Динар је званична валута Републике Србије. Вредност једног динара је еквивалентна вредности 100 пара. Међународна ознака валуте за динар је -{RSD}-, а шифра валуте 941. На садашњим новчаницама и кованом новцу су приказани портрети људи значајних за историју Србије, Народне банке Србије и српски споменици културе.

Издавање новчаница и кованог новца, утврђивање апоена и њихових основних обележја, доношење одлуке о пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новца врши Народна банка Србије, док се штампање врши у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, у специјализованој организацији Народне банке Србије.

Новац у оптицају Доношењем Уставне повеље Србије и Црне Горе 4. фебруара 2003. године, промењен је назив државе у Државна Заједница Србија и Црна Гора, што је забележено и на новцу, који је издала Народна банка Србије.

Од 2003. године издате су прве монете, које нису имале југословенске атрибуте. Током 2003. и 2004. године издаване су кованице и новчанице које су уместо назива државе и њеног грба носиле амблем Народне банке Србије, а од 2005, још пре иступање Црне Горе из државне заједнице са Србијом, након препоруке о коришћењу грба Републике Србије, започело се са издавањем новца који носи име Србија и српски грб.

Од 1. новембра 2006. године за динар се примењује међународна ознака према ISO 4217 стандарду. Словна ознака је РСД (RSD), којој одговара бројна ознака 941. По том стандарду, прва два слова означавају име државе, Република Србија („Р” — Република, „С” — Србија), а треће означава име националне валуте („Д” — динар). Пре тога, према ICC (International currency code) стандарду, динар је имао бројну ознаку 891, а словне ознаке су се мењале. У Државној заједници СЦГ, словна ознака је била CSD, динар издаван у Савезној Републици Југославији је имао словну ознаку YUD, док је словна ознака у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији била YUM.

Новчанице У оптицају су новчанице у апоенима: 10 динара: с ликом Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика и сакупљача српских народних умотворина; 20 динара: с ликом Петра II Петровића Његоша, српског књижевника, верског и световног поглавара Црне Горе; 50 динара: с ликом Стевана Стојановића Мокрањца, српског композитора, који је значајно допринео рађању стила националне музичке уметности; 100 динара: с ликом Николе Тесле, српског научника; 200 динара: с ликом Надежде Петровић, српске ликовне уметнице с почетка 20. века; 500 динара: с ликом Јована Цвијића, српског научника; 1.000 динара: с ликом Ђорђа Вајферта, српског индустријалца и најпознатијег гувернера Народне банке Србије; 2.000 динара: с ликом Милутина Миланковића, српског научника; 5.000 динара: с ликом Слободана Јовановића, једног од највећих српских политичара и државника 20. века;

Диспозиција лица новчаница је хоризонтална, а наличја је вертикална.

Новчанице носе потписе гувернера Млађана Динкића, Кори Удовички, Радована Јелашића, Дејана Шошкића и Јоргованке Табаковић. На њима је знак Народне банке Србије или велики грб Републике Србије.

Прва серија новчаница која се налази у употреби, носи знак Народне банке Србије. Прва новчаница у тој серији је од 1000 динара, пуштена у оптицај 24. марта 2003. Исте године издате су новчанице од 100 и 5.000 динара, а наредне 2004. је издата новчаница од 500 динара. Изглед ових новчаница је промовисан још 2000. и 2001. године, мада је накнадно дотериван.

Новчанице које су носиле ознаку Народна банка Југославије и биле са потписима гувернера Млађана Динкића, налазиле су се у паралелном оптицају до 31. децембра 2006. године, када су коначно повучене и замењене искључиво новчаницама које носе ознаку Народна банка Србије. Изузев ознаке, старе и нове новчанице готово су истоветног дизајна, осим апоена од 500 и 2.000 динара, који нису имали верзију са ознаком Народна банка Југославије, јер су издате касније.

Прва новчаница из серије са великим грбом Републике Србије, била је новчаница од 200 динара, која је пуштена у оптицај 2. јула 2005. године. То је уједно и прва новчаница на којој се налази познати женски лик и прва новчаница на којој се налази кинеграм, покретне слике, које се преливају једна у другу мењајући боје, зависно од угла гледања.

Исте године је пуштена у оптицај и новчаница од 50 динара. Новчанице од 10, 20, 100 и 1.000 динара су издате у току наредне 2006.

Идејно решење новчанице од 20 динара је измењено у односу на њено претходно издање Народне банке СРЈ из 2000. године. На лицу новчанице се поново налази леви профил Његоша са белом камилавком на глави, према портрету аутора Уроша Кнежевића из 1846, који се чува у епископском двору у Темишвару, с тим што је на новчаници леви профил обрнут и приказан као десни. Међутим, десно од портрета, линијским цртежом је приказан Цетињски манастир, уместо раније Маузолеја на Ловћену. Наличје је такође измењено, па се са леве стране налази лик Његоша у народном оделу, овога пута са оригиналним левим профилом, према фотографији из 1848, коју је израдио Анастас Јовановић у Бечу, уместо скраћене фигуре Његоша из Маузолеја на Ловћену, док су детаљ са украсне минијатуре из првог словенског октоиха, штампаног на Цетињу 1494. године и планински масив Комова, остали исти као на издању из 2000. године.

Затим је 2007. уследила новчаница од 500 динара, новчаница од 5.000 издата тек 2010, а наредне 2011. је издата и новчаница од 2.000 динара.

На новчаницама се налазе ћирилични и латинични натписи.

С намером да се унапреде дизајн новчаница и техника израде, 31. децембра 2007. године Народна банка Србије је упутила јавни позив за израду идејних ликовних решења за нову серију новчаница — апоена од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара. Рок за подношење идејних решења је био 30. јун 2008. Међутим, одзив на јавни позив је био неочекивано мали, а понуђена идејна ликовна решења нису била ни приближно на нивоу жеља и намере Народне банке Србије. Из тог разлога, у оптицају је остала већ постојећа серија новчаница.

Заштита новчаница Животни век папирних новчаница, у просеку износи три године, тако да ЗИН годишње одштампа 30 одсто новчаница за НБС.

Новчанице се штампају на заштићеном папиру, од чистих памучних влакана, потребне еластичности, чврстине, константне дебљине и карактеристичног реског звука приликом савијања. Приликом израде папира, у влажној фази, уграђују се елементи заштите, применом голим оком видљивих и невидљивих елемената заштите, комбиновањем различитих техника штампе и специјалних боја. Квалитет штампе се контролише на сваком табаку. После контролног бројања, новац се пакује у термопластичну фолију.

У елементе заштите на новчаницама спадају: заштитна пластична-степ нит са ћириличним и латиничним микротекстом динар-dinar у вертикалном низу, која се при дневној светлости слабо назире, а јасно види. на лицу и на наличју, као непрекидна нит у маси папира, уперивањем према јачем извору светлости. водени жиг урађен заштићеним технолошким поступком, чини саставни део масе папире. Водени жиг се при дневном светлу само назире, а усмеравањем новчанице према јачем извору светлости јасно се уочавају унутрашње и спољашње контуре, са светлијим и тамнијим тоновима. серијски број на наличју, израђен техником високе штампе. Састављен је од две словне и седам нумеричких ознака. Налази се на два места, испод увећане номиналне вредности са леве стране, као и у горњем десном углу. ултраљубичаста заштита — под ултраљубичастом светлошћу виде се кончићи жуте и црвене боје, неправилног облика и неправилно распоређених по новчаници. Серијски број на наличју са леве стране, под ултраљубичастим зрацима флуоресцира у жуто зелену боју, а серијски број у горњем десном углу под ултраљубичастим зрацима флуоресцира у јарко црвену боју. Окержута боја под ултраљубичастим зрацима флуоресцира жуто на лицу (10, 20, 100, 1.000, 5.000) и на наличју такође код новчаница (10, 20, 100, 500, 1.000). Код новчаница: од 200 динара црвени тонови флуоресцирају у наранџасто, а на лицу и текст двеста динара и детаље око фигуре Надежде Петровић у жуто. На новчаници од 500 динара зелени и наранџасти тонови флуоресцирају у жуто и зелено на лицу. На новчаници од 2.000 наранџасти тонови номиналне ознаке флуоресцирају у жуто, наранџасти тонови флуоресцирају у наранџасто на лицу и интензивно жуто на наличју, плави тонови флуоресцирају у дискретно плаво на лицу и наличју. Код новчанице од 5.000 на наличју светлозелени тонови флуоресцирају дискретно плаво. кип ефекат елипсоидног облика, који приказује знак Народне банке Србије и слова НБС, зависно од угла под којим се посматра (код новчаница од 10, 20, 50, 100, 200, 500 динара). Овални знак мења боју зависно од угла посматрања: златно жута и зелена (1.000, 2.000), бордо и зелена (5.000 динара). кип ефекат правоугаоног облика на лицу у десном делу беле површине новчанице, са ћириличним натписом НБС, који се уочава само при посматрању новчанице под одређеним углом. Израђен је техником дубоке штампе (новчанице од 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000, 5.000 динара). кинеграм на лицу новчанице у ефекту дугиних боја номинална вредност у контурама и: четкице (200), глобус и купа (500), приказ „Свети Ђорђе убија аждају” (1.000 динара), стилизовани приказ шеме торња (2.000), знак Народне банке Србије (5.000 динара), наизменично се смењују при промени угла посматрања. микротекст ћирилични и латинични НБСNBS на лицу израђен техником равне штампе (новчанице од 10 и 20 динара), или дубоке штампе, рељефне на додир (новчанице од 50, 100, 200, 1.000, 2.000, 5.000 динара) микротекст у формату „број (номинална вредност) динара-број (номинална вредност динара) dinara” на наличју у позадини око детаља прозирне штампе на лицу микротекст у формату „(номинална вредност динара)бројдинара(номинална вредност динара)бројdinara”, у горњем десном испод номиналне вредности минитекст у формату „број — номинална вредност”, на наличју, испод горњег дела грба израђен техником равне штампе микротекст у формату „број — номинална вредност”, на наличју, испод доњег дела грба израђен техником равне штампе текст „Народна банка Србије”, са леве стране ћирилицом и са десне стране латиницом израђен је у дубокој штампи, рељефан на додир (новчанице 50, 100, 200, 500, 1000, 2.000, 5.000 динара) главни мотив на лицу израђен је у дубокој штампи (новчанице 50, 100, 200, 500, 1000, 2.000, 5000 динара) прозирни регистар — детаљи на лицу и наличју, при усмеравању новчанице ка извору светлости формирају: два јасно видљива шестоугла (10), правоугаоника (20 динара), дирке на клавиру (50 динара), стилизовани Теслин трансформатор (100), по два наспрамна троугла који формирају квадрат (200), шаре пиротског ћилима (500), квадрат са два мања троугла који формирају већи троугао (1.000 динара), путању планета Сунчевог система, са Сунцем у средишту (2.000 динара), квадрат са кругом у средишњем делу (5.000). Изведени су равном штампом. инфрацрвена заштита — новчанице имају елементе видљиве под инфрацрвеном светлошћу ознаке за слепе и слабовиде на лицу изведене су техником дубоке штампе: правоугаоник у средини квадрата (50), круг (100), круг у квадрату (200), четири квадрата (500) једна изнад друге две једнаке хоризонталне линије (1.000), графички приказ спиралне галаксије у квадратном облику (2.000) три хоризонталне линије различите дужине (5.000)

Изглед новчаница