десно|мини|Амблем Медитеранских игара Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959, али су жене укључене тек 1967. године.
Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијског комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1
300p|мини|десно|Државе учеснице
Историја Медитеранских игара Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египатског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта превазиђу тензије између земаља Медитерана, веома изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.
Прве игре 250п|десно Медитеранске игре су са малим закашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским играма, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара ().
Организација
Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Специфичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.
Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.
Карактеристике Медитеранских игара
Лого
Службени знак, амблем или лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга, који симболизују три континента чије се државе такмиче (Европа, Азија и Африка). Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Међусобно спајање кругова симболично исказују тезу о спорту, пријатељству и миру. Аутор дизајна овог знака је Борис Љубичић. Осмислио га је за VIII медитеранске игре, одржане у Сплиту 1979. Званично је усвојен након три узастопна такмичења.
Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.
Земље учеснице
На Медитеранским играма учествују 25 држава: Африка: Алжир, Египат, Либија, Мароко, Тунис Азија: Либан, Сирија Европа: Албанија, Андора, БиХ, Кипар, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Северна Македонија, Малта, Монако, Србија, Црна Гора, Сан Марино, Словенија, Шпанија, Турска и Португалија
Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Северна Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.
Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортских игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права, будући да је Југословенски олимпијски комитет (ЈОК), који је настао из Олимпијског комитета Србије (ОКС), а кога је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије (ОКС), и био међу оснивачима тог такмичења.
Преглед Медитеранских игара Година Такмичење Домаћин Бр. учесница Мушкарци Жене Укупно Бр. спот.1951I35п10734--73413АлександријаЕгипат1955II101135--113520БарселонаШпанија1959III12792--79217БејрутЛибан1963IV131057--105717НапуљИталија1967V12121138124914ТунисТунис1971VI141235127136218ИзмирТурска1975VII152095349244419АлжирАлжир1979VIII142009399240826СплитСФР Југославија1983IX161845335218020КазабланкаМароко1987X181529467199619ЛатакијаСирија1991XI182176586276224АтинаГрчка1993XII191994604259824Лангдок-РусијонФранцуска1997XIII212195804299927БариИталија2001XIV2320021039304123ТунисТунис2005XV2121341080321425АлмеријаШпанија2009XVI2321831185336828ПескараИталија2013XVII*2419941070306427МерсинТурска2018XVIII2526561885454128ТарагонаШпанија2022XIX262,0141,2843,29824ОранАлжир2026XX262,2071,6473,85428ТарантоИталија Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.
Списак спортова
На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова:
Водени спортови пливање ватерполо кану - кајак веслање једрење
Спортови у дворани стрељаштво коњички спорт кошарка боћање бокс стреличарство мачевање гимнастика (спортска) гимнастика (ритмичка) рукомет џудо карате стони тенис одбојка дизање тегова рвање
Спортови на отвореном атлетика бициклизам фудбал голф тенис одбојка на песку
Биланс медаља од 1951 до 2018 пласман Држава 18п 18п 18п Укупно 1 820 686 647 2153 2 632 557 532 1737 3 341 239 278 858 4 333 453 544 1330 5 ¹ 199 177 182 558 6 192 247 339 778 7 142 194 231 567 8 83 93 147 323 9 69 81 101 251 10 67 59 115 251 11 50 63 69 182 12 44 48 80 172 13 ² 41 44 47 132 14 28 39 76 143 15 УАР 23 21 30 74 16 14 16 14 44 17 13 23 44 80 18 9 18 18 45 19 4 7 19 30 20 3 9 5 17 21 3 8 13 24 22 3 5 8 14 23 3 1 0 4 24 2 4 4 10 25 2 2 7 11 26 2 1 12 15 27 0 3 1 4 Укупно 2686 2686 3023 8395 Андора и Јордан³ нису освајали медаље.
¹ као СФРЈ и СРЈ
² као СЦГ и Србија
³ учествовао 2001. као гост
Референце
Литература
Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије, Службени гласник и Олимпијски Комитет Србије, Београд 2010. том pp. 198–201
Спољашње везе
Међународни комитет Медитеранских игара XV Медитеранске игре Алмерија 2005 XVI Медитеранске игре Пескара 2009