Ратко Младић (Божановићи, код Калиновика, 12. март 1943 — Хаг, 27. август 2026) био је југословенски генерал-потпуковник и српски генерал-пуковник. Командант Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995), а претходно начелник штаба 2. војне области Југословенске народне армије. За вријеме Рата у Хрватској и Рата у Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција.
Младић је прво распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу.
Године 1991. налазио се на дужности помоћника команданта 52. (приштинског) корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су вођена између хрватских паравојних снага и ЈНА, у време распада Југославије, па је крајем јуна прекомандован у Книн на место команданта 9. корпуса ЈНА. У време изласка ЈНА из Босне и Херцеговине, као Србин из БиХ приступио је новоформираној Војсци Републике Српске. На дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске постављен је у мају 1992. и на тој дужности је остао до децембра 1996. године.
Хашки трибунал је подигао оптужницу против Ратка Младића 1995. године. Његово хапшење и изручење било је један од услова отпочињања преговора за приступање Србије Европској унији. За информације које могу допринијети његовом хапшењу понуђена је награда од 1 до 10 милиона евра. Младић је ухапшен у Србији 26. маја 2011, а Хашком трибуналу је изручен 31. маја исте године. У неколико градова Србије и Републике Српске су одржани протести против хапшења. Суђење је почело 16. маја 2012. године по 11 тачака оптужнице, укључујући оптужницу за масакр у Сребреници. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. осуђен је на казну доживотног затвора, што је потврдило расправно вијеће Механизма 8. јуна 2021. године, чиме је пресуда постала правоснажна.
Биографија Младост и образовање Ратко Младић је рођен 12. марта 1943. у селу Божановићи код Калиновика, које се у то вријеме налазило у Независној Држави Хрватској, коју су створиле окупационе власти на територији Краљевине Југославије. Ратков отац, Неђо Младић (1909—1944), ступио је у партизане 1943, а погинуо је наредне године „код села Шуња на Иван седлу”. Мајка Стана (1919—2003, дјевојачко Лаловић), сама је подизала кћерку Милицу (1940, удату Аврам) и синове Ратка и Миливоја (1944—2001).
Раткова мајка је обољела од тифуса и због тога је остала без млијека. Преживио је захваљујући италијанским војницим из дивизије „Мурђе”, односном једном војнику који га је хранио. По завршетку основне школе 1953, Младић се сели у Београд, гдје завршава Војну индустријску школу бр. 5 (цивилни назив Индустријска школа „Задругар”) у Земуну, у којој је добио посебно задужење библиотекара. Школу је завршио као одличан ђак јуна 1961, са звањем квалификованог радника глодарског занимања металске струке. Одмах потом се запослио у предузећу „Тито” у Сарајеву (ПРЕТИС), гдје је радио као квалификовани фрезач. По препорукама школе, општинског органа и војног одсјека у Сарајеву, уз то дијете „палог броца у НОР-у” лошег економског стања, конкурисао је за Војнотехничку академију. Младић је ипак примљен у Војну академију и то у 18. класу, а војничко школовање започиње 1. новембра 1961. године. Питомци 18. класе школовање су завршили са чином потпоручника на свечаној промоцији у кругу Академије 27. септембра 1965. године. Младић је дипломирао са просјечном оцјеном 8,89, а као шести у рангу од изасланика Врховног команданта генерал-пуковника Косте Нађа добио је ручни часовник.
На пољу друштвено-политичких организација, Младић је постао члан Народне омладине Југославије 1959, а Социјалистичког савеза радног народа Југославије 1960. године. У чланство Савеза комуниста Југославије примљен је 12. фебруара 1964. године. У Југословенску народну армију ступа 27. септембра 1965. године.
Војна каријера у ЈНА Младић је распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Завршио је тромјесечни курс обавјештајног и извиђачког рада и курс грчког језика 1967, након чега стиче чин поручника. Постаје командант извиђачког вода 1968. Чин капетана стиче 1970. године. У чин капетана прве класе произведен је 27. новембра 1974. и постављен је на дужност помоћника команданта за позадину 87. самосталне пјешадијске батерије. На Командно-штабну академију Копнене војске ЈНА кренуо је 1976, гдје је дипломирао на курсу комбинованог оружја. Са чином мајора одлази на службу у 3. армијску област 1977, у гарнизон у Куманову, гдје постаје командант 1. пјешадијског батаљона 89. пјешадијске бригаде.
Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу. Након неког времена, поново служи у гарнизонима у Скопљу и у Охриду. Након што му је 18. августа 1986. додијељен чин пуковника, постављен је на положај команданта 39. пјешадијска бригаде 26. пјешадијске дивизије у Штипу. У септембру исте године упућен је на једногодишњу обуку у КШШ ОЦ ВВШ КОВ ЈНА. Младић је 31. јануара 1989. постављен за помоћника начелника Одјељења за наставне послове у 3. армијској области. У гарнизон у Приштини пребачен је 25. јануара 1991. на дужност помоћника команданта за позадину 53. корпуса.
Распад Југославије Рат у Хрватској Младић се 1991. налазио на дужности помоћника команданта Приштинског корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су се водила између хрватских паравојних снага и ЈНА, те је крајем јуна прекомандован у Книн, а затим постављен на место команданта 9. корпуса ЈНА.
Љиљана Булатовић Медић у књизи о генералу Младићу пише, прије него што су нове униформе и ознаке јасно подијелиле нове стране, Младић је прелазио линију фронта у цивилном одијелу, користећи документа хрватског официра, често са Славком Лисицом.
Према процјени америчког војног историчара Дејвида Исбија, прије него што је Младић именован за команданта, 9. корпус ЈНА вршио је миротворне дјелатности, не улазећи у непосредни сукоб са мјесним Хрватима и Србима. Након Младићевог доласка на чело корпуса, корпусне јединице су почеле све више учествовати у одбијању хрватских напада, а затим су постепено прешле у непосредну офанзиву. Важне операције под Младићевим руководством су биле заузимање села Кијево 26. августа и Масленичког моста 11. септембра, које су Хрвати држали под својом контролом. Ратку Младићу је ванредно додијељен чин генерал-мајора 4. октобра 1991. године. Истовремено, постао је први официр ЈНА који је постао генерал послије Другог свјетског рата, а да није прошао посебне прегледе.
У чин генерал-потпуковника ванредно је унапријеђен 24. априла 1992. године.
Рат у Босни и Херцеговини Референдум о независности Босне и Херцеговине најављен још крајем 1991, расписан је 25. јануара 1992, а одржавање је заказано за 29. фебруар и 1. март. Одзив на референдуму био је 63,4%, од чега је 99,7% бирача гласало за независност. Међутим, Срби који су чинили 31,38% становништва БиХ, и представљали један од три конситутивна народа у БиХ, бојкотовали су референдум, с'обзиром да је расписан мимо сагласности српских представника у Влади БиХ. Стога су Срби још 9.јануара 1992. основали Републику српског народа у Босни и Херцеговини, а од 27. марта формирају и Владу Српске Републике Босне и Херцеговине. Етнички сукоби су прерасли у борбена дејства. На територију БиХ ушла је и Хрватска војска, која је нападала јединице ЈНА и наоружане формације локалних Срба. Муслимани су формирали Зелене беретке и Патриотску лигу, а њихов лидер Алија Изетбеговић наредио је општи напад на касарну ЈНА у Сарајеву. Предсједништв Босне и Херцеговине окупило се 27. априла у непотпуном саставу, са захтјевом да ЈНА положи оружје и напусти територију Босне и Херцеговине. Муслиманске снаге су 2. маја 1992. опколиле касарне ЈНА у Сарајеву и извеле серију напада на њих. Младић је крајем априла постављен на дужност начелника штаба и замјеника команданта 2. армијске области ЈНА са штабом у Сарајеву, а 10. маја ступа на дужност командант армијске области. То је период када се ЈНА налази у повлачењу са територије БиХ, док је официрима на служби у армији дата могућност да се са војском евакуишу ка Србији и Црној Гори. У то вријеме, у Сарајеву су се већ водили оружани сукоби између Срба са једне и Муслимана и Хрвата са друге стране.
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донијела је одлуку 12. маја о оснивању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине. На дужност начелника Главног штаба постављен је генерал-потпуковник Ратко Младић, који је одлучио да као Србин из Босне и Херцеговине остане у тој републици и стави се у службу одбране ноформиране Републике Српске. На тој дужности остао је током цијелог рата у Босни и Херцеговини, до децембра 1996. године. У мају 1992, након повлачења ЈНА из Босне и Херцеговине, знатни људски и технички капацитети 2. армијска област ЈНА постали су срж Војске Српске Републике БиХ.
мини|Генерал Ратко Младић долази на мировне преговоре на Сарајевском аеродрому, јун 1993. године.
Јединице под Младићевом командом напале су енклаву Сребреница у марту 1993, одакле су муслиманске формације нападале околна српска села. Напади су били праћени масакрирањем српских цивила, што је један од главних разлога за напад ВСРБиХ на енклаву. Младић је командовао операцијом Лукавац ’93 у јулу 1993, која је резултовала српским заузимањем Трнова и планина у близини Сарајева. ВРС је под непосредном командом Младића у прољеће 1994. покренула велику офанзиву на муслиманску енклаву Горажде. Младић је 24. јула унапријеђен у чин генерал-пуковника.
Војска Републике Српске је под Младићевом командом напала Сребреницу 6. јула 1995. и након пет дана, 11. јула, заузела град. Послије заузимања, према различитим изворима убијено је између 4970 и 8372 Бошњака. Око 36.000 жена и дјеце је депортовано из града и транспортовано аутобусима до Кладња, који је био под контролом Бошњака.
Прије почетка хрватске офанзиве на Српску Крајину, предсједник Републике Српске Радован Караџић објавио је 2. августа да преузима команду на војском и да уклања Младића са дужности главнокомандујућег. Караџић је оптужио Младића за губитак два најважнија српска града у западној Босни — Гламоч и Босанско Грахово — која су заузета током хрватске офанзиве Љето 95, што је убрзо довело до наглог краха Републике Српске Крајине. Младићу је била предложена нова дужност — Специјални савјетник врховног команданта за координацију заједничке одбране Републике Српске Крајине и Републике Српске. Младић је имао велику популарност међу припадницима ВРС и одбио је да се придржава тог наређења. Караџић је био приморан да наређење укине у року од недјељу дана.
Послијератни период Указом тадашњег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је 8. новембра 1996. са дужности команданта Главног штаба, који је трансформисан у Генералштаб. Истовремено, Младић је имао статус активног војног лица у Војсци Југославије. Указом предсједника СРЈ Војислава Коштунице од 28. фебруара 2001, Младић је отпуштен из редова ВЈ. Указом предсједник Републике Српске од 7. марта 2002. „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића”. Тада је званично пензионисан. Младић је добио право на исплате према Уговору о начину рјешавања питања запошљавања професионалног војног особља из састава ЈНА, који су остали да службе у ВРС. Пензију је Младић примао до новембра 2005, када су му под притиском Европске уније и Хашког трибунала престале исплате.
Бјекство и хапшење