Организовани криминал, организовани криминалитет и криминалне организације, су термини који представљају транснационално, национално или локално груписање високо централизованих организација које воде криминалци са намером бављења илегалним активностима, најчешће ради остваривања профита. Одређене криминалне организације, као што су терористичке организације, политички су мотивисане.
Остале организације — међу којима су државе, војске, полицијске снаге, као и корпорације-понекад могу користити методе организованог криминала ради постизања својих циљева, али се њихове снаге заснивају на њиховом статусу формалних социјалних институција. Постоји тенденција одвајања организованог криминала од осталих форми злочина, као што су криминал белог оковратника, финансијски злочини, политички злочини, ратни злочини, државни злочини и издаја, међутим, ово раздвајање није увек очигледно, и о њему се још увек воде расправе.Тили, Чарлс. . In: Еванс, Питер, Дитрих Руешмејер и Теда Скоспол едиције. Повраћај државе у Кембриџ: . На пример, у пропалим државама које не могу више вршити основне функције, као што су образовање, безбедност или владавина, углавном због насиља или екстремног сиромаштва, организовани криминал, владавина и рат често допуњују једно друго. Израз парламентарна мафиократија је коришћен за описивање демократских земаља чије су политичке, социјалне и економске институције под контролом пар породица или пословних олигарха.Интервју са Паносом Костакосом (2012) Да ли су кријумчарење нафте и организовани криминал разлог економске кризе у Грчкој? (Џен Алик) У Сједињеним Америчким Државама, Акт за контролу организованог криминала (1970) дефинише организовани криминал као "Грозне активности [...] високо организованог, дисциплинованог друштва [...]"., Приступљено 6. март 2015 Криминална активност као структурална група се назива рекет, и такав вид злочина се често повезује са радом мафије. У Великој Британији, полиција процењује да се организованим криминалом бави до 38.000 људи окупљени у око 6.000 различитих група.Доминик Каскијани, Би-Би-Си њуз кореспондент за домаће догађаје: 28. јул 2011 Имовина криминалаца у вредности од 1 милијарде фунти заплењена од стране полиције Поред тога, због све већег насиља током Рата против нарко-картела у Мексику, мексички нарко-картели се сматрају "највећом претњом од организованог криминала за Сједињене Америчке Државе" према извештају Министарства правде Сједињених Америчких Држава.
Карактеристике криминалне организације су: учешће више од 3 лица у криминалној групи; строга хијерархија; коришћење насилних средстава, уцена, претњи; повезаност са сродним организацијама и веза са политиком.
Модели
Узрочни модели Потреба за илегалном робом и услугама негује још централизованије и снажније криминалне синдикате, који на крају могу успети у подривању јавног морала, неутралишући спровођење закона путем корупције и инфилтрирања легалне економије, уколико се не предузму одговарајуће мере. Овај теоријски предлог може бити приказан моделом који се састоји из четири елемента: влада, друштво, илегално тржиште и организовани криминал.
Организациони модели
Мреже између газди и клијената мини|230п|Ухапшени шеф мафијашке породице Гамбино, Пол Кастелано, 1984. година. Мреже између газди и клијената се дефинишу интеракцијама које оне производе. Групације организованих криминала оперишу као мање јединице у оквиру целе мреже, и као такве често више цене своју породицу, фамилијарност и економску средину или традицију. Ове мреже се углавном састоје из: хијерархија заснованих на породици, социјалној и културној традицији; 'уско повезане' локација рада; патријархалних или непотистичких система вредности; персонализованих активности, међу којима су породични ривалитет, територијалне расправе, регрутација и тренирање чланова породице, и тд.; и, комуникација и механизама за спровођење правила који зависе од организационе структуре, социјалних правила понашања, историје бављења криминалом, и колективитета при доношењу одлука.
Бирократске операције Бирократске, тј. корпоративне групације организованог криминала се дефинишу општом крутошћу њихових унутрашњих структура. Фокусирајући се више на то како ове операције функционишу, успевају, одржавају се или избегавају одмазду, оглавном су оличене као: Комплексна структура ауторитета; Обимна расподела рада међу класама у оквиру организације; Меритократска; Обавезе извршене на нелични начин; Обимна писана правила и регулације; и, Комуникација између 'врха'и 'дна' организационе пирамиде и механизми спровођења права.
Међутим, овај модел операције има одређене мане: Стратегија комуникације између 'врха' и 'дна' организационе пирамиде је подложна пресретању порука, све више како се приближавамо 'дну' организационе пирамиде; Одржавање писмених доказа угрожава безбедност организације, те се заснива на повишеним мерама безбедности; Инфилтрација у нише нивое организационе пирамиде може угрозити целу организацију (ефекат "куле од карата"); и, Смрт, повреда, хапшења или унутрашње борбе за власт могу доста појачати несигурност операција.
Омладинске и уличне банде
Карактеристична култура банди подупире велики број, ако не и све организоване групације; ово се може развити кроз стратегије регрутације, процесе социјалног учења у корективним системима које се доживљава кроз омладинско, породично или вршњачко учешће у злочину, као и принудне акције криминалних ауторитативних фигура. Термин улична банда се користи заједно са термином “омладинска банда,” и односи се на омладинске групе територијално засноване на једном крају или улици, а које спадају у критеријум банди. Милер (1992) дефинише уличну банду као "самооформљену групацију вршњака, уједињених заједничним интересима, са јасном лидерском и унутрашњом организацијом, која делује колективно или индивидуално ради постизања одређених циљева, укључујући и бављење илегалним активностима и контролисањем одређене територије, установе или фирме".Милер В. Б. 1992 Злочини омладинских банди и група у Сједињеним Америчким Државама. Вашингтон, Д. С.: Министарство правде САД, Канцеларија за правне програме, Канцеларија за малолетничко право и превенцију деликвенције.
"Зоне транзиције" су пропадајућа суседства у којима се често мења број становника. У таквим областима, сукоби између група, туче, "ратне трке", и краћа поспешују солидарност и кохезију. а ово важи и за ефекат социјалне ексклузије, посебно по питању регрутовања и задржавања. Такође могу бити дефинисани старосним добом (углавном омладина) или утицајем вршњачке групе, али и сталношћу или доследношћу њихове криминалне активности. Ове групе такође формирају своје симболичке идентитете или јавна представљања која су препознатљива широм дате заједнице (боје, симболи, заставе и тетоваже).
Истраживање је фокусирано на питање да ли банде имају формалне структуре, јасну хијерархију и вођство у поређењу са групама одраслих, као и да ли су оне рационалне приликом остварења својих циљева, иако се ставови о структурама, хијерархији и дефинисаним улогама сукобљавају. Неки су проучавали уличне банде које се баве диловањем наркотика, при чему су открили да дате групе имају организовани рационалитет што се тиче њихове структуре и понашања. Чланови банди сами себе доживљавају као део организованог криминала; банде су биле формално рационалне организације, са јаким организационим структурама, јасно дефинисаним улогама и правилима које су усмеравале понашање чланова, као и специфичан и стабилан извор прихода (нпр. наркотици). Падила (1992) се сложио са горе наведеним ставкама. Међутим, неки су сматрали овакве банде више распуштеним него јасно дефинисаним, као и да им недостаје стална фокусираност, да је кохезија била врло ниска, као и да су оне имале мали број заједничких циљева, те низак ниво организационе структуре. Заједничке норме, вредности и лојалност је на ниском ступњу, структура је хаотична, а диференцијација улога и јасна расподела рада је скоро па непостојећа. Такође, коришћење насиља није у складу са принципима рекета ради заштите, политичког застрашивања и трговине наркотицима, којима се баве групе одраслих. У много случајева су чланови банди напредовали из својих омладинских банди до високо развијених групација организованог криминала. Банде и традиционалне криминалне организације не могу се универзално повезати једне са другима (Декер, 1998), мада постоји јасно видљива бенефиција за обе организације приликом њихове сарадње.
Индивидуална разноликост
Предузетнички модел Предузетнички модел се односи или на индивидуалног криминалца или на мању групу организованих криминалаца који се користи за флуидне групације савременог организованог криминала. Овај модел се прилагођава теорији социјалног учења диференцијалних асоцијација у којима постоје јасне асоцијације и интеракције између криминалаца, приликом којих се дели и шири знање, или одређење вредности; међутим, сматра се да рационални избор није представљен у овом моделу. Избор да се изведе одређени акт, или да се повеже са одређеним криминалним групама се може видети пре као предузетничка одлука - доприношење континуацији криминалног предузећа, максимизујући аспетке који штите и подржавају њихову личну добит. У овом контексту, улога ризика је такође лако разумљива, међутим, дискутабилно је да ли се основна мотивација може видети као чисто предузетништво или предузетништво као производ неког социјалног хендикепа.
Приступ мултимодела Култура и етничка припадност пружају средину у којој поверење и комуникација између криминалаца може бити ефикасна и сигурна. Ово на крају може одвести до конкурентске предности за неке групе, међутим, није исправно прихватити ово као једину детерминанту класификације организованог криминала. Ова категоризација обухвата сицилијанску мафију, јамајканску потеру, колумбијске групе које се баве трговином наркотика, нигеријске групе организованог криминала, корзиканску мафију, јапанске Јакузе, корејске криминалне групе и кинеске Тријаде. Из ове перспективе, организовани криминал није модерни феномен - формације криминалних банди из 17. и 18. века испуњавају све критеријуме криминалних организација савременог доба. Оне су лутале руралним границама централне Европе, бавећи се истим илегалним активностима које се повезују са савременим криминалним организацијама, са изузетком прања новца.
Када је Француска револуција створила јаке националне државе, криминалне банде су се преселиле у друге слабо контролисане области, као што су Балкан и југ Италије, где је посејано и семе сицилијанске мафије, основе организованог криминала у Новом Свету. Тип модела Средина Група Процеси Утицаји Национални Историјска или културна основа Породица или хијерархија Тајновитост/повезаност. Веза са побуњеницима Локална корупција/утицај. Плашљива заједница. Транснационални Политички и економски нестабилна Вертикална интеграција Легитимна позадина Стабилно снабдевање недозвољеном робом. Висок ниво корупције. Транснационални Било која Флексибилна. Мала величина. Насилан. Опортунистички. Предузимач ризика Нестабилно снабдевање разном недозвољеном робом. Експлоатација младих локалних преступника. Предузетнички/транслационални Развијени региони Индивидуално или у пару. Рад кроз легитимна предузећа Провизија недозвољених услуга, нпр. прање новца, превара, криминалне мреже.
Типичне активности