Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 914 становника. Налази се на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира бањски борјак (црни бор на површини од око 29 ha) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уређене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка—Биљановац—Јошаничка Бања—Копаоник—Брус и на путу Јошаничка Бања—Александровац, а на 10 km од Бање пролази железничка пруга Краљево—Косовска Митровица. Удаљена је од Београда 245 km и од Краљева 74 km. До Бање се стиже ауто-путем Београд—Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд—Краљево.

Историјски развој Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. Године 1978. обновљена су истраживања, и на дубини од 230 m откривени су нови извори капацитета до 2 l у секунди температуре до 48 °C, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и остали становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.”

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и српски лекари, др Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7 l воде у секунди температуре 78,5 °C и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 °C који је јачине око 0,08 l у секунди и има укус гвожда.

За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из 17. века. За бању је 1938. речено да је „необично јефтина и необично лековита”, врућа вода је коришћена и за шурење прасади."Политика", 4. мај 1938

После Другог светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.Бања Јошаница: Власници поточаре годишње угосте 1.000 људи („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)

Природни лековити фактори Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају међу најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 °C. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења: Дегенеративна реуматска обољења Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему Хиперацидни гастритис Превенције каријеса Екцема и псоријазе и др. Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.

Споменици и манифестације У Јошаничкој Бањи је 1995. године подигнут споменик Милунки Савић, српској хероини из Првог светског рата. Године 2015. обновљена је Родна кућа Милунке Савић у селу Копривница, удаљеном 7 km од Бање. Обновљена кућа Милунке Савић представља значајну културно туристичку понуду овог краја а посебно Јошаничке Бање у чијој се близини налази.

Од 2016. године крајем октобра се у Јошаничкој Бањи и селу Копривница организује манифестација Дани Милунке Савић, у организацији Центра за културу „Градац“ из Рашке. Првог дана манифестација се одржава у Дому културе у Јошаничкој Бањи а другог дана испред Милункине родне куће.

Споменик и спомен соба Милунке Савић у Јошаничкој Бањи

Познати Бањци Милунка Савић (1892—1973), хероина Балканских ратова и Првог светског рата, рођена у селу Копривница близу Јошаничке Бање којој се у њену част сваке године у октобру одржавају „Дани Милунке Савић”, манифестација са мноштво културно-уметничког садржаја. Патријарх српски Герман (1899—1991), рођен је у Јошаничкој Бањи 19. августа 1899. године, био је 43. српски патријарх у периоду 1958—1990 године. Данас се у центру Јошаничке Бање налази кућа у којој је рођен.

Демографија У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Галерија

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) Јошаничка Бања Комплетан водич кроз Србију Јошаничка Бања, зелена врата Копаоника Од сна деда Стојана до ружне јаве („Политика”, 4. март 2017) Бивши ђак обнавља школу („Политика”, 23. мај 2017)

Категорија:Насељена места општине Рашка Категорија:Насељена места у Рашком управном округу Категорија:Бање у Србији Категорија:Географија Рашке Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији