Биновац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 357 становника (према попису из 2011. било је 428 становника). У селу се налази основна школа „Илија Милосављевић Коларац“.
Историја Биновац се налази југозападно од варошице Колара, у њеној непосредној близини. Судећи по топониму Манастириште који се налази северозападно од села, а где је по предању био манастир кога су Турци до темеља срушили, може се претпоставити да је овде и раније било насеље. Али о томе нема података, као што нема ни сигурних података о оснивању данашњег насеља. Први подаци о Биновцу постоје с почетка 19. века. У арачким списковима спомиње се Биновац који је имао 1818. године 15 кућа, а 1822. 18 кућа. Године 1846. село је имало 30 кућа, а по попису из 1921. г. Биновац је имао 109 кућа са 667 становника.
По предању, први колац су ударили у селу преци Делијокића (који данас имају разна презимена), непознатог порекла, досељени крајем 18. или почетком 19. века. У то време и нешто касније доселиле су се породице пореклом са Косова, из Рашке, Накучана, Старог Влаха, Црне Горе, Груже и Лепенице. У старе породице рачунају се и Суботићи (данас са разним презименима) чији је предак дошао из космајског Рајковца, затим Калаџићи (са разним презименима) старином из старог Влаха.
Биновац је до 1896. г. чинио једну општину са суседним Суводолом, када се одвојио и образовао самосталну општину. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Демографија У насељу Биновац живи 370 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,3 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,75.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Смедереву Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу