Рудолф Јозеф Лоренц Штајнер (; Доњи Краљевец, 25. фебруар 1861 — 30. март 1925) био је аустријски филозоф, предавач, уметник, драматург, мислилац и езотерист.

Антропозофија Након раскида са Теозофским друштвом, Рудолф Штајнер је основао Антропозофско друштво.

Антропозофија би се могла окарактерисати као учење које је настало из теозофије, али које за разлику од ње наводи Исуса Христа као централну фигуру у процесу досезања ослобођења, спознаје и јединства са Универзалним духом.

Штајнер је врло често спомињао три духовна стања која помажу при том психонаутичком процесу. То су: имагинација, инспирација, интуиција.

Имагинација, инспирација и интуиција су термини који представљају технике које воде ка вишем степену отворености перцепције ка оностраним искуствима и далеко су од приземног схватања имагинације, инспирације и интуиције.

Антропозофија се може назвати и „мистичним хришћанством“, јер она има за циљ да открије хришћанске тајне које су банализоване или скривене. У антропозофији нема посредника у вези између човека и Бога. То је једино Христ, који и јесте „мистично сунце“. За Штајнера је, иначе, распеће Христово „мистерија универзума“.

Антропозофија укључује и карму у свој систем, као и филозофију спиритуалне еволуције. Четири знака Јеванђелиста (лав, орао, анђео и бик) представљају фазе у еволуцијском спиритуалном развоју човека.

Човек је спиритуално биће које је подељено на: физичко тело, етерично тело, астрално тело, его.

За физичко тело је везана нада, за етерично тело љубав, за астрално вера, а за его је везана воља.

Главни центар Антропозофског друштва јесте Дорнах () у Швајцарској, где се налази Гетеанум (-{Goetheanum}-). Гетеанум представља спиритуални центар у коме се антропозофија изучава кроз теорију и праксу. Осим Гетеанума, широм света постоје и други антропозофски центри.

Штајнер је сматрао да ће Ахриман (персонификација зла) бити отелотворен у САД.

Штајнер је дефинисао антропозофију на следећи начин:

Утицај Гетеа Штајнер је заступао облик етичког индивидуализма, коме је касније додао једну експлицитнију црту спиритуалног. Он је извео своју епистемологију из погледа Јохана Волфганага Гетеа на свет, где мишљење представља орган перцепције. Као што око перципира боје, тако мишљење перципира идеје.

Окултизам Рудолфа Штајнера су доводили у везу са окултном ложом О. Т. О. и аустријским окултистом Теодором Ројсом (), као и енглеским окултистом Алистером Краулијем (), али према истраживању Питера Роберта Кенига (), специјалисте за О. Т. О. феномен, таква веза никада није постојала.

Штајнер против Фројда Познато једа је Штајнер теорију Зигмунда Фројда () о либиду као покретачу дубљих психолошких процеса код човека сматрао смешном и нетачном. Он је истицао да понашање човека није условљено никаквим несвесним процесима, нити либидом, већ спиритуалним бићем. Штајнер је до последњег дана свог живота тврдио да је човек првенствено духовно биће и да је духовни свет за њега опипљив, исто као и сто испред њега на коме пише.

Штајнер је тврдио да човек уз помоћ развоја унутрашњег спиритуалног бића има могућност да завири иза вела оностарног. На тај начин може читати записе са Акаше, тј. космичког колективног памћења.

Однос према нацистима Штајнер је био велика претња за нацистички покрет у Немачкој, јер је својим идејама био у потпуности супротан њиховој доктрини. Већ 15. маја 1922. године покушан је атентат на Штајнера у хотелу Фир Јаресцајтен у Минхену, организован од стране нациста, који је Штајнер избегао.

Такође се сматра да је пожар у Гетеануму 31. децембра 1922. године, у којем је изгорео први Гетеанум центар, био подметнут од стране нациста.

Тревор Рејвенскрофт () у својој књизи Копље судбине () тврди да је Штајнер имао способност астралне пројекције. На тај начин је лако могао да види планове окултне групе Туле, која је створила нацистичку партију — НСДАП, тј. Националсоцијалистичку немачку радничку партију, на челу са Адолфом Хитлером.

Антисемитизам На преласку у 20. век Штајнер је написао серију од седам чланака за -{Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus}-, магазин који је био посвећен борби против антисемитизма, у коме је нападао тадашњи антисемитизам.

Књиге (избор) -{Goethean Science}- (1883—1897) -{Theory of Knowledge Implicit in Goethe's World-Conception}- (1886) -{Truth and Knowledge}-, -{doctoral thesis}- (1892) [http://www.rsarchive.org/Books/GA004/POSA/ }-. -{Mysticism at the Dawn of Modern Age}- (1901/1925) -{Christianity as Mystical Fact}- (1902) -{Cosmic Memory: Prehistory of Earth and Man}- (1904) . (1904-5). . . -{Four Mystery Dramas}- (1913) -{The Renewal of the Social Organism}- (1919) -{Fundamentals of Therapy: An Extension of the Art of Healing Through Spiritual Knowledge}- (1925) -{The Story of my Life}- (1924-5) (-{autobiography}-)

Чланци у вези са духовном обновом друштва -{Reordering of Society: Capital and Credit}- (1919) -{Reordering of Society: Requirements of Spiritual, Social and Economic Life}- (1919) -{Reordering of Society: The Fundamental Social Law}- (1919)

Антропозофска предавања Јавна предавања Предавања за чланове Антропозофског друштва -{An Esoteric Cosmology}- (1906) -{Occult Signs and Symbols}- (1907) -{The East in the Light of the West}- (1909) -{Man in the Light of Occultism, Theosophy and Philosophy}- (1912) -{Balance in the World and Man, Lucifer and Ahriman}- (1914) -{Preparing for the Sixth Epoch}- (1915) -{Supersensible Knowledge}- (1916) -{Cosmic and Human Metamorphoses}- (1917) -{Evil and the Future of Man}- (1918) -{On the life of the Soul}- (1923) -{Man as Symphony of the Creative Word}- (1923) -{Anthroposophy and the Inner Life}- (1924) -{Knowledge of the State Between Death and a New Birth}- (1926?) Предавања за чланове школе Спиритуалне науке Предавања у вези са кармом и реинкарнацијом -{Manifestations of Karma}- (1910) -{Reincarnation and Karma: How Karma Works}- (1922) . Verlag Freies Geistesleben.

Спољашње везе

Уопштено -{Rudolf Steiner Overview}- -{The Anthroposophical Society in America}-

Радови

-{Rudolf Steiner Audio}- -{A list of all English translations}-

Чланци и емисије о Штајнеру , -{Prospects: the quarterly review of comparative education (Paris, UNESCO: International Bureau of Education), vol. XXIV, no. 3/4, 1994. pp. 555–572}- (-{Carlin Romano, The Chronicle of Higher Education, , p. B16}-) -{Rudolf Steiner introduced by Owen Barfield}- , -{Deutsche Welle broadcast (in English)}-, 28.02.2011. -{Skeptics Dictionary}-

Категорија:Рођени 1861. Категорија:Умрли 1925. Категорија:Чаковчани Категорија:Аустријски филозофи Категорија:Аустријски уметници Категорија:Аустријски драматурзи Категорија:Езотеристи Категорија:Теозофи