Горњи Комрен је насељено место у градској општини Црвени крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју планине Виник, на око 5 км од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 873 становника (према попису из 1991. било је 722 становника).

Историја 320x240px|мини|Центар насеља Антички налазин указују на давнашњу засељеност Горњег и Доњег Комрена. Оба села егзистирају и у средњем веку. Називи села и неки топоними упућују на романовлашку засељеност. Турски попис 1498. године затиче Горњи Комрен као село, под данашњим називом, са 41 домом, 12 неожењених, 4 удовичка дома, 1 хаса ливадом и са дажбинама у износу 6.272 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 37 кућа, 3 удовичка домаћинства, 7 самачка домаћинства, 1 муслимана. О овом селу има података и у вези са устанком 1841. године када је због мањих паљевина обештећен са 250 гроша. Насеље је, са још десет села, спаљено и у Српско-турском рату 1876. године. По ослобођењу од Турака, са постепеним јачањем тржишних утицаја у сеоској привреди, наступио је крајем 19. и почетком 20. века процес распадања породичних задруга и уситњавање земљишних поседа. Године 1895. оно је мање село са 42 домаћинства и 290 становника, а 1930. године у њему је живело 56 домаћинстава и 351 становник. Истовремено је докрајчено крчење заосталих шума у корист ратарских, виноградарских и повртарских површина. Близина Ниша као потрошачког центра подстакла је, поред осталог, развој млечног сточарства, као и постепену преоријентацију на радничка занимања, која се јављају већ уочи Другог светског рата. У циљу одмазде и застрашивања због партизанских акција, окупатор је 1942. године предузео мере спаљивања Горњег Комрена. 180x240px|мини Одмах након ослобођења приступило се планској обнови насеља на основу урбанистичког плана, па је Горњи Комрен био прво село у нишком крају које је добило регулациони план. Изградња и обнова насеља започети су на основу плана, али је убрзо изградња настављена спонтано према традиционалним руралним схватањима. Од 1960/62. године ојачала је тенденција за исељавањем (пре свега у Насеље Ратко Јовић и у северозападни квадрант Ниша), као и оријентација на радничка занимања и мешовиту привреду уз тенденцију задржавања поседа у селу. Од 1965/70. године Горњи Комрен је постао и миграционо привлачан за придошлице из удаљенијих села. На овој основи настала је значајна економско-социјална преструктурализација домаћинстава, што се види и из статистичких података: године 1971. у селу је живело 15 пољопривредних, 80 мешовитих и 67 непољопривредних домачинстава.

Саобраћај До насеља се може доћи приградским линијама 30 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум - Рујник - Лесковик и линијом 31 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум.

Демографија У насељу Горњи Комрен живи 751 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Референце

Литература

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 70.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Градска општина Црвени крст Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу