Букор је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 497 становника.Удаљено око 35 километара од градског центра, смештено на јужним обронцима планине Цер, у области Поцерине . Насеље је разбијеног типа и чине га традиционалне целине – мале: Доња мала, Дивич мала, Школска мала, Средња мала, Ћосић мала и Буровица мала.
У централном делу села Букора налазе се најважније установе јавног и друштвеног значаја за становништво. Ту су смештени основна школа, амбуланта, црква Свете Тројице, дом културе, месна канцеларија и продавница. Ове установе представљају средиште образовног, здравственог, духовног и друштвеног живота села и место окупљања мештана током различитих свечаности, сабора и свакодневних активности.
У атару села налазе се узвишења Влашић (474 m) и Букорска Главица (406 m ). Подножје Влашића представља изворишни простор реке Тамнаве. Атар села Букора испресецан је већим бројем мањих водотокова и потока, који су од давнина имали значајну улогу у животу становништва, како за снабдевање водом, тако и за развој пољопривреде и сточарства. Међу најзначајнијим потоцима издвајају се Рибњак, Рончевац, Чапљевац, Грешава и Вранчина. Ови водотоци припадају сливу реке Тамнаве и представљају важне природне одлике сеоског простора, по којима су често називани делови атара и поједини локалитети.
Према попису становништва из 2011. године Букор је имао око 630 становника. Становништво је готово у потпуности српске националности и православне вероисповести.
Село се у писаним изворима помиње већ почетком XVI века. Према турским дефтерима из 1527. и 1528. године забележено је као мало влашко насеље са 11 домаћинстава. У то време припадало је кнежини кнеза Драгића, сина Вукасовог из Предворице, која је обухватала 38 села шабачке нахије, међу којима је био и Букор. Ово сведочи да је село већ тада било укључено у организован систем влашких насеобина у оквиру Зворничког санџака.
Године 1533. Букор се помиње као дербенџијско село у саставу санџакбеговог хаса, са обавезом чувања важне саобраћајнице на правцу од Зворника према Шапцу, на делу пута од Градине до Пресеке. Касније је добило статус царског хаса. Средином XVI века, 1548. године, у селу се помиње и један чифлук који је припадао тимару кнеза Јована, сина Маркова.
Према попису из 1604. године Букор је имао 29 кућа, од чега 26 хришћанских и три муслиманске. Почетком XIX века, према попису из 1822. године, имао је 60 кућа. Године 1844. забележено је 68 кућа и 562 становника, док је 1921. године село имало 160 домова са 1.095 житеља. Према попису из 2002. године у селу је живело 818 становника.
Назив села највероватније потиче од влашке речи bukor, која означава брдо или узвишење. Имајући у виду да су власи у XVI веку насељавали овај простор, као и да се Букор у најранијим изворима помиње као влашко насеље, овакво тумачење назива села сматра се вероватним.
Становништво села традиционално се бавило пољопривредом, нарочито воћарством (шљива, малина, јагода, купина), као и сточарством и ратарством, што је дуго представљало основну привредну делатност становништва.
У селу се налази црква Свете Тројице, подигнута на плацу од 20 ари код школе, који је 1937. године поклонио Живан Станојчић са намером да се на том месту подигне храм када се за то стекну услови. Са изградњом цркве започело се 24. априла 2007. године, а темељи су освештани 29. маја исте године. Радови су трајали до 19. јуна 2011. године, када је храм завршен и освештан од стране епископа шабачког Лаврентија.
Црква је димензија 14 × 5 метара и висине 14 метара. Зидана је блоковима, а потом обложена тесаним каменом из каменолома у селу, као дар Жикана Кузмановића. Камен су обрадили тесари Танасије Јовић из Кисељака и Цвијан Костић из Шетића. Храм је подигнут средствима мештана села, међу којима се посебно издвајају браћа Товаровић: Игњат, Милета и Миломир, док је звоно, позлаћене крстове и мозаичну икону изнад улаза поклонио Живојин Матић из Трста, родом из Букора.
У селу постоји издвојено четвороразредно одељење Основне школе „Доситеј Обрадовић“.
У селу су забележене следеће породице:
Илић, Андрић, Товаровић, Ђекић, Петровић, Стајић, Јанковић, Игњатовић, Лукић, Перић, Баругџић, Теодоровић, Лазаревић, Јаковљевић, Селенић, Арсеновић, Станојчић, Матић, Марковић, Васић, Мијаиловић, Кузмановић, Дамњановић, Јовановић, Саватић, Дукић, Павловић и Максимовић.
Ове породице чине основу данашњег становништва села и носиоци су његовог друштвеног, привредног и културног живота кроз више генерација.
Сеоска преслава и крсне славе у Букоpу
Сеоска преслава у Букоpу је празник Свете Тројице (Духови), који се прославља као заветни дан села. Овај празник је покретан и обележава се педесетог дана после Васкрса.
Међу становницима Букоpа најчешће крсне славе су:
Свети Никола – 19. децембар
Свети Јоаким и Ана – 22. септембар
Аранђеловдан (Сабор Светог архангела Михаила) – 21. новембар
Свети Лука – 31. октобар
Свети Јован Крститељ (Јовањдан) – 20. јануар
Свети Аврамије Затворник – 11. новембар
Ђурђевдан (Свети Георгије) – 6. мај
Часне вериге Светог апостола Петра – 29. јануар
Свети архиђакон Стефан – 9. јануар
Ове славе сведоче о дугом континуитету православне традиције у селу и представљају важан део духовног и породичног идентитета становништва Букоpа
Село Букор има два сеоска гробља, која су традиционално везана за поједине мале и родовске целине унутар насеља.
Прво гробље налази се у Школској мали и користе га становници Доње мале, Дивич мале, Школске мале и Средње мале. Ово гробље представља главно сеоско гробље за већи део насеља.
Друго гробље налази се у Ћосић мали и намењено је становницима Ћосић мале и Буровице мале. Оно је настало као потреба становништва удаљенијег дела села да има сопствени простор за сахрањивање својих покојника.
Постојање два гробља сведочи о разбијеном типу насеља и просторном развоју појединих малa у оквиру села Букора
Галерија
Демографија У насељу Букор живи 665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,7 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 238 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Шапцу Категорија:Насељена места у Мачванском управном округу