехом. Учествовао је на градским и републичким такмичењима из историје, где је освајао награде. Био је и пионирски првак Београда у шаху.
Када је имао 10 година, 1980. је одговорио на једно кратко питање на спортској манифестацији Радост Европе. РТС је много касније у својој емисији Трезор објавио тај снимак.
Уписао је студије на Правном факултету Универзитета у Београду 1988. и дипломирао 16. новембра 1994. године, а усавршавао је енглески језик у Брајтону у Уједињеном Краљевству. Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста Фондације за развој научног подмлатка.
Војни рок је служио у Лукавици. За време рата у Босни и Херцеговини, током 1992. и 1993. године, добровољно је радио као новинар и извештач на „Каналу С” на Палама, где је припремао и водио вести на енглеском језику, блок вести из света, интервјуе и репортаже.
Улазак у политику Вучић је приступио Српској радикалној странци 1993. године и исте године на изборима бива изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије.
Две године касније, са 24 године, постаје и генерални секретар Српске радикалне странке. После победе радикала на локалним изборима у Земуну 1996. године, постао је директор Културног спортског центра „Пинки”.
Министар информисања Дана 24. марта 1998. године, постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” Мирка Марјановића, РТС, 22. 7. 2012 коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица, те подноси оставку на место директора КСЦ „Пинкија”.
За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена. Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа”, „Европљанина” и „Наше борбе”, а многи други независни медији су били кажњавани. Мондо, Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а страни медији су посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.
Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима током периода обављања функције Министра информисања (1998 — 1999) када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали критички о тадашњем режиму попут Славка Ћурувије, The Economist, 15. 9. 2016 The Guardian, 31. 3. 2017 Време, 18. 12. 1999 и Дејан Анастасијевић који је писао о злочинима над албанским цивилима. Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима НАТО-а, за време чијег важења је укинут програм Радио Индекса, Нин, 15. 10. 1998 а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Време Након почетка НАТО агресије и проглашења ратног стања у земљи, Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво званични државни ставови и терминологија. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром.
Вучић је изјавио у фебруару 1998. за лист Аргумент да ће се „кад тад осветити Славку Ћурувији за лажи које је писао о њему”, новинару и оснивачу неких од угашених листова. Ћурувија је убијен 11. априла 1999, а његова невенчана супруга изјавила је 15 година касније да је Вучић био „не само креатор Закона о информисању већ и праксе прогона новинара”.
НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије Слободана Милошевића” Зграда је бомбардована 23. априла и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено. У ноћи када је бомбардована зграда РТС-а, Вучић је требало да из студија у њој гостује у емисији Ларија Кинга.
У то време изабран је и за члана Управног одбора Универзитета у Београду и Филозофског факултета. Вучић је био и на јавном списку особа којим је забрањен улазак у Европску унију.
Након потписивања Кумановског споразума, којим је окончана НАТО агресија, уведен протекторат УН и дефакто суспендован суверенитет Србије над Косовом и Метохијом, министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције 14. јуна 1999. године Глас јавности, 15. 7. 1999, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.
Вучић је биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ три пута: у Веће Република први пут у фебруару 1998, други пут у мају 2000. и коначно на савезним изборима 24. септембра 2000. У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија. У фебруару 2001, Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.
Опозициони период Александру Вучићу је у марту 2002. одређен порез на екстрапрофит у износу од 48.500 евра, у вези стана од преко 100 квадрата који му је 1998. доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод тржишне вредности, мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице. Вести онлајн
Избори за градоначелника Београда 2004. На локалним изборима 2004. Вучић се кандидује за градоначелника Београда са мотом кампање „Вучић за метрополу”, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.. Вечерње новости, 4. октобар 2004.
Период 2004—2008.
Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора Нови Београд. Био је народни посланик и заменик председника посланичке групе Српске радикалне странке у Народној скупштини Републике Србије, члан Административног одбора и Одбора за уставна питања и заменик председника Одбора за Косово и Метохију и Одбора за културу и информисање. СНС Земун
Српска радикална странка је заједно са коалицијом ДСС—НС и коалицијом СПС—ПУПС—ЈС потписала коалициони споразум 28. маја 2008. којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у Скупштини града Београда. Вучић је тада предложен за новог градоначелника Београда. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са ДС-ом почетком јула, социјалисти су одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.
Оснивање Српске напредне странке (2008) Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|200п|мини Након што је дошло до сукоба између челних људи у Српској радикалној странци (Војислава Шешеља и Томислава Николића), Вучић је 15. септембра 2008. поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота. Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008
Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.
Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме”, али је касније негирао да његов брат има фирму.
На оснивачкој скупштини СНС, 21. октобра, изабран је за заменика председника Српске напредне странке. Б92, 21. 10. 2008 Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у Земуну и Вождовцу 2009. где је СНС убедљиво победила ДС и преузела локалну власт у ове две београдске општине. Б92,07.12.2009 Блиц, 17. 4. 2013
Од када је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у проевропског политичара.
Студентски протести у Београду и критика медија и стања на Космету 2011.