Безбедносно-информативна агенција (БИА) јесте обавештајна агенција Републике Србије. Задужена је за прикупљање и анализу информација од значаја за безбедност Србије (организовани криминал, тероризам) и редовно подношење тих података надлежним државним органима на увид. Делокруг рада БИА обухвата контраобавештајне послове, обавештајне послове и друге послове безбедности.
Основана је 17. октобра 1899. када је успостављено Одељење за поверљиве полицијске послове. Седиште агенције је у улици Краљице Ане бб на општини Савски венац.
Безбедносно-информативна агенција је по Уставу Републике Србије под контролом Народне скупштине и Владе Републике Србије, којима је дужна да два пута годишње поднесе извештај о свом раду и о стању безбедности Републике Србије. Тренутни директор је др Владимир Орлић.
Историја Претходник Бије био је Ресор државне безбедности (РДБ), обавештајна агенција Републике Србије до 2002. године.
БИА је активно учествовала у хапшењу Радована Караџића, Стојана Жупљанина, Ратка Младића и Горана Хаџића. Детаљи о степену учешћа БИА у операцијама које су спроводиле све српске безбедносне службе нису обелодањени, али пиштољи CZ 75 и Glock 17 Ратка Младића, његова официрска документа, као и дневници Стојана Жупљанина, чувају се у Музеју БИА.Muzej BIA / Istorijаt / Bezbednosno-informаtivnа аgencijа
Једна од познатих операција БИА, проведена 2009. године јесте „Балкански ратник“, као резултат заплењено је кокаина и ухапшени су чланови криминалне група, укључујући четворицу Срба, која се бавила кријумчарењем наркотика из Уругваја у Европу. На основу информација које је БИА добила, у Атлантском океану заустављена је јахта „Мауи“ са товаром кокаина. Хапшење су извели америчка агенција DEA и специјалне јединице полиције Уругваја.
Током 2010, у операцији „Сканк“, откривена је велика лабораторија за узгајање конопље у вештачким условима, током читаве године.
Јуна 2013. БИА је формирала тим оперативаца који су истаживали организацију нарко боса Дарка Шарића, који је ухапшен 2014.
Септембра 2016. припадници БИА ухапсили су бившег официра ВРС у пензији док се спремао за бекство. Он је зарад јемства да неће бити гоњен за ратне злочине, годинама сарађивао за хрватску службу и кроз своје деловање је довео до хапшења неколико Срба оптужених за наводне ратне злочине.
У јулу 2017. године, БИА је извела операцију „Млада снага“, чији је циљ био хапшење припадника тинејџерских банди у градовима Крагујевац, Нови Сад и Јагодина. Према непотврђеним информацијама, учесници операције били су тинејџери узраста од 14 до 17 година, који су имали везе са бандама и пристали да сарађују са локалним властима. Као резултат операције, ухапшен је 231 тинејџер и пронађено је око 1700 грама бурмута. Сви учесници операције у Крагујевцу предложени су за одликовања, већином за Сретењски орден.
Маја 2018. измењен је закон о БИА, чиме су дата додатна овлашћена директору и додатно су дефинисане појединости везане за рад запослених агенције.
Прва управа Безбедносно-информативне агенције је марта 2019. одликована Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена. Током 2019. БИА је пресрела примопредају новчаних средстава од стране руског обавештајног потпуковника пензионисаном српском официру.
Новембра 2023. БИА је раскринкала активност високорангираног хрватског дипломате Хрвоја Шнајдера, који је у склопу обавештајних активности прикупљао информације од лица активних у сфери политике, бизниса и НВО сектора. Шнајдер је протеран из Србије. Децембра 2023. ухапшен је бугарски шпијун активан у Босилеграду, који је сакупљао информације о српским снагама полиције и војске станционираних на југу Србије. У два наврата током јануара, агенти БИА су ухапсили грађане Србије који су прикупљали податке, тајне и инсталирали надзорне уређаји са циљем да прете кретање Војске Србије, радећи за албанску службу. Фебруара 2024. БИА је открила представништво једне иностране организације која је обавештајно и субверзивно деловала у земљи спровођем класичне шпијунске активности. Четири држављана Србије је ухапшено. У акцији БИА, ВБА и МУП јула 2024. ухапшени су запослени фабрике Крушик који су одавали тајне и поверљиве податке страној држави. Августа 2024. ухапшен је још један хрватски шпијун.
У децембру 2024. НВО Амнести интернашонал је објавио извештај у коме се наводи како су БИА и МУП користила технологију за надзор и дигиталне репресивне тактике као инструменте шире државне контроле и репресије усмерене против цивилног друштва. Извештај тврди да постоји свеприсутна и рутинска употреба шпијунског софтвера у Србији, укључујући Пегасус шпијунски софтвер као и нови домаће развијени Андроид спајвер -{NoviSpy}-. У извештају се такође тврди да је распрострањена злоупотреба -{Cellebrite}--ових -{UFED}- алата за форензику мобилних уређаја против српских еколошких активиста и лидера протеста. Независно удружење новинара Србије (НУНС) је позвало тужилаштво да утврди ко је одговоран за злоупотребу дигиталних форензичких алата и праћење новинара и активиста. БИА је саопштила да садржај извештаја карактерише „тривијалан сензационализам“ и оценила да он указује на „сврху Амнести интернешенал, која се огледа у раду за интересе појединих агенција и група за притисак“. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао да извештај „представља напад на безбеднносну праксу у Србији“.
Према писању Вечерњих новости, организована група агената Хрватске обавештајне службе се крајем децембра 2024. представљала као студенти, са циљем да у оквиру текућих студентских протеста у Београду реализују обавештајно-субверзивну операцију. Били су праћени од стране српских обавештајних снага, које су им на граничном прелазу као поклон уручиле ракију назива Диоген и пропратну поруку у којој се наводи да су у Србију увек добродошли. Ове наводе је касније демантовао премијер Хрватске Андреј Пленковић.
Агенција је 2023. и 2024. активно пружала контаробавештајну заштиту приликом изградње блока Б3 термоелектране Костолац.
Директори
Директори Безбедносно-информативне агенције: Андреја Савић (27. јул 2002 — 23. јануар 2003) Миша Милићевић (23. јануар 2003 — 5. март 2004) Раде Булатовић (5. март 2004 — 17. јул 2008) Саша Вукадиновић (17. јул 2008 — 3. август 2012) Небојша Родић (3. август 2012 — 3. септембар 2013) Драган Марковић (3. септембар 2013 — 25. октобар 2013) Александар Ђорђевић (25. октобар 2013 — 29. мај 2017) Братислав Гашић (29. мај 2017 — 1. децембар 2022) Александар Вулин (1. децембар 2022 — 3. новембар 2023) Томислав Радовановић (7. децембар 2023 — 17. јун 2024) Владимир Орлић (17. јун 2024 — тренутно)
Начелник Одељења за поверљиве полицијске послове +ФотографијаИме и презимеПериодЈован С. Миловановић1899.1900.
Начелник Полицијског одељења ФотографијаИме и презимеПериодТаса Ј. Миленковић1900.1901.Милутин А. Поповић1901.1903.Ђорђе С. Ђорђевић1903.1905.Драгутин Н. Милићевић1905.1906.Обрад Б. Благојевић1906.1907.Чедомиљ А. Kостић1907.1909.центар|безоквира|146x146пМилорад А. Вујичић1909.1909.
Начелник Одељења за јавну безбедност ФотографијаИме и презимеПериодцентар|безоквира|176x176пЖивојин Лазић1909.1921.
Начелник Одељења за државну заштиту ФотографијаИме и презимеПериодВаса Лазаревић1921.1925.Радомир П. Тодоровић1925.1929.центар|безоквира|140x140пДобрица Матковић1929.1929.Бранко Жегарац1929.1934.Немања Љубисављевић1934.1934.Драгослав Лазић1934.1939.Цветан Д. Ђорђевић1939.1940.Негослав Оцокољић1940.1940.Павле С. Ђорђевић1940.1940.
Начелник Одељења заштите народа за Србију ФотографијаИме и презимеПериодцентар|безоквира|157x157пСлободан Пенезић Крцунјул 1944.19. фебруар 1946.
Начелник Управе државне безбедности ФотографијаИме и презимеПериодцентар|безоквира|144x144пМилорад Милатовићавгуст 1946.фебруар 1953.Владан Бојанић28. фебруар 1953.20. август 1955.Срећко Милошевић20. август 1955.мај 1961.Сава Радојчић15. јул 1961.22. мај 1964.Драгослав Новаковић1964.1966.Рајко Ђаковић12. јул 1966.16. фебруар 1971.
Види још Служба државне безбедности
Напомене
Референце
Спољашње везе
Категорија:Обавештајне службе Категорија:Носиоци одликовања Републике Србије Категорија:Агенције Србије