Избор за Песму Евровизије (, ), колоквијално и Евровизија, први пут одржан 1956. године, годишњи је фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским и радио преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.
Свака национална телевизија-учесник такмичења бира (националним избором отвореног или затвореног типа, интерним избором или другачије) песму која се као представник своје земље изводи уживо у директном телевизијском преносу и затим додељује поене по њима најбољим песмама, чијим се сабирањем одређује победник такмичења.
Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске уније за радиодифузију која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. (Пренос уживо) -{eurovision.tv}-, 2006, овде у архиви -{Web Archive}-. (Песма Евровизије — међународни музички програм) Метју Мареј, -{museum.tv}- (Музеј радиодифузних комуникација).. (Финска победила на такмичењу Евровизије) Ал Џазира, 21. мај 2006 Песма Евровизије је један од телевизијских програма са најдужом традицијом у свету, као и најгледанији не-спортски програм на свету, чије се процене гледаности широм света процењују на око 200 милиона. Осим у Европи, овај програм је путем радија и телевизије преношен и у земљама на свим другим насељеним континентима.. (Евровизијске занимљивости) Би-Би-Си, 5. мај 2002 Први пут је 2015. године шоу преношен уживо путем -{YouTube}- канала. Песма Евровизије је 2015. године ушла у Гинисову књигу рекорда као годишњи такмичарски телевизијски програм који се најдуже емитује. Такмичење је одржано сваке године од 1956. године, осим 2020. године када је такмичење отказано због пандемије вируса корона.
Такмичење је традиционално познато по лагано оркестрираној певљивој поп музици, раније шлагерима, а у последњем периоду по електропоп и денс поп нумерама. Међутим, на Песми Евровизије је изведен и велики број песама најразноврснијих жанрова на више од 50 различитих језика. У периоду такмичења након почетка 21. века међу најбоље пласираним песама су се налазили поджанрови поп музике (снажне баладе, електронска денс музика, диско, поп-опера, синт поп, дабстеп, шансона, хиперпоп), етно и традиционална музика, -{R&B}- и други жанрови проистекли из блуза (џез, соул, госпел, ска), рокенрол (хард рок, алтернативни рок, хеви метал, фолк рок, индастријал метал), кантри, хип хоп и инди. Осим такмичарског дела, део фестивала су традиционално и музичко-визуелни ревијални програм са специјалним гостима који чине међународно познате личности, не само из света музике.
Највећи број победа на такмичењу, седам, су оствариле Ирска и Шведска, укључујући по две победе Џонија Логана и Лорен као извођача. Највеће успехе на међународној музичкој сцени након победе су остварили -{ABBA}- и Селин Дион, док су интернационалне хитове имали и Тото Кутуњо, Франс Гал, -{Katrina and the Waves}-, Вики Леандрос и -{Måneskin}-. Само учешће је било једно од почетних фаза запажених музичких каријера извођача као што су Хулио Иглесијас, Оливија Њутон Џон, Доменико Модуњо, Нана Мускури, Клиф Ричард и -{The Shadows}-, Лара Фабијан, Здравко Чолић и -{t.A.T.u.}-, а наступ у ревијалном програму прво јавно појављивање трупе Риверденс.
Почеци мини|десно|150п|Лис Асија, прва победница Песме Евровизије Европска унија за радиодифузију осмислила је Песму Евровизије на предлог Марсела Безенсона са састанка у Монаку 1955, по узору на успешни пилот-пројекат, сада чувени Музички фестивал у Санрему. Био је то још један мали покушај у низу таквих, у истом периоду кад је основана и сама Европска заједница за угаљ и челик, да се послератна (западна) Европа напокон окрене разумевању и сарадњи. У овим раним данима телевизије, повезивање бројних земаља у широку међународну мрежу је виђено и као веома амбициозни технолошки експеримент: сателитска телевизија није постојала, а мрежа Евровизије се састојала од земаљске микроталасне мреже. Израз „Евровизија” за мрежу Европске уније за радиодифузију је први пут употребио британски новинар Џорџ Кемпи у Лондон ивнинг стандарду 1951.David Fisher Media Statistics: 1951 оквир|лево|Уводна шпица прве Песме Евровизије 1956.
У првом такмичењу, одржаном у швајцарском Лугану 24. маја 1956, учествовале су Француска, СР Немачка, Италија, Холандија, Луксембург, Белгија и домаћин Швајцарска. Свака земља је послала две песме, тако да је укупно било 14 песама. Ово је био једини избор на ком су земље имале више од једне песме; од 1957. државама учесницама је дозвољено да шаљу само једну песму. Наредне године, прикључиле су се и Уједињено Краљевство, Данска и Аустрија, које су са првог фестивала дисквалификоване због закаснелих пријава. Број земаља учесница од тада расте; на Песми Евровизије 2008. у Београду је учествовао рекордан број од 43 земље, а 2011. и 2018. је тај рекорд изједначен.
Фестивал је у почетку био познат као „” (), према имену () које је коришћено у франкофоним земљама, (Историја од 1956. до 1959). Франк Томас и Лоран Балмер, -{eurovision-fr.net}-, 1999–2006 док није замењено садашњим „” (). Мрежа Евровизије се користи и за међународне преносе бројних информативних и спортских програма, као и других специјализованих програма које организује ЕУР. (Одељење за операције Евровизије.) Европска унија за радиодифузију, -{ebu.ch}-, 8. јун 2007 Песма Евровизије је далеко најпознатија међу њима, због чега је одавно постала синоним са именом „Евровизија”.
Преглед формата мини|Домаћини Песме Евровизије 2007. Формат Песме Евровизије се развијао током времена, али су основне поставке увек биле сличне. Земље учеснице, односно емитери чланови ЕУР, бирају песме представнице на такмичењу, које се у аудиторијуму у граду домаћину изводе уживо у телевизијском програму који се путем евровизијске мреже непосредно преноси истовремено у свим земљама. Место одржавања такмичења били су, раније, телевизијски студији, позоришне или концертне сале или, у новије време, велике арене, али увек уз присуство фестивалске публике. Песме Евровизије одржавају се по правилу на ласцивно опремљеним и осветљеним грандиозним позорницама, које се данас постављају недељама пред такмичење, (Спектрин евровизијски дневник је сада онлајн.) Итамар Барак, -{esctoday.com}-, 17. април 2007 и чији се изглед понекад описује изразом „ (). После краће уводне секвенце и програма отварања такмичења, увод у програм гледаоцима и публици обаве један или више познатих водитеља из земље домаћина, који гледаоцима желе добродошлицу на званичним језицима фестивала, енглеском и француском. Традиционално је цео програм вођен наизменично на оба језика, мада се данас махом користи само енглески.
Затим се прелази на извођење уживо песама учесница. Извођењу сваке песме претходи кратка „разгледница”: док би се у ранијим издањима сваком разгледницом би се представила земља чија ће песма бити изведена, у новијој пракси се у „разгледници” представља земља домаћин, као врста рекламе за туристичку дестинацију. После свих песама, следи подсећање публике кратким исечцима на сва извођења, након чега се оставља временски интервал за гласање у којем свака земља одлучује којим ће песмама из других земаља доделити своје поене. Начин додељивања гласова се мењао временом између гласања стручних жирија и гласања гледалаца; почевши од 2016, поени сваке земље се додељују тако да жири и телегласање имају своје посебне поене. У паузи од извођења свих песама и рекапитулације исечака до објављивања резултата гласања изводи се посебан наступ, који припрема земља домаћин по свом избору.
Након паузе, у полуфиналима, домаћини објаве којих 10 земаља су прошле у финале, док у финалу, земље редом у директним укључењима саопштавају гласове својих чланова стручног жирија. На те гласове се додају гласови публике из земаља учесница, чијим сабирањем се добија победник такмичења, чијим репризним извођењем се завршава пренос. Победник добија, пре свега, сам престиж победе, којег прати и специјалан стаклени трофеј, док се победничка земља позива да буде домаћин такмичења наредне године.
Препознатљива уводна мелодија, којом сваке године почињу преноси Песме Евровизије и Бечког новогодишњег концерта, је риторнел тема Позоришта ремек-дела, из прелидаа оркестрацији Те деума Марк-Антоана Шарпантјеа (Х.146 у нумерацији Хјуа Вајлија Хичкока).
Финално вече Песме Евровизије се традиционално одржава у пролећно суботње вече, са почетком у 21 час по средњоевропском летњем времену. Обично се бира субота у мају, мада је било и година да је такмичење одржавано у четвртак (1956) или већ у марту. Великој вечери претходи евровизијска седмица проба, конференција за штампу и дружења. Од 2004. године, због све већег броја земаља које су желеле да учествују, уведено је и квалификационо вече, познато као полуфинале, које је одржавано у четвртак пред финале (2004, у среду пред финале). Са преласком на формат две полуфиналне вечери 2008, оне се одржавају у уторак и четвртак пред финално вече.
Учешће земаља
300п|thumb|alt=Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом.|Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом. мини|300п|десно|Учешће земаља од 1956: Педесет две земље су учествовале макар једном. Сви активни чланови Европске радиодифузне уније добијају позив за учешће сваке године, док придружени чланови (као што је Аустралија) морају да добију специјалну позивницу како би учествовали. Земље активних чланова морају припадати Европском радиодифузном простору, или бити чланови Савета Европе. Европски радиодифузни простор дефинише Међународна унија за телекомуникације као: „Европски радиодифузни простор” ограничава на западу западна граница Региона 1 Интернационалне телекомуникационе Уније, на истоку меридијан 40° источно од Гринича, и на југу паралела на 30° с. г. ш. Јерменија, Азербејџан. Грузија и Украјина, као и територије Ирака, Јордана, Турске и Сирије изван ових граница су део овог простора. (Западна граница „Региона 1” је линија повучена западно од Исланда средином Атлантског океана. (Одредбе о радију; члан 5: Алокације фреквенција.) Међународна унија за телекомуникације, верзија од 1. септембра 2005)
Активни чланови ЕУР су емитери чији су програми доступни (практично) свој популацији земље у којој им је седиште, и испуњавају додатне услове, попут значајне самосталне продукције и (испуњаване) обавезе производње програма за све сегменте друштва, који оцртавају природу националног емитера (у контрасту са чисто комерцијалним емитером).
На овај начин, простор земаља које се могу пријавити за учешће на Песми Евровизије укључује и ваневропске државе као што су Израел, Мароко, Тунис, Алжир, Египат, Либан, Либија и Јордан, (Песма Евровизија 1956 — данас) -{BBC}-, 26. април 2007 али од ових земаља до сада су учествовали једино Израел (највећи број година од 1973) и Мароко (једном, 1980). Либан требало да наступи први пут 2005, али се повукао (значајно после рока) након одбијања да преноси наступ израелског представника. Тунис је требало да има свој деби 1977. године и да наступа под редним бројем четири. Верује се да Тунис не жели да учествује због присуства Израела, а тунижански јавни сервис (ЕРТТ) је 2007. изјавио „да неће учествовати у блиској будућности због захтева владе”.
Ако активан члан жели да учествује, он мора испунити услове из правилника такмичења, који се сачињава за сваку годину; тренутно то је плаћање ЕРУ накнаду за учешће до задатог рока.
Аустралија је позвана 2015. године као специјална гошћа поводом јубиларног 60. издања Песме Евровизије иако не припада Европском радиодифузном простору, али је прикључени члан и више година преноси такмичење. Те године је ЕРУ променила правила тако да је дозвољено да позову придружене чланице ЕРУ на такмичење ако желе. Наредне године је потврђено да ће Аустралија поново учествовати.-{Australia to return to the Eurovision Song Contest!}-