Жан Фотрије (; Париз, 1898 — 21. јул 1964, Шатне Малабри) је био француски сликар, графичар и вајар. Сматра се једним од најистакнутијих представника енформела у Француској, и зачетника ташизма. Образовање је стицао у Лондону, где се упознао са делом Вилијама Тарнера, чији је утицај уочљив у његовим раним радовима.
У почетној фази стваралаштва сликао је пејзаже, нарочито мотиве Алпа, у којима је фигурација постепено редукована и приближена апстрактном изразу. Од 40-их година 20. века развија специфичну технику текстурног наношење боје (и других материјала) у дебелим слојевима, често употребом шпахтле, при чему површина слике постаје основни носилац израза. Фотрије овом техником не приказује ствари дословно, већ ствара облике који подсећају на фигуре или предмете, али остављају простор за машту посматрача.
Биографија Рани живот и породичне околности
Жан Фотрије је рођен у Паризу али је његово порекло обележено је извесном биографском нејасноћом. Будући да је рођен као ванбрачно дете и да је узео презиме своје мајке, подаци о оцу и широј породици су остали углавном недокументовани. У раном детињству одгајала га је бака по мајчиној линији, што указује на нестабилне породичне околности.
Између 1907. и 1908. године долази до преломног тренутка у његовом животу. Смрт баке (и према појединим изворима оца), доводи до његовог одласка у Лондон, где се придружује мајци. Овај рани прекид породичне структуре и искуство премештања између културних средина представљају важан психолошки контекст за разумевање његовог каснијег уметничког израза.
Образовање и уметничко формирање
Фотрије је у Лондону започео уметничко образовање на Краљевској академији уметности (), а потом и на Слејд школи ликовних уметности (). Ипак, незадовољан академским приступом, напушта формално школовање и окреће се самосталном усавршавању.
Током овог периода на њега снажно утиче британска сликарска традиција, посебно дела Тарнера, чија је анализа светлости и атмосфере оставила трајан траг у његовом раном сликарству. Рана путовања по Европи касније су му омогућила да развије експерименталан приступ сликарству и графици, истражујући различите технике преношења материјалних својстава слике у графички медиј.
По повратку у Француску 1917. године, Фотрије је мобилисан у француску војску, у чијем саставу је остао до демобилизације 1921. године.
Доласком у Париз почетком 1920-их година, Фотрије започиње уметничку каријеру као сликар фигуративних мотива, портрета, актова и пејзажа, учествујући на салонима, уз умерена признања.
Касни живот мини|200п|Гробница Жан Фотријеа, старо гробље у Шатне Малабрију Тридесете године 20. века доносе период кризе и привременог повлачења из уметности. Услед економских и личних околности, Фотрије се повлачи из Париза, ради као инструктор скијања и бави се угоститељством. Ова фаза, међутим, представља увод у радикалну трансформацију његовог уметничког израза.
Почетком 1940-их Фотрије је упознао књижевницу и уметницу Жанин Епли (; 1921 — 2009), са којом се венчао 1943. године.
Током Другог светског рата, враћа се у Париз, где ступа у контакт са круговима француског покрета отпора и интелектуалцима као што су: писац, књижевни критичар и издавач Жан Полан (; 1884 — 1968) и песник Франсис Понж (; 1899 — 1988). Међутим, 1943. године бива ухапшен од стране Гестапоа, али је убрзо ослобођен, након чега се повлачи у Шатне Малабри, где ће остати до краја живота.
Након Другог светског рата, његов углед нагло расте, а 1960. године добија награду на Бијеналу у Венецији, чиме достиже врхунац међународног признања.
Жан Фотрије преминуо је 21. јула 1964. године у Шатне Малабрију, у близини Париза, где је провео последње године живота. Последње деценије свог рада провео је испитујући нове технике и границе сликарства и графике, остављајући за собом дубок траг и опус који је значајно утицао на развој послератне европске уметности.
Уметнички рад мини|300п|Мурал Жана Фотријеа у некадашњем ноћном клубу, тренутно ресторан у Вал-д'Изеру (око 1937. године)
Уметнички развој и прекид са традицијом
Фотријеров уметнички развој карактерише постепено напуштање традиционалне фигурације и окретање материјалности сликарског медија. Док су његови рани радови били у оквирима постимпресионистичке традиције, током 1930-их и 1940-их година долази до радикалног заокрета. Он уводи технику густог слојевитог наношења боја и других материјала, познату као: , чиме површина слике постаје примарни носилац значења а овај приступ доводи до раскида са илузионистичком традицијом западног сликарства.
Фотрије је читаву каријеру посветио проширењу граница сликарства. Комбинујући различите технике и материјале, његов рад је постављао питања о природи оригинала и аутентичности уметности. Много је путовао посетивши: Италију, Холандију, Белгију и Сједињене Америчке Државе, настојећи да пронађе различите поступке помоћу којих би се материјални ефекат слике могао пренети у графички отисак.
Други светски рат и циклус „Таоци“ Циклус „Таоци“ (), настао између 1943. и 1945. године, представља врхунац Фотријеровог стваралаштва. Ова дела инспирисана су насиљем нацистичке окупације и егзекуцијама талаца у Француској. Фотрије је, боравећи у Шатне Малабрију, био непосредни сведок последица репресије, што је дубоко утицало на његов рад. Уместо директног приказа насиља, он развија визуелни језик који се заснива на редукованим, деформисаним облицима, често сведени на фрагменте људског тела. Критика је ова дела описала као „хијероглифе патње“, наглашавајући њихову способност да истовремено прикрију и открију ужасе рата.
У периоду Другог светског рата започела је и његова блиска сарадња са Жанин Епли. Њихов рад резултирао је серијама дела који спајају сликарске и графичке елементе и истовремено испитују границе оригиналности.
Енформел и зрело стваралаштво
Фотрије се сматра једним од пионира правца енформел, који се развија након Другог светског рата као реакција на рационализам и формализам предратне уметности. Заједно са уметницима као што су Жан Дибифе и Волс (, псеудоним ; 1913 — 1951), Фотрије развија приступ који наглашава спонтаност, материјалност и непосредност геста. У каснијим деценијама наставља да експериментише, стварајући серије дела као што су Објекти () и Актови ().
У послератном периоду његов рад је добио нову димензију кроз увођење суптилније колористике кроз дела названа „објектне слике“. Употреба светлих, пастелних тонова (љубичастих, плавих и ружичастих), указује на његову тежњу да преиспита границе традиционалног сликарског језика. Ова промена у колориту представљала је значајан отклон од доминантних тенденција тог времена и сведочила о његовој изразитој индивидуалности, што је нагласио и Андре Марло у својим освртима на Фотријеров рад.
Блиска сарадња са Жанин Епли довела је до серија дела назива Репродукције Епли (), која је обухватала радове савремених сликара као што су: Едгар Дега, Жорж Брак и Едуар Вијар, као и до развоја Фотријерових „оригиналних умножених радова“ (), који комбинују графику и сликарство. Према Фотријеровом тумачењу, ови радови су литографије које уметник додатно обрађује гвашем, пастелом и лаком, чиме је сваки примерак добијао јединствен карактер.
Прва изложба ових радова одржана је 1950. године у париској галерији Бије–Капуто () али је наишла на подељене критичке реакције. На њој је представљено пет од укупно осамнаест серија, укључујући рана издања Кришка поморанџе (), Брдо () и Пламтећи пејзаж (), настале око 1950. године. Иако је било предвиђено да се свака композиција умножи у тиражу од 300 примерака, реализован је знатно мањи број. Једна од намера „оригиналних умножених радова“, да дела уметност учини доступнијим широј публици, критикована је као производ који више припада сфери умножавања него јединственог уметничког дела. Данас, међутим, ова ограничена издања имају значајну вредност међу колекционарима. Овим радовима Фотрије је настојао да доведе у питање традиционалне представе о оригиналности и аутентичности у уметности. Расправе о томе шта чини оригинално уметничко дело, подстакнуте његовим експериментима са серијском производњом, заокупљале су и касније генерације уметника.
Иако је његово стваралаштво релативно рано стекло признање у европским уметничким круговима, његова рецепција у Сједињеним Америчким Државама развијала се постепено. Тек кроз велике изложбе и ретроспективе његов рад је у потпуности интегрисан у шири међународни контекст, где данас заузима истакнуто место у историји модерне и послератне уметности.
Техника и естетика Основна одлика Фотријерове технике јесте наглашена материјалност. Он комбинује боју, гипс и лепак, које наноси у густим слојевима и обликује, стварајући тако изражен рељеф на површини слике. Овај приступ омогућава да се слика доживи као физички објекат, а не само као визуелна репрезентација. Истовремено, редукција форме и одсуство детаља дају радовима снажну експресивност, која се често сматра се да изражава дубока питања људског постојања. Комбинујући суптилне прелазе у наношењу боје са густим рељефним слојевима (haute pâte) и интервенцијама у графичком медију, Фотрије је померио границе између сликарства и графике. Његово стваралаштво стога није важно само као индивидуални уметнички израз, већ и као значајан допринос преиспитивању природе уметничког дела у 20. веку.
Наслеђе и утицај
Жан Фотрије заузима кључно место у историји европске модерне уметности. Његов рад представља важну спону између међуратног модернизма и послератних авангардних покрета. Његов утицај видљив је у развоју: материјалног сликарства, апстрактног експресионизма, савремених концептуалних приступа површини и медију. Фотрије је уживао посебан углед међу уметницима и критичарима, при чему је његов утицај био значајнији у стручним него у ширим културним круговима.
Награде и признања
Најзначајније признање у његовој каријери представља Велика наградаза сликарство () на Бијеналу у Венецији, 1960. године, коју је поделио са немачко-француским апстрактним сликаром Хансом Хартунгом (; 1904 — 1989). Поред тога, његово дело је већ за живота било предмет ретроспективних изложби и институционалног признања, укључујући изложбе у Музеју модерне уметности у Паризу.
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Жан Фотрије Фотрије, Жан Фотрије, графике
Категорија:Рођени 1898. Категорија:Умрли 1964. Категорија:Француски сликари Категорија:Француски графичари Категорија:Парижани Категорија:Апстрактни сликари