Сенаја је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 385 становника.
Историја
Сенаја се налази јужно од вароши Гроцке. Данашње место је новијег датума. У арачким списковима се помиње као насеље у 1818. години, већ у 1828. и тада је имало 7 кућа. Предање вели да је село добило име по сену, које за време Турака из долине Богоза денуто на месту, близу кога је данас село. У Крушаку и сада могу се изоравати опеке, и ту је по предању, било маџарско гробље. У Сенају је дошао међу првима неки Михаjло Краса из Груже, који је убрзо напустио село. После њега дошао предак Крупежа (Крупежевића) са четири сина. Крупежа је старином из Ракове (љубички срез), одакле је најпре дошао у Љуљаке (Гружа), а из Љуљака у Сенају. У Сенаји остане један део и то су данашњи Крупежевићи, по којима се и читав крај зове Крупешки, а једни оду 1832. године у Велику Крсну. Тако се населило из разних крајева породице: Ђурко, Јовановићи, Ђурковићи, Крупежевићи, Ђурковићи, Јосићи, Дошли су из Груже због тога што су чули да овде има пусте земље, и да су се на њој населили неки њихови земљаци. По попису из 1921. Сенаја има 114 кућа са 662 становника (подаци крајем 1921. године).Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала СенајаЛитература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји и настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Демографија У насељу Сенаја живи 365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 159 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Пдунавска места, Србије, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Младеновачка насеља