Гњилан је насеље града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. има 2.199 становника (према попису из 2002. било је 2478 становника).

Прошлост Гљилан је 1879. године имао 87 кућа са 532 душе, међу којима није било писмене особе а број пореских глава износио је 115."Отаџбина", Београд 1880. године

Гњилан се налази западно од Пирота, на око 2-3 километра, готово као његов саставни део. Повезан је асфалтним путем и има добре аутобуске везе. На његовом атару су расадник и пиротска болница. Заштићен је Белавом од хладних северних ветрова и изложен сунцу читавог дана. мини|Домаћички течај у Гњилану|левоО настанку села и његовом имену нема легенди али може да се претпостави да је име настало од старе српске речи гњила, што значи „глина“, које у атарима Гњилана и суседних села има у изобиљу и коју користе надалеко познати лончари из ових села. По њој су иначе добили име Гњилане, Гњионик, Гњилиште и друга места. Део атара одговара ситном сточарству, па је више од једне трећине домаћинстава имало појате. Гњилан је од давнина чувен по великим површинама под виноградима и по најбољем грожђу и вину. Ораничне површине су погодне за виноградарство, воћарство, ратарство и повртарство. Тржишни вишкови су грожђе, вино, ракија, арпаџик. Оскудицу у огревном дрвету су решавали са Лужничанима разменом грожђа за дрва. Велики број становника, а мало земље, па су оскудица и сиромаштво били присутни у великом броју домаћинстава. мини|Ученици школе у Гњилану 1910. године|лево

Било је много занатлија у овом насељу: десетак лончара, па опанчари, кројачи, кацари, колари, ковачи, бравари. Било је пет до шест рабаџија и неколико фијакерџија а многи су ишли у печалбу. Близина Пирота олакшава продају тржишних вишкова и лакши долазак до новца од прилике до прилике. Село има десетак бунара (Клисурсћи, код Дупљу, Вовсћи, Тричков бунар, бунар на ширинту, Џунћин, Чачин, Господинсћи и Влатков бунар) и изворску воду са десетак чесама (Код школу, код Задругу, Тричкова, Ћућуркова /Чучурћина, Клисурска, Алћевац, Тараторова, Попазова, Бајир чешма према Крајиште), али се често јављала оскудица у води пре него што је прикључено на сеоски водовод. Воденице на Костурској реци су читаве године радиле (Попазова / Потина, Торњина и Влаткова / Кикина и Селимова са три, а Голубова са једним витлом). мини|Поглед из даљине на село Делови села: Доња и Горња Мала.

Демографија У насељу Гњилан живи 1960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,2 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Галерија

Референце

Литература

Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Насељена места у Пироту Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији