Дражањ је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1203 становника.
Историја
Место се налази јужно од Гроцке. Судећи по траговима који се налазе северно од села, у Кућеринама, као и по траговима који се налазе у Ковачевцу, где је „било неко старо гробље“, може се тврдити да је Дражањ старије насеље.
У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Дражањ, који је имао 1818. године 29, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. село је имало 48 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 199 кућа са 1320 становника.
Село су основали преци Дедића (сада разна презимена). Њихов предак Јово, који је дошао из Херцеговине, настанио се код „Точка“, и ту основао село. Са Даћићима су од старине род Гајићића и Швабићи (Живковићи, Стевановићи). Швабићима се зову, веле, због тога, што су, кад се вратили из „прека из бежаније“ (Баната) носили „швапско одело“. Село је подигло школу 1906. године. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и ЈасеницеЛитература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани
Демографија У насељу Дражањ живи 1229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература: Коришћена Литература: Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Грочанска насеља