Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 279 становника (према попису из 2002. било је 453 становника). Географија Мареново се налази у централној Србији, у регији Темнић, на 20км магистралног пута Крушевац - Крагујевац. лево|мини|Пејзаж села

Историја Ово село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија (пуста земља) Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио (негде око 1835. године). лево|мини|Табла на улазу у село

Име села О имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.

Порекло становништва Становништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2,2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71,0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69,0% укупног становништва.

У Горњој Мали:

–Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.

–Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

У Милатовићкој Мали су:

–Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

–Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

–Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.

–Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.

У Доњој Мали су:

–Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

–Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.

–Глетановићи су из Злегиња у жупском крају, где им је предак убио Турчина па пребегао, славе Јовањдан и Лучиндан.

Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.

Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.

Демографија У Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

мини|ФК Мареново

Спорт У Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Званично мрежно место Месне заједнице Мареново Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Варварину Категорија:Насељена места у Расинском управном округу