Крушева Глава је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на истоку Пољанице, на око 4 км од центра Власа. Према попису из 2022. било је 52 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).
Положај и историја Заузима изворишни део Крушоглавског потока, све до природне границе Пољанице, тј. развођа Крушоглавског потока (притоке Градњанске реке) и Лепенице и Суве Мораве, које су притоке Јужне Мораве. Доста је удаљено од добрих путева, па је због тога и своје надморске висине релативно тешко приступачно. Прилаз селу најлакши је из правца Власа, бољим путем до центра Градње, а одатле је слабијим путевима могуће стићи једним правцем преко Лазине, а другим уз Крушоглавски поток. Може се доћи, по сувом времену, и из Владичиног Хана преко Јагњила. Некада је изнад села пролазио стари Турски пут од Лесковца за Врање, а који је ишао гребеном на развођу Ветернице и Јужне Мораве. Слабо је пошумљено, храстове шуме местимично има по забранима (забјима) у близини кућа. Познати извори воде су Смрдан, Пиљот, Змијевче, Вирови, Церје, Ливађе, Липа, Средорска, Риљак, Стража и Студени кладанац.
Спада у старија села Пољанице. У почетку, село се налазило испод Горње махале, где је сада селиште. Било је збијеног типа. Ту су становници до скоро налазили металне предмете, делове алата, ћерамиде, и новчиће. Касније су се становници населили на своја имања и пашњака, тако да је настало садашње село, разбијеног типа, а осим староседелаца многе породице су се доселиле из других села Пољанице или из околине Врања и Владичиног Хана. Изражене су махале: Горња (на заравни у врху села), Доња (са десне стране Крушоглавског потока) и Здравковска (око долине Дулан). Познате старе породице су Бошковци, Миленковци, Кесманци, Баба-Стојини, Здравковци, Ивчинци, Стајинци, Кесерци и Павуновци.
У центру села, где је заветина, постоји црквиште, а ту је наводно била црква о којој нема никаквих података. На десној страни долине је, по предању, било неко латинско гробље о коме се такође ништа не зна. Село је до пред крај 20. века имало основну четвороразредну школу, која је сада затворена. Становништво се бави претежно пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. У новије време многи су се иселили у ниже пределе Пољанице, Врање и друга места у Србији.
Сеоска слава (крсте, заветина, литије) је Велика Госпојина (Богородица).
Демографија У насељу Крушева Глава живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,2 година (53,7 код мушкараца и 58,4 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 194. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Градска општина Врање Категорија:Насељена места у Врању