Борски управни округ се налази у североисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992).

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Географски положај мини|десно|Борски округ Борски округ се налази у источној Србији. Природну границу округа на северу чини Ђердапско језеро, на истоку реке Дунав и Тимок, а на западу Карпатске планине Шомрда, Хомољске планине, Црни врх и Кучај.

Границе округа су следеће: На југу - Зајечарски округ На југозападу - Поморавски округ На западу - Браничевски округ На северу и истоку - Мехединци, Румунија На југоистоку - Видинска област, Бугарска

Територијална организација Борски управни округ чини један град и три општине: Грб Општина/град Седиште Површина (-{km²}-) Становништво (2022) Број насеља 40п Бор Бор 856 40.845 14 37п Неготин Неготин 1.090 28.261 39 33п Кладово Кладово 629 17.435 23 40п Мајданпек Мајданпек 932 14.559 14 Извор: Републички завод за статистикуОпштине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.

Култура У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Начелници Борског управног округа Тренутни начелник Борског управног округа је Владимир Станковић који је вршилац те дужности од 2018. године. Претходни начелници Борског управног округа били су:Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022. Недељко Магдалиновић (1992) Цолић Јован (1992-1993) Миливоје Илић (1993-2001) Зорица Ђерић Стојчић (2001-2007) Синиша Пуљецовић (2007-2014) Мирослав Кнежевић (2014-2018)

Демографија

Попис 2011. Према попису из 2011. године Борски округ је имао 124.992 становника од којих су 105.213 (84,18%) били пунолетни, а просечна старост је износила 44,7 година. Било је 61.096 мушкараца (48,88%) и 63.896 жена (51,12%). Укупан број домаћинстава износио је 45.970, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,7. Најбројнија етничка група били су Срби (77,8%), а од мањина највише је било Влаха (10,65%) и Рома (1,8%). Процењени број становника за 2019. годину био је 111.152 становника.Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.

Попис 2022. Према последњем попису становништва из 2022. у Борском управном округу живело је 101.100 становника што је за 19,11% мање у односу на попис из 2011. године. Етничку већину чине Срби, а од мањина издвајају се Власи, Роми и Румуни.

Религија мини|десно|Манастир Буково код Неготина Највећи број становника Борског округа је православне вероисповести. Према попису из 2011. 112.084 (89,67%) становника се изјаснило као православци, а од осталих верских група могу се издвојити муслимани (у Бору) и католици.Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.

Вероисповест Број % Православци 112.084 89,67% Муслимани 1.458 1,17% Католици 535 0,43% Протестанти 216 0,17% Остале хришћанске религије 112 0,09% Атеисти 688 0,55% Агностици 22 0,02% Неопредељени 4.934 3,95% Непознато 4.020 3,22%

Борски округ се целом површином налази на територији Епархије тимочке чије је седиште у Зајечару. Од укупно 7 архијерејских намесништва Епархије тимочке, три се налазе на територији Борског округа:Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022. Архијерејско намесништво борско-поречко (обухвата град Бор и општину Мајданпек) Архијерејско намесништво кључко (обухвата општину Кладово) Архијерејско намесништво неготинско (обухвата општину Неготин) Манастири Епархије тимочке на територији Борског округа су Короглаш, Вратна, Манастирица и Буково.Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.

Највећа насеља

Галерија

Напомене

Референце

* Категорија:Управни окрузи Србије