Буар је село у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 1076 становника. Буар је смештен правцем север-североисток у односу на ужичку котлину, а на падинама Јелове горе, највиши врх је Ђаков камен (1003 мнв). Село се састоји од следећих целина: Беле воде и Сињевац, Теразијски Буар или Спасовњача, Буар, Коштички Буар, Висови, Ђерићевина и Чаковина. Становништво је пореклом из северне Црне Горе и источне Херцеговине, досељавано у периоду од краја 18. века до седме деценије 19. века. Међу најстаријим фамилијама су Караклићи, Аџићи, Басуровићи, Гмизовићи, Ђерићи, Челиковићи, Божовићи, Бајчетићи, Полимчевићи. Село прислављава Спасовдан. На почетку отоманске власти, село се звало Кошчица, а на крају турског владања, половином 19. века, припадало је џамији у Сињевцу, као хасовина. Све до половине 20. века, преко села је водио пут за Ваљево. У селу се налази кућа српског песника Љубомира Симовића, који је овде 1990. године написао књигу есеја Ковачница на Чаковини.
Демографија У селу Буар живи 1105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,8 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 389 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Љубомир Симовић, Ковачница на Чаковини, СКЗ, Београд, 1990.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Ужицу Категорија:Насељена места у Златиборском управном округу