Млачиште је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. имало је 12 становника.
Назив и историја Млачиште је насеље на западним, благим падинама Чемерника, окренутим Грделичкој клисури, на 1100 – 1300 метара надморске висине, омеђено Големом, Ракицком и Бајинском (Рупском) реком. Добило је назив по млаки – тресави изнад села, где извире речица са топлом водом – Блато. Исто се тако зове и тресава, која је слична некадашњем Власинском блату, само је мање површине. Атар насеља је одвајкада био обрастао буковом шумом и обиловао изворима здраве воде, али је од средине седамдесетих година прошлога века нагло почела да се засева бреза. У исто време Шумска управа из Лесковца је на пашњацима Чемерника засадила јелу и смреку, наневши непоцењиву штету планинском биљу и растињу. Од тада су извори на Чемернику почели да пресушују.
Млачиште је кроз историју више пута засељавано и расељавано у зависности од историјских и других околности, о чему говоре бројни топоними Селиште. Први пут је било изнад тресаве, тј. изворишта речице Блато, па се раселило због влажног терена. У време Турака једном је расељено када је турски султан Муса (1412. године), градио пут преко Чемерника на путу за Ново Брдо, а потом због тешког кулука на који је становништво принуђивано у копању гвоздене руде у атару Големе реке и Рударског рида и раду на вигњиштима и самоковима. Последњи се раселио заселак Јеренци, пред ослобођење од Турака, 1878. године, прешавши у село Лебет. У то време становници Млачишта су, за две хиљаде дуката, од спахије откупили атар села од Прониних Мејана све до Великог Чемерника, за испашу стоке.
Поред рударења у време Турака, овај крај је од давнина познат по сточарству. У атару села од најстаријих времена до пре тридесет година постојала је фарма, на самом изворишту Големе реке. До Другог светског рата овде су своју стоку напасали и Ашани или Каракачани, пореклом из Грчке, тако да се у селу до данас одржала стара каракачанска раса овце црног руна, која издржава и најтеже временске услове. Данас је изнад Фарме, у пазухи Чемерника, ограђено ловише јелена и дивљих свиња – Валмиште, које је захватило око 80 планиских извора, потока и речица.
Школа у Млачишту|лево|мини
На Млачишким Механама је 1921. године отворена четвороразредна основна школа за села Млачиште, Бајинци и Пажар. Та школа је после Другог светског рата једно време била и шесторазредна, да би се миграцијом печалбарског становништва, 1977. угасила. На Механама је једно време било и седиште Општине Млачиште (1952 – 1954), потом Месна канцеларија, затим Земљорадничка задруга, и две продавнице и станица за откуп шумских плодова, радила је и здравствена амбуланта, да би се данас Млачишке Механе популационо угасиле.
Како је ово био и пољопривредни крај богат водама, Млачиште је између два рата имало седам воденица на Големој реци и по две на Ракицкој и Бајинској и једну ваљавицу за сукно. Последње три воденице радиле су до седамдесетих година прошлога века. Имало је и две ковачнице („дугање“) и поткивачку радњу. Људи су се бавили и кириџијским послом коњима.
Млачиштани, као и сви Црнотравци, углавном су били грађевинари, што им је олакшало напуштање села. На то је утицало још и слаба путна мрежа и општинска небрига. Село је струју добило тек 1975. године. Данас житеља овог насеља има у свим већим градовима у Србији. Лети, јуна, јула и августа, дођу исељени и њихови потомци да посете завичај, онда насеље привремено поврати некадашњу живост.
мини|Запис у Млачишту са каменим крстом старим преко 200 година мини| Млачиштанска и Бајинска црква се налази у Рупљу мини|Запуштен спомен-парк на Млачишким Мејанама мини|Клупа на којој „се лажу“ момци и девојке
Млачиштанска црква је у Рупљу (Свети апостол Петар), а у селу постоји запис, где се окупља народ о Спасовдану и Великој Госпојини. Гробље је на Млачишким Мејанама, заједничко и за село Бајинци, које се доскора административно водило као заселак Млачишта.
Данас се неконтролисаном сечом буковог дрвета читав крај пустоши, а несавесним брањем шумских плодова, помоћу металних чешљева, уништавају пространства боровнице у овом месту и на Чемернику.
Судбина насеља Млачишта данас је типична и за остала села у општини Црна Трава.
Споменици из НОБ-а На Млачишким Механама подигнут је споменик у виду раширених крила – на левом крилу је спомен-плоча са именима 42 ратника из времена балканских ратова и Првог светског рата 1912-1918. године, а на десном крилу имена 54 жртве фашистичког терора из овога села у Другом светском рату. У средишњем делу је плоча са именима 11 палих бораца у току НОР-а, а на доњем делу плоча у знак сећања на Стојана Синадиновића (1911 – 1943), члана СКОЈ-а од 1935. и КПЈ од 1939, учесника НОР-а , кога је ухапсила специјална полиција у провали београдске партијске организације, децембра 1942, након чега је био у логору Бањица, потом стрељан у Јајинцима заједно са 275 другова 18. фебруара 1943. године. На Млачишким Механама је спомен-биста народном хероју Синадину Миленовићу (1897-1943), борцу од 1941. и заменику команданта Другог јужноморавског партизанског одреда. У спомен-парку на Млачишким Мејанама је и биста Александру Синадиновићу Леки (1922-1944), који је био члан ОК КПЈ Врања, секретар ОК СКОЈ-а и члан ОК СКОЈ-а Србије. На пропланку у Валмишту, 12. септембра 1951. године откривен је споменик од природног камена (у виду пирамиде, висок три метра), у знак сећања на први партизански логор у црнотравском крају и на 2. август 1942. године када је ту формиран Црнотравски партизански одред. Споменик је деведесетих година 20. века експлозивом порушен, остала је само мермерна плоча и хрпа камења. Спомен-плоча на Млачишким Механама, на кући у којој се родио и живео првоборац Александар Синадиновић Лека. Спомен-чесма на Помочаници (Качар) у знак сећања на 23. април 1943. године када је на том месту одржан састанак Окружног комитета КПЈ Пирот (коме је припадала и Црна Трава) и донета одлука о формирању Омладинског ударног батаљона, који је после учествовао у борбама све до Трста у ослобађању земље од окупатора и у гушењу балистичке побуне на Косову и Метохији 1945. године. Спомен-плоча на кући у Млачишту у којој се родио и живео народни херој Синадин Миленовић.
Демографија У насељу Млачиште живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,5 година (60,3 код мушкараца и 69,8 код жена). У насељу има 17 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,71.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Порекло становништва Данашње насеље датира од пре две стотине година. Има пет заселака: Кукулинци, Пауновци, Миљковци, Млачишке Механе и Камењари и више родова, од којих сваки чини махалу у оквиру засеока. Кукулинци су пореклом из Главановца (данашња Бугарска), Пауновци с Копаоника, а Миљковци из околине Прокупља. Млачишке Механе су настале око 1850. године, на заравни испод брда Јерич, на некадашњем друму којим су печалбари из Босилеграда, Крајишта, Власине и Црне Траве одлазили у печалбу. Доцније су се тамо преселиле и неке породице из „старог“ Млачишта. Механама је пролазио и главни поштански и кириџијски пут за ове крајеве, посебно када је Предејане добило железничку станицу. Имале су и две кафане са преноћиштем, па су служиле и за одмориште стоке и људи. Овај пут је изгубио на значају изградњом власинске акумулације 1952. године, када су Црна Трава и Власина повезане с Лесковцем и Сурдулицом асфалтним путем.
Места удаљена од Млачишта мини|Гробље у Млачишту мини|Изузетна камена пластика из 19. века: Гробље у Млачишту мини|Стари надгробни споменик на Млачиштанском гробљу мини|Шафран (каћун) је први пролећни цвет под Чемерником мини|Језеро на реци Блато између Млачишта и Млачишких Механа Млачишке Механе (2-{km}-) Камењари (2,5-{km}-) Новковци (2,2-{km}-) Бајинци (2,6-{km}-) Лебет (2,8-{km}-) Пажар (3,5-{km}-) Павличина (4,4-{km}-) Мрковица (5,1-{km}-) Мачкатица (5,2-{km}-) Црвени Брег (5,3-{km}-) Црвенковци (5,7-{km}-) Јовановце (6,1-{km}-) Кучишњак (6,1-{km}-) Бабићеви (6,2-{km}-) Лазарићевци (6,2-{km}-) Самчекинци (6,3-{km}-) Рајчетине (6,6-{km}-) Рупље (6,6-{km}-) Обрадовце (6,7-{km}-) Жутини (6,7-{km}-) Прочоловци (7-{km}-) Љутеж (7,5-{km}-) Троскач (7,8-{km}-) Дањино Село (7,9-{km}-) Славујеви (8-{km}-) Лингури (8,2-{km}-) Маликина Махала (8,3-{km}-) Миљине (8,5-{km}-) Печиновци (8,7-{km}-) Банковци (9-{km}-) Лескова Бара (9,1-{km}-) Филиповци (9,2-{km}-) Радовинци (9,4-{km}-) Голема Глава (9,6-{km}-) Рдавац (9,7-{km}-) Челиште (9,8-{km}-) Гаџина Махала (9,8-{km}-) Црна Трава (9,9-{km}-) Сомбор (9,9-{km}-) Деда Илијина Махала (9,9-{km}-) Власина Рид (10 -{km}-) Бричевље (10-{km}-) Падине (10,1-{km}-) Крпејце (10,2-{km}-) Сушевље (10,3-{km}-) Острозуб (10,3-{km}-) Џеп (Владичин Хан) (10-{km}-) Предејане (11 -{km}-)
Занимљивости Изнад Млачишта, на узвишењу Китка, близу изворишта речице Блато, с погледом на врхове Чемерника, постоји клупа за „лагање“, намењена девојкама и момцима који се забављају, што се на црнотравском говору каже: „лажу се“. Пошто је све мање младих, на клупу данас углавном седну и одморе се од шетње стари брачни парови или понеки путник намерник.
Литература
Јован Ф. Трифуноски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964. Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968. Симон Симоновић Монка, Печалбарство и неимарство црнотравског краја, СИЗ културе, Црна Трава, 1983. Радосав Стојановић: Аритонова смрт, приповетке, Јединство - Просвета, Приштина - Београд, 1984. Коста Ивановић: На бранику домовине, Црна Трава, 1984; Вилотије Вукадиновић: Говор Црне Траве и Власине, СДЗб, САНУ XLII, Београд, 1996. Срба Б. Стојковић: Млачиште, Филекс, Лесковац, 2004. Радосав Стојановић: Црнотравске приче, Просвета, Ниш, 2002. Ива Трајковић: Сточарство на Чемернику, Лесковачки зборник XLIV, 2004, 253 – 274. Срећко С. Станковић: Брод – село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006. Петар Петровић, проф.: Предејане и околина, друго допуњено издање, Београд, 2007, 83 - 84 Радосав Стојановић: Црнотравски речник, СДЗб LVII, САНУ - Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010.
Види још Блато (Црна Трава) Валмиште Качар (шума) Голема река Бајинци Синадин Миленовић Црнотравски говор
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Црна Трава у прошлости и данас Живот у црнотравском крају Каракачанска овца између опстанка и нестанка Каракачанска овца у југоисточној Европи Заштићене биљне врсте на Чемернику
Категорија:Насељена места у Црној Трави Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији