Милош Андров Кривокапић (Бати, Цуце, 1819 — Риђани, 25. новембар 1907, по јулијанском календару 12. новембра) био је црногорски војвода из племена Цуце.
Живот мини|Гроб Милоша Кривокапића у Риђанима, поред цркве Светог Николе Отац му је био Андро Шуњов, а мајка Роса Пејовић. Од малих ногу се учио четовању. Истиче се у борбама са корјеничким Турцима, и у борбама на Грахову 1838 — 1843. Тих година га је Његош примио у перјанике. 1852 књаз Данило га је именовао за капетана цуцког племена, а годину дана касније за цуцког сердара и сенатора црногорског. Један је од свједока Похаре Куча гдје је од гњева Црногораца и војводе Мирка, спасио живот једном дјетету. За разлику од Мирка Петровића, имао је цивилизованији однос према овом брђанском племену. Учествовао је у бици на Граховцу 1. маја 1858. године, када је предводио цуцки батаљон као сердар, а послије битке је добио чин војводе. Том приликом је добио нож Узун Мирка који је првобитно купио Иво Радоњић, а онда га је књаз Данило откупио за 120 талијера у злату и предао Милошу. У бици на Граховцу црногорска војска је узмицала пред Турцима и војвода Милош је сјео на камен и рекао: Ајте збогом и кажите да сте ме овдје оставили. Тада се његова војска распали и почини чуда од јунаштва. Због те побједе на Спасовдан, Црна Гора се знатно проширила на простор Херцеговине. Био је побратим са Јолом Пилетићем. Умро у 88. години живота и сахрањен је код Никшића у Риђанима.
Глас Црногорца је поводом његове смрти објавио похвални текст о покојнику, у којем је између осталога наведено: Рођен и одњегован у сиромашној, али јуначкој задрузи - војвода се Милош из младих година дао на изучавање оне сурове четничке школе, која је у његовој отаџбини осигуравала опстанак, која је његову отаџбину и стављала као жижу, као кулу свјетиљку унакрст раскомаданог Српства... На сахрани му је почасни говор држао Мијушко Мијушковић, а између осталога је рекао: Ти си онај јунак који је витешки послужио три црногорска Господара, првог Господара Петра II Петровића Његоша и генија српског... А на Гарховцу послужио си муњовиту круну и оштру сабљу српског витеза и црногорског Господара Књаза Данила. Сахрањен је о државном трошку. На сахрани је био принц Мирко Петровић, а његовог оца, књаза Николу је заступао Новак Рамов Јововић.
Породица Имао је супругу Радушу, сина Драгу, кћери Маре, Ружицу и Милосаву и брата Јанка. 1907. године имао је 15 унучади: Божу, Мату, Милутина, Ђуру, Марка, Јову, Блажу, Владу, Божу, Душана, Добрану, Стану, Петрану, Милицу и Златану. Потомство му се данас углавном налази у Никшићу, Бару и Београду.
Одликовања Милош Кривокапић је добио неколико одликовања за своје војне заслуге и јунаштво. Данилов крст, одликовање књаза Данила Орден Свете Ане, одликовање руског цара Александра II Крст Франца Јозефа другог реда, одликовање аустроугарског цара Франца Јозефа Султанова звијезда Обилића медаља Медаља за храброст Медаља за јунаштво Мач Узун Мирка Апостоловића
Галерија
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1819. Категорија:Умрли 1907. Категорија:Црногорски и херцеговачки јунаци Категорија:Књажевина Црна Гора Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Носиоци Ордена Свете Ане