Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2022. било је 138 становника.
Демографија У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Занимљивости Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана. Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село. Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане. У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“. Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...
Референце
Литература
Тодоровић Негован. . Издавач Народна библиотека Бабушница
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу Категорија:Насељена места у Бабушници