Гласовни фах (, мн. -{Fächer}-) систем је класификовања певача, претежно оперских, према распону, тежини и боји гласа. Претежно се користи у Европи, паралелно са италијанском поделом гласова. Обе класификације су дате овде паралелно.
Певач чији глас припада једном фаху може без проблема да пева улоге тог фаха, а ретки су певачи који могу певати неколико фахова. Ипак, ни тада није сваки једнак по квалитету и увек се један од фахова истиче као најбољи код певача, док други варирају од успешнијих ка мање успешним извођењима.
Сопрански фах За сâм глас видети: Сопран
-{Soubrette}- |десно|150п Познат још и као младо-лирски сопран је богат, покретљив глас високог домета. Потребно је да глас буде богат јер код већине улога, највише мелодија се налази у средњем регистру, а високи тонови нису чести. Ако сопран овог фаха има јаке и сигурне висине и глас покретљив и у том регистру, може певати и улоге следећег, колоратурног фаха.
Улоге за овај глас су (између осталих): МизетаБоемиЂакомо ПучиниЛауретаЂани СкикиЂакомо ПучиниНанетаФалстафЂузепе ВердиСузанаФигарова женидбаВолфганг Амадеус МоцартДеспинаТако чине свеВолфганг Амадеус МоцартЦерлинаДон ЂованиВолфганг Амадеус Моцарт
Познати субрет сопрани су Илеана Котрубаш (-{Ileana Cotrubaş}-)
Колоратурни сопран десно|150п Познат још и као лирски колоратурни сопран, врло покретљив, блистав глас са проширеним горњим регистром. Основна разлика у односу на претходно описан субрет је могућност певања екстремно високих тонова, брзих колоратурних пасажа и нешто звонкији и чистији глас у висинама.
Улоге за овај глас су (између осталих): ЂилдаРиголетоЂузепе ВердиРозинаСевиљски берберинЂоакино РосиниМанонМанонЖил МаснеОскарБал под маскамаЂузепе ВердиНоринаДон ПасквалеГаетано ДоницетиОлимпијаХофманове причеЖак ОфенбахСофијаКаваљер с ружомРихард Штраус
Познати лирски колоратурни сопрани су Беверли Силс (-{Beverly Sills}-), Лили Понс (-{Lilly Pons}-), Роберта Петерс (-{Roberta Peters}-), Кетлин Бетл (-{Kathleen Battle}-) и друге.
Драмски колоратурни сопран десно|150п Покретљив глас, племенитог тона са проширеним горњим регистром, мало загаситије боје него код лирске колоратуре. Две улоге у којима су написани највиши тонови за овај глас су Краљица Ноћи у Моцартовој „Чаробној фрули” (у арији -{O zitt're nicht, mein liber Sohn!... Du wirst sie zu befreien gehen}- је то тон -{f}-3) и Лучија у Доницетијевој „Лучија од Ламермура” (у сцени лудила у -{III}- чину је то тон -{e}-♭3). Певачи овог фаха могу временом прећи у лирско-колоратурни фах.
Улоге за овај глас су (између осталих): Виолета ВалериТравијатаЂузепе ВердиЛучијаЛучија од ЛамермураГаетано ДоницетиКраљица НоћиЧаробна фрулаВолфганг Амадеус МоцартМаргаретаФаустШарл ГуноНормаНормаВинченцо БелиниОдабелаАтилаЂузепе ВердиНедаПајациРуђеро ЛеонкавалоДоња ЕлвираДон ЂованиВолфганг Амадеус МоцартФјордиђиљиТако чине свеВолфганг Амадеус Моцарт
Познати драмски колоратурни сопрани су Кристина Дојтком (-{Christina Deutekom}-), Џоун Сатерленд (-{Joan Sutherland}-), Џун Андерсон (-{June Anderson}-), Едита Груберова (-{Edita Gruberová}-), Маријела Девија (-{Mariella Devia}-). Марији Калас је ово био основни фах иако је она певала и друге, како лирске, тако и драмске фахове са мање или више успеха.
Лирски сопран десно|150п Зван још и високи сопран, нежан, мекан глас племените боје и широке покретљивости који може да издржи мелодијске линије пуним гласом и пуним легатом. Улоге лирског сопрана могу певати и певачи следећег, младо-драмског фаха у развоју. Многи лирски сопрани -{XX}- века су певали и неке улоге драмског фаха, али иако распонски могу постићи те улоге, ипак им фали драматична, метална боја тог фаха.
Улоге за овај глас су (између осталих): МимиБоемиЂакомо ПучиниЛјуТурандотЂакомо ПучиниПаминаЧаробна фрулаВолфганг Амадеус МоцартМикаелаКарменЖорж БизеЂулаЕро с онога свијетаЈаков ГотовацДоња ЕлвираЕрнаниЂузепе Верди
Познати лирски сопрани су Мирела Френи (-{Mirella Freni}-), Елизабет Шварцкоф (-{Elizabeth Schwarzkopf}-), а од домаћих сопрана су најбоље биле Ирена Давосир Матановић и Вера Ковач-Виткаи, које су успешно певале и улоге лирских (Норма, Виолета, Неда) и драмских фахова (Тоска, Абигаела, Десдемона, Леонора).
Младо-драмски сопран десно|150п Зван још и спинто сопран, снажан глас јаке мелодијске линије, способан за драматичне изливе кроз саму боју гласа. Певачи овог гласа скоро редовно са сазревањем гласа прелазе у праве драмске сопране.
Улоге за овај глас су (између осталих): ДесдемонаОтелоЂузепе ВердиЛеонораТрубадурЂузепе ВердиТатјанаЕвгеније ОњегинПетар Иљич ЧајковскиМаржењкаПродана невестаБеджих СметанаЕлзаЛоенгринРихард ВагнерЕлизабетаТанхојзерРихард Вагнер
Познати спинто сопрани су Марија Калас (-{Maria Callas}-), Монтсерат Кабаје (-{Montserrat Caballé}-), Рената Тебалди (-{Renata Tebaldi}-), Леонтин Прајс (-{Leontyne Price}-), Шерил Стадер (-{Cheryl Studder}-), Карол Ванес (-{Carol Vaness}-), Зинка Кунц-Миланов и друге.
Карактерни сопран десно|150п Зван још и -{Zwischenfach}-, представља глас који комбинује карактеристике лирских са драмским могућностима младо-драмских и драмских сопрана. Овакав глас, који није чест, иако многи сопрани покушавају да га изграде, поред могућности певања највећих сопранских улога (Манон, Мими, Тоска, Анђелика, Ћо-Ћо-Сан, Виолета...), могу успешно изводити и мецосопранске улоге (Кармен, Сантуца...). Овај фах није почетнички, већ се мора изградити током каријере. Неки мецосопрани су успели да прошире свој распон до сопранског, али да задрже тамну боју и драматичност свог основног фаха, па су, као на пример Ширли Верет, успешно изводиле улоге драмских сопрана, као што је нпр. Леди Магбет.
Улоге за овај глас нису посебно писане већ варирају између лирских и драмских улога.
Познати певачи су (мецосопрани) Ширли Верет (-{Shirley Verrett}-), Грејс Бамбри (-{Grace Bumbry}-), Марија Евинг (-{Maria Ewing}-) и (сопрани) Регина Ресник (-{Regina Resnik}-) и Хелга Дернеш (-{Helga Dernesch}-).
Драмски сопран десно|150п Широк глас, металног тембра, продорних јачина, са великим драмском бојом. Велике улоге Вердија, Пучинија, као и Штрауса су писане за овај фах. Драмски сопран има јак, метални горњи регистар и изражајан и таман доњи регистар. Док се други сопрански фахови често губе у доњем регистру, немају довољно снаге да га испевају, код драмског сопрана је он јак као и средњи регистар.
Улоге за овај глас су (између осталих): АидаАидаЂузепе ВердиЕлизабетаДон КарлосЂузепе ВердиАбигаелаНабукоЂузепе ВердиТоскаТоскаЂакомо ПучиниЛеонораМоћ судбинеЂузепе ВердиСантуцаКавалерија рустиканаПјетро МаскањиАмелијаБал под маскамаЂузепе ВердиЋо-Ћо-СанМадам БатерфлајЂакомо ПучиниАријаднаАријадна на НаксосуРихард Штраус
Познати спинто сопрани су Сена Јуринац (-{Sena Jurinac}-), Биргит Нилсон (-{Birgit Nilsson}-), Хилдегард Беренс (-{Hildegard Behrens}-), Ева Мартон (-{Eva Marton}-), а од домаћих драмских сопрана најпознатија је Радмила Бакочевић.
Вагнеријански сопран десно|150п Познат још и као Високодрамски сопран је велик, тежак и продоран глас са широким средњим и доњим регистром уз јаке, али и даље тамне тонове високог регистра. Улоге писане за овај глас се претежно налазе у Вагнеровим операма, те су тако добиле име, иако и код других композитора има захтева за овим фахом.
Широк глас, металног тембра, продорних јачина, са великим драмском бојом. Велике улоге Вердија, Пучинија, као и Штрауса су писане за овај фах. Драмски сопран има јак, метални горњи регистар и изражајан и таман доњи регистар. Док се други сопрански фахови често губе у доњем регистру, немају довољно снаге да га испевају, код драмског сопрана је он јак као и средњи регистар.
Ипак, певач који може да пева улоге овог фаха не мора да успешно интерпретира улоге у Вагнеровим операма јер, за разлику од италијанског -{bel canta, tessitura}- улога је померена навише и већи део улоге се налази у високом средњем регистру без честих високих тонова, уз нужно певано декламовање, што веома умара глас, а како Вагнерове опере трају у просеку четири сата, за певање ових улога, поред врхунске технике, потребна је и физичка снага.
Такав пример је Зиглинда у Вагнеровим „Валкирама”, у ариозу -{Der Männer Sippe}- из првог чина, који садржи чак 13 -{h}- тонова мале октаве који припадају доњем делу алтовског регистра, а од тога је 11 тонова у четири такта које сопрани морају да отпевају, а не само да 'закаче':
Улоге за овај глас су (између осталих): БрунхилдаЗиглиндаВалкираСумрак боговаЗигфридРихард ВагнерЕлектраЕлектраРихард ШтраусИзолдаТристан и ИзолдаРихард ВагнерЗентаХоланђанин луталицаРихард ВагнерТурандотТурандотЂакомо ПучиниАмелијаБал под маскамаЂузепе ВердиЛеди МагбетМагбетЂузепе ВердиЋо-Ћо-СанМадам БатерфлајЂакомо ПучиниАријаднаАријадна на НаксосуРихард Штраус
Познати сопрани су Биргит Нилсон касније у каријери (-{Birgit Nilsson}-), Ева Тарнер (-{Eva Truner}-), Ева Мартон данас (-{Eva Marton}-), Гена Димитрова (-{Гена Димитрова}-), Гвинет Џоунс (-{Gwyneth Jones}-), Линда Келм (-{Linda Kelm}-), Кирстен Флагштад (-{Kirsten Flagstad}-).
Мецосопрански и алтовски фах За сâм глас видети: Мецосопран и Алт
Колоратурни мецосопран Колоратурни мецосопрани имају веома покретљив глас у вишем регистру, где се од њих захтева виртуозност у извођењу брзих музичких пасажа. Познати колоратурни мецосопрани су: Чечилија Бартоли, Тереза Берганца, Мерлилин Хорн и Елина Гаранча.
Лирски мецосопран Познат још и као -{Spielalt}- (нем. мелодијски алт) изражајан и покретљив глас, сличан субрету код сопрана, широке легато мелодијске линије. Боја лирских мецосопрана није тамна као код осталих, нижих, фахова. Такође, имају готово плачан глас. Нису ријетке улоге дјечака или анђела.
Улоге за овај глас су (између осталих): РозинаСевиљски берберинЂоакино РосиниКерубинФигарова женидбаВолфганг Амадеус МоцартНиклаусХофманове причеЖак ОфенбахПепељугаПепељугаЂоакино РосиниШарлотаВертерЖил МаснеЗибелФаустШарл ГуноФененаНабукоЂузепе Верди
Познати лирски мецосопрани су Фредерика фон Штаде (-{Frederica von Stade}-), Лучија Валентини-Терани (-{Lucia Valentini-Terrani}-) и друге.
Драмски мецосопран Покретљив глас металног тембра јаког горњег регистра и тамне боје у доњем регистру. За овај глас су писане највеће улоге мецосопрана у опери.
Улоге за овај глас су (између осталих): ЕболиДон КарлосЂузепе ВердиЛеонораФаворитаГаетано ДоницетиДалилаСамсон и ДалилаКамиј Сен-СансАмнерисАидаЂузепе ВердиКарменКарменЖорж Бизе
Познати драмски мецосопрани су Фјоренца Косото (-{Fiorenza Cosotto}-), Ђулијета Симионато (-{Giulietta Simionato}-), Татјана Тројанос (-{Tatiana Troyanos}-), Мерилин Хорн (-{Marilyn Horne}-) и друге, а од домаћих је најпознатија и најквалитетнија Бисерка Цвејић.
Лирски алт Покретљив глас металног тембра јаког горњег регистра и тамне боје у развијеном доњем регистру. Овај фах је често комбинован са следећим, дубоким алтом и резервисан је за зреле певаче, развијеног распона и сигурног гласа.
Улоге за овај глас су (између осталих): АцученаТрубадурЂузепе ВердиУлрикаБал под маскамаЂузепе ВердиВалтројтаСумрак боговаРихард ВагнерКарменКарменЖорж Бизе
Познати певачи овог фаха су Фјоренца Косоро (-{Fiorenza Cosotto}-), Ђулијана Симионато (-{Giulietta Simionato}-), Татјана Тројанос (-{Tatiana Troyanos}-), Мерлин Хорн (-{Marilyn Horne}-) и друге.
Драмски (дубоки) алт Дубоки или само алт је широк, јак глас развијеног доњег регистра. Иако певач овог фаха може певати улоге драмског алта, обрнуто није случај, јер улоге дубоког алта захтевају јаке дубине које залазе у распон мушких гласова.
Улоге за овај глас су (између осталих): ЕрдаРајнско златоЗитаЂани СкикиТрећа ДамаЧаробна фрулаДама КвиклиФалстаф
Познати алти су Флоренс Куивар (-{Florens Quivar}-), Кетлин Ферије (-{Kathleen Ferrier}-) и друге.
Тенорски фах За сâм глас видети: Тенор -{NB}- Сви наведени распони реално звуче октаву ниже од написаног Буфо тенор десно|150п Познат још и као -{Spieltenor}-, мањи, изражајан глас, комичног призвука, лакша варијанта лирског тенора. Млађи буфо тенор са годинама може прећи у фах лирског тенора.