Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 401 становника. Удаљено је 26 км од Горњег Милановца и налази се на старом путу Ваљево - Чачак. Налази се на падини планине Сувобор, на надморској висини од 600 до 780 м и на површини од 2.026 ха.
Теочин је имао општину и школу а некада је припадао парохији села Брезна. Сеоска слава је други дан Тројица, а сеоски вашар је недеља по Госпојини.
Историја Теочин се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Телчино. Тада је имао 6 домова. Порекло имена није утврђено. У селу има трагова насеља и рударења из периода средњовековне Србије. Село је расељено доласком Турака, а наново је насељено у 18. и 19. веку доласком досељеника из Црне Горе, Старог Влаха и ужичког краја.
У Теочину је некада постојала црква брвнара коју су по предању верници једне ноћи преместили у село Брезну плашећи се турске освете због убиства једног њиховог харачлије.
У овом селу је 1775. године рођен устанички војвода Милић Дринчић. Он је 1804. године учествовао у ослобађању Рудника и постао буљукбаша, а 1811. године и војвода црногорски. Учествовао је у свим договорима о дизању Другог српског устанка и био војвода у њему. Погинуо је 14. јула 1815. године у боју на Дубљу.
У селу постоји Шарчев извор, који је наводно добио име по Шарцу Марка Краљевића који је на њему пио воду.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 185 ратника. Погинуло их је 135 а 50 је преживело.
У селу је 1936. још живео стари Јеремија Недић за кога је речено да је био побратим чехословачког председника Томаша Масарика и који је посетио његов дом. У околини се копао магнезит."Политика", 12. авг. 1936,
Географија мини|десно|280п Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Теочину (општина Горњи Милановац), Крајпуташи у Теочину, Крајпуташ Ковачевићу у Теочину и Крајпуташ поднареднику Крсти Брковићу у Теочину.
Демографија У пописима село је 1910. године имало 1.310 становника, 1921. године 1.450, а 2002. године тај број је спао на 690.
У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Горњем Милановцу Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу