Малча је насељено место у Републици Србији, у оквиру града Ниша и градске општине Пантелеј. Према попису из 2022. године, у Малчи је живело 853 становника, чиме се ово насеље сврстава на пето место по броју становника у оквиру општине Пантелеј.
Смештена 10 -{km}- источно од центра Ниша, Малча заузима површину од око 13,5 -{km²}-. Географски је лоцирана у источном делу Нишке котлине, уз јужне падине Сврљишких планина. Насеље се налази у природној котлини која почиње на ободу Нишког Поља и завршава на узвишењу превоја Грамада, који води ка Сврљигу.
Кроз Малчу пролази стратешки важан Државни пут 35 који повезује Дробета-Турну Северин (Румунија) са Милотом (Албанија), преко градова Кладово, Зајечар, Књажевац, Ниш, Приштина и Призрен. Ова позиција обезбеђује насељу одличну путну и железничку повезаност са главним саобраћајницама јужне и источне Србије. Кроз село протиче Малчанска река, која се улива у Нишаву.
Историјски гледано, Малча је једно од старијих села у Србији, а насеља у оквиру Малчанске котлине датирају још из периода праисторијског неолита. У прошлости, котлина је била подељена на Горњу и Доњу Малчу, које су данас спојене у јединствено насеље – Малчу.Младен Б. Голубовић, Малча, Библиотека „Хроника села”, Београд, (1994). pp. 13—14
Етимологија мини|десно|Малча из сателита Историјски извори сматрају да имена места у нишком крају потичу из периода словенског досељавања на Балкан. Таква претпоставка важи и за име села Малча, које се у локалном говору изговара и као „Малче“. Иако је тешко утврдити да ли у овом имену постоје и предсловенски елементи или је у потпуности словенског порекла, основано је претпоставити да име има словенску основу, с обзиром на то да се из њега могу извести значења у српском језику.
Име Малча је врло ретко. Према „Именику места у Југославији“, ово је једино место са тим именом у бившој СФР Југославији. Слична имена укључују село Малчиште у Македонији и поток Малчевица, који извире испод врха Трема на Сувој Планини. Име потока и поменутог села у околини Скопља имају језички корен који се може повезати са именом Малча.
Према Вуковом речнику и „Речнику српскохрватског књижевног језика“, реч „малча“ не постоји као засебна реч у српском језику, али постоје изведене речи:
Малчанин – становник мале или махале; Малчанка – становница мале или махале; Малчице и малчицко – прилози који значе „сасвим мало“ или „помало.“
Ово сугерише могућност да назив „Малча“ означава „мало село“. У прилог таквој претпоставци иде и чињеница да реч „малча“ и изведени облици немају сличности са именима других народа који су живели на овом простору пре доласка јужних Словена.Младен Б. Голубовић, Малча, Библиотека „Хроника села”, Београд, (1994). pp. 23.
Географија
Становништво
У насељу Малча живи 887 пунолетних особа, а просечна старост становништва износи 48,5 година (48,4 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 313 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника
Тип насеља мини|Јесење јутро у Горњој Малчи Малча је село збијеног типа, које је Јован Цвијић категорисао у тимочки тип збијеног села. Због конфигурације терена на којем се налази, село има, неправилни, развучени облик. Куће, дворишта и помоћне зграде су збијено поређане и гледају једне у друге.
Малча је сада састављена из Доње и Горње Малче као једне целине. У средњевековној српској држави и током вековне турске окупације то су и формално била два села, иако су територијално била јако близу један другом.
Куће и помоћни објекти домаћинстава су груписани и додирују се међусобно преко плотова. Већина домаћинстава има велику улазну капију и још једну мању, споредну капију. Село је стварано спонтано и са жељом племенских фамилија. Та некадашња здруженост у становању стварала је одређену хомогенизацију, међусобно комуницирање, сигурност и солидарност у невољама које су их задешавале.Младен Б. Голубовић, Малча, Библиотека „Хроника села”, Београд, (1994). pp. 24—30
Климатске одлике
Малча има submediteransku klimu, са средњом годишњом температуром од 13,3 °C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 24,3 °C, а најхладнији јануар са средњом температуром од 1,6 °C.
Годишње у просеку падне 589,6 -{mm}- кише и снега по квадратном метру и буде у просеку 102 кишовита дана и 13 дана са снегом.
Просечни ваздушни притисак је 1002,74 милибара, а просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.
Максимална икад забележена температура била је 44,2 °C 24. јула 2007, а најнижа -21,7 °C 25. јануара 1963. Максимална количина падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 46,6 -{mm}-. Највећа дебљина снежног покривача износила је 39 -{cm}-, од 23. до 25. фебруара 1954.
Климатске промене села Малча прати метеоролошка станица која се налази у нишкој тврђави и која бележи податке о времену од 1889.
Средње температуре и количине падавина за период од 1961. до 1990. приказане су у следећој табели:
Животна средина
Како је ово подручје зона сучељавања континенталног и средоземног климатског утицаја тако и од њиховог односа зависи дужина трајања кишног и сушног периода. Због конфигурације тла и нагиба планинских венца Сврљишких планина према Малчи и сивог кречњачког састава овог венца са ситним растињем, приликом падања киша вода се брзо слива у Малчанску реку, она надође, али се због наведеног нагиба брзо слије у Нишаву, са изливањем из својег уског корита или без њега.
Чесме у Горњој и Доњој Малчи су одушци дубинских водених акумулација обронака и Сврљишких планина, са променљивим али ипак сталним дотоком.
Историја
Праисторија мини|десно|120п|Фрагмент суда са пластичном представом лица, Малча-Радачије На подручју села су постојала насеља још у неолитском добу, са своје две велике културне групе, старчевачком и винчанском. У евиденцији Народног музеја у Нишу регистрована су налазишта старчевачке културе на терену Кованлука, а насеља обе групе неолита, на равним теренима и благим падинама поред Нишаве, на локалитетима Радачија и Кованлука, оба у зони малчанског дела. Бројни налази: оруђа од камена и кости, керамика и статуете од печене земље са људским и животињским ликовима, то потврђују.
На прелазу из неолита у метално доба утврђена су, такође, налазишта на локалитету Кованлука, као и из периода средњег и каснијег бронзаног доба. У прелазном периоду из бронзано у гвоздено доба који је карактеристичан по великим померањима и сукобима племена, археолошки материјали са овог подручја нису бројни.
Стари век На подручју Ниша и његове околине, укључујући и село Малча, судећи на основу отворених налазишта, трагови Римске цивилизације су још увек присутни.
На територији села Горња Малча, може се са сигурношћу рећи, да је постојала нека врста римског насеља. На то указују следећи познати елементи: у зони Тролишта, које се налази између Малче и Јасеновика, изоравањем њива, пронађени су римски гробови, а у њима римски новац и женски накит; на истом локалитету пронађене су водоводне инсталације, са истоветним оловним водоводним цевима, као и на налазишту Медијана код Ниша; у самом центру села Горња Малча налази се чесма озидана типичним циглама-ћерпичима римске технологије; нађени римски новац са ове локација датира из IV века, а неки из II века; Црква Свете Петке сазидана на темељима неке грађевине из римског доба.
Средњи век Продори Словена долином Мораве и Тимока изазвале су велике промене у нишкој области, нарочито почетком VII века. Словенска колонизација балканских земаља добила је велики замах, иако је текла неједнако и са одређеним регионалним разликама. Многи градови су тада разорени, а привреда и друштвени односи доведени у стање расула. Антички Наис (Ниш) је страдао, а на његовим рушевинама Словени су почели да граде своја насеља и стварају прва језгра окупљања у новој средини. Да ли је Малча још у овом добу настала или знатно касније, може се само претпоставити, јер тачних података о томе нема.
Са историјских карата средњовековне српске државе види се да су се североисточне границе у доба Стефана Немање (1170—1196), Краља Милутина (1282—1321), Стефана Дечанског (1321—1331) и Цара Душана око 1350. године, наслањале на улаз Сићевачке клисуре, Грамаде, Каменичког Виса и кретале ка Бовану. То је био део границе према бугарској средњовековној држави. Горња и Доња Малча су, судећи према овим картама, тада биле у граничном појасу средњовековне српске државе.
Нови век Излагање историјских података о Малчи у овом раздобљу вишевековне турско-отоманске окупације ових крајева има за циљ да покаже, да је Малча постојала у средњовековној српској држави, пре пропасти српске државе и да је наставила са својим животом у знатно тежим условима, које је отоманско царство одређивало.
Сва насеља територије Ниша водила су се под Нишком нахијом, у оквиру Смедеревског санџака. Нишка нахија је била одвојена од Крушевачког санџака Јужном Моравом, а са Видинским санџаком граничила су се следећа села Нишке нахије: Г. Крупац, Врело, Попшица, Кравље, Церје, Кнез Село, Горња и Доња Малча и Просек. Турске власти су вршиле територијалне поделе окупираних територија како су њима из одређених разлога одговарале.
У циљу разрезивања пореза турске власти су након освајања територија Српске државе извршиле(први) попис на садашњем нишком подручју 1498. године, потом 1516. и 1564. године.
Нишка нахија је 1498. године имала 111 насеља, у којима је било 3.824 домаћинства, 1084 неожењених и 314 удовица односно удовичких домаћинстава. Ако се претпостави да су породична домаћинства имала у просеку осам чланова, удовичка четири и самачка једног члана. Нишка нахија имала је око 33000 становника. Сва села пописане Нишке нахије нису била једнака. У просеку једно село је имало око 300 становника.
Према овом попису Доња Малча, Доња Врежина и Каменица спадале су у групу села од 40-50 домаћинстава и спадала је са Просеком, Брзим Бродом и Горњом Врежином у групу сасвим малих села.
Према турском попису из 1516. године, у 111 истих села било је 3694 домаћинстава, 840 неожењених и 372 удовичка домаћинства, што износи око 32000 становника. мини мини|200п|десно|Храм Свете Петке у Малчи — ноћу
На основу оба пописа може се закључити да је нишка област пре турског освајања била добро насељена са повољном структуром насеља. Међутим, попис из 1564. године показује да турска власт није донела нишкој области демографски просперитет, јер је само Доњи Матејевац имао више од 50 домаћинстава, а Доња Малча, Горња Малча, Јасеновик, Каменица и др. спала су у групу од 20-30 домаћинстава.
Горња и Доња Малча према турским пописима нису имали конвертите, хришћане који су прешли у ислам. Напротив, према попису из 1498. године имали су своје православне цркве, манастире и свештенике.
Доња Малча имала је два свештеника: попа Станислава, попа Ивана и калуђера Станислава. У Горњој Малчи живели су поп Мирча и Мирко, син попа. Ако се има у виду да су православне цркве и манастири били израз српске културе и писмености онда су оба села имала у себи не само седишта религиозног живота већ и средиште окупљања народа.
Према попису иѕ 1498. године у близини села Горња Малча, постојао је манастир Светог Спаса са једним калуђером. То је исто евидентирано пописом из 1515. године, а пописом из 1564. године евидентиран је као пусти манастир.
За време Руско-аустријско-турског рата (1735—1739) Малча је заједно са већим делом Србије краткотрајно ослобођена од Турака. Међутим након повлачења Аустријанаца 1737. године Турци поново заузимају насеље. Приликом доласка Турака народ се сакрио у сеоској цркви. Турци су запалили цркву и побили сав народ који се склонио у њу.