Битка код Кремоне била је једна од битака током Рата за шпанско наслеђе. Вођена је 1. фебруара 1702. између француских и аустријских трупа.
Позадина
Рат за шпанско наслеђе мини|Рат за шпанско наслеђе 1703. године: француски поседи и савезници обојени су љубичасто, а аустријски поседи и савезници наранџасто.Рат за шпанско наслеђе вођен је 1705-1714. између Француске и њених савезника (Шпанија, Баварска, Келн, Пијемонт и Португалија) и коалиције Хабзбуршке монархије, Велике Британије (до 1707. Енглеске), Холандије, Пруске и немачких кнежевина. Повод за рат био је тестамент шпанског краља Карлоса II (1665-1700), последњег шпанског Хабзбурговца, који је свој престо и поседе оставио у наслеђе Филипу Анжујском, унуку Луја XIV, који је као Филип V проглашен шпанским краљем. Пошто је и немачки цар Леополд I (1658-1705) као старешина аустријске гране Хабзбурговаца и близак рођак полагао право на шпанску круну (за свог сина Карла), рат између Француске и Хабзбуршке монархије био је неизбежан. Страхујући да шпанска империја не припадне Француској, Енглеска и Холандија прикључиле су се Аустрији и 7. септембра 1701. у Хагу створиле коалицију против Француске и Шпаније, којој су пришле Пруска, Данска и Португалија, Савојско војводство и немачке кнежевине, осим Баварске и Келна. Операције су вођене на четири ратишта: немачком, низоземском (Холандија и Белгија), италијанском и шпанском.
У исто време вођен је и Северни рат (1700-1721) између Русије и Шведске, али није имао непосредног утицаја на рат за шпанско наслеђе. Италијанско ратиште Рат је почео упадом аустријских снага (око 32.000 људи) под командом Еугена Савојског у Италију. Пошто су 27-30. маја 1701. прешли Вичентијске Алпе, Аустријанци су напали француске снаге (око 40.000 људи) маршала Никола Катине на реци Адиђу, форсирали реку, поразили Французе код Карпија (9. јула) и принудили их на повлачење преко реке Минча. Нови заповедник француских снага у Италији, маршал Франсоа Вилроа, стигао је са новим појачањима (око 50.000) и напао Аустријанце на утврђеним положајима код Кијарија (1. септембра), али је претрпео пораз.
Зими 1701/1702. године аустријске снаге (око 24.000 пешака и 11.000 коњаника) почеле су опсаду Мантове. Француско-шпанске снаге имале су почетком 1702. у Италији 28.000 пешака и 7.000 коњаника, а касније је стигло још 8.000 Француза.
Битка Пет месеци након што је одбио Французе у бици код Кјерија у Ломбардији принц Еуген Савојски је одлучио да узврати напад. Еуген је 1. фебруара 1702. предузео ноћни препад на француски гарнизон у Кремони којим је командовао маршал Вилроа. Француске трупе биле су потпуно изненађене.
Еуген је успео да се пробије у град и да зароби француског команданта кога је наследио Луј Вандом. Аустријанци су заробили још неке истакнуте француске команданте и 1.000 француских војника је изгинуло током напада. Многи од њих су још спавали када је аустријски напад отпочео.
План није у потпуности успео а француске снаге су се одржале у Кремонској цитадели захваљујући храброј одбрани капије По од стране Ирске бригаде. Појачање које је пристигло у помоћ опсађеним Французима принудило је Еугенове снаге да се повуку.
Напомене
Референце
Литература
Кремона Категорија:1702.