Кратконоса кечига () је слатководна риба која уместо крљушти по телу има кошчате плочице, а припада фамилији Acipenseridae.
Локални називи: сип Максимална дужина: од 23 до 29 -{cm}-. У Мађарској је нађена највећа, дужине 170 -{cm}- и тежине 32 -{kg}- Максимална тежина: од 40 до 60 -{g}- Време мреста: од марта до маја
Опис и грађа Кечига кратконоса на телу има пет важнијих коштаних плочица. Оне су мање више издигнуте, шпицасте и оштре. Кожа између њих је без крљушти. Глава јој је издужена, а нос кратак. Испод носа су јој заокругљена уста са четири велика брка. Отвор уста је мали и узак, у облику цеви. Боја леђа је тамнобраон, сивобраон, браонжута или сивозелена, док су са стране знатно светлији. Стомак је сребрнастобеле боје, а пераја су зелена.
Кечига кратконоса је најнеразвијенија риба у Србији. Навике, станиште, распрострањеност Живи у Црном и Каспијском мору. У водама Дунавског слива се ретко кад нађе. Последњи пут је нађен 1957. у доњем току Тисе. Кечига кратконоса се храни ларвама, раковима и осталим безкичмењацима.
Размножавање Кечига кратконоса у зависности од станишта, кечига може да се мрести три пута годишње, у пролеће, лето или у јесен. деловима реке. Женке се мресте на сваке две до три године. Икре су пречника 1,6 до 3-{mm}-, тежине 11 до 13 -{mg}-. После пет дана из икри се излеже млађ који после годину дана одлази ка мору.
Кечига кратконоса дунавских вода мресте се од марта до маја у шљунковитим и песковитим станишту.
Референце
Литература
Fishbase
Категорија:Јесетре Категорија:Рибе Европе Категорија:Рибе Азије