Бачевци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 262 становника.
Географија Рељеф и земљиште Село Бачевци налази се на територији града Ваљева, јужно од самог града, на удаљености 11 или 22 километра, идући ужичким или локалним бачевачким путем. Село се простире на северном платоу или висоравни Маљенске подгорине. Предели Бачеваца, са највишим врхом, Бачевачким висом, од 891 m и најнижом тачком села у кориту реке Суваје од 323 m, имају просечну надморску висину од 612 m.
Површински, Бачевци су друго највеће село на територији града Ваљева. Висораван на којој се село простире названа је Бачевачке планине или Велика чубрица. Познатија брда су Велики вис, Мали вис, Кисавац, Ниновића брдо. То је изразито крашка плоча, али је покривена травама и ниским биљкама. Због земљишта на ком се налази, Бачевци су оскудни водом, шумом и значајнијим површинама обрадивог и плодног тла. Карактеристичне за овај предео су вртаче и увале. Неке познатије вртаче су Велика вртача, Брезик, Савића вртаче, Дубока вртача и друге.
Са истока село се граничи са селима Пријездић и Равње, са југа граница иде изнад клисуре Козличке реке на обронке висоравни Дивчибара до токова Црне реке као атара Дивчибара. Са запада, село се граничи са клисуром реке Суваје, саставнице корита реке Градац, преко које гледа у село Лесковице, док је са севера атар малог села Ковачице и делом села Равње.Ваљевска села (61 стр.) Тип села Село је разбијеног типа, површине 1906 ha 25 a и 45m².
Бачевци су такође тип старовлашког села у ком су куће груписане по фамилијама. Засеоци села смештени су по доловима, увалама и вртачама, како би се заштитили од јаких пролећних и хладних зимских ветрова.
Засеоци своја имена добијају по презименима породица која ту живе: Савићи, Обућине, Кићановићи, Ниновићи, Жарковићи, Крстићи, Пантелићи, Ђурићи, Табаковићи, Гавриловићи, Мишковићи, Радовановићи, Ђоковићи.Ваљевска села (62 стр.) Воде На целој Бачевачкој висоравни нема језера. Неколико малих извора који често пресушују, Муслук и Пантелића бунарић, налазе се у долини испод Виса, од којих теку у Дубоки поток. Текуће воде су на самом ободу села, испод стрмих и других страва Бачевачке плоче. Са јужне стране су Буковска река и Козлица.
Буковска река настаје од Црне реке и са десне стране притеклог Хајдучког потока и Козлице. Река прелази у Сувају, која убрзо губи воду у бројним пукотинама и понорима одмах испод Великог врха. Ретко када потече вода читавим коритом до извора Градца у чије се корито улива.
Козлица настаје од Чаначког и Делиног потока.
Етимологија имена Бачевчани слабо знају откуда је име њиховом селу. Тек по неки држе да су прве породице овог села морале бити »бачвари«, па да се по томе прозвало њихово село. О бачевању или бачијању нису се очувале никакве успомене код сељака овог села, иако су Бачевци првобитно сточарско насеље.Колубара и Подгорина (197 стр.) Историја Према усменом предању, село Бачевци је настало у време пада Деспотовине, између 1438. и 1458. године. Порекло становништва и оснивање села *Напомена - следе подаци из књиге IV, „Насеља српских земаља“ објављене од Јована Цвијића 1907. године у Београду:
Најстарија породица у селу сматра се Бадића. За њих се држи да су основали село, да су у најстарије доба били у јарузи Дубоког потока па су, не зна се када, изашли на садашње место. Бадића је некад било много породица, па су се неке иселиле, неке замрле, а и ове што су сад у селу на умору су. У овој породици живео је неки Обрад, прозван Бада, крајем XVIII и почетком XIX столећа, по коме се и ови данашњи зову Бадићи. О њему су се причале читаве легенде, из којих се највише види да је знатно утицао на насељавање села, као и на имовно стање појединих породица. Бадићи славе Св. Николу.
Најстарији досељеници овог села су Гоге или Жарковићи. Гоге су се доселиле пред крај XVII века из села Кучина у Полимљу због крвне освете и прво се населиле поред Бадића, где их и данас има, а после преместише се у горњи део села, где чине читав џемат. Славе Св. Николу.
Некако у исто доба доселили су се у ово село данашњи Савићи из села Биоске, у Старом Влаху, досељени као и Гоге у 3 породице и насељени прво у јарузи код изумрлих Бадића, одакле их је Бада преместио у горњи крај села. Славе Св. Ђурђа.
Кад и Савићи доселили су се и Табаци са Његуша у Црној Гори. Родоначелник ове породице умео је да прави опанке и штави кожу, те је прозван Табак. Табаци су на гласу јунаци и хајдуци у турско доба, многи су помрли хајдукујући, као и у борбама на почетку XIX века. Табаци су заузели место старих Бадића у јарузи. Славе Св. Николу.
Почетком XVIII столећа досељена је из Кремана у Старом Влаху Ђурићева породица, камо се пре тога доселила из Г. Колашина у Црној Гори. У Бачевце су се доселила 3 брата: Кићан, Ђура и Пантелија (Додо), и они су се населили под Висом, где су и данас, те су били први насељеници у горњем крају села. Од Ђура су: Ђурићи, Тешићи и Бркићи; од Дода: Пантелићи и Додовићи, а од Кићана: Кићановићи и Спакићи. Славе Светог Јована.
Кад и Ђурићи досељени су и Мишковићи. Од Мишковића доселила су три брата: Мишко, Радојица и Нино, и они су досељени подељени из Обарде у Полимљу, одакле су прво прешли у Ојковицу у Старом Влаху, па тек одатле сишли у ово село и населили се у јарузи испод Бадића. Славе Св. Јована.
После аустријске окупације ових крајева дошли су у село Обућине, досељени из Г. Колашина и насељени прво код Гога и Бадића у доњем крају села, па неки деобом преместили се у Ђуриће у горњи крај, а неки остали у Бадићима. Обућине су досељени као сточари; неки су се одселили и на Рудник. Славе Св. Ђурђа.
После Кочине крајине доселио се у ово село некакав Неша Терзија из села Биоске у Старом Влаху. Њега је стари Бада населио на Ластри, где су му данас потомци, прозвани по њему, Терзићи; зову се Терзићи и Петровићи, славе Св. Алимпија.
Кад се Неша доселио, доселили су се у ово село и данашњи Латићи, Нинковићи, Крстићи и Николићи, звани Окрајчани. И њих је Бада населио у искрају села, дубоко у планини до Чубрице. Окрајчана је било у први мах две породице, славе Св. Ђурђа. Доселили су се из Јабланице у Старом Влаху.
Новији су досељеници (податак из 1907): Мијаиловић доселио се из суседног села Лесковица и призетио се у Бадиће. Слави Св. Јована и Св. Николу.- Милановић је из Осата у Босни доселио се као мајстор и призетио у Бадиће, слави Св. Николу.- Кулинчевић је из Лесковица од истоимене породице, призетио се у Бадиће, слави Св. Николу, а своју славу напустио.Колубара и Подгорина (198, 199 стр.)
*ПОДАЦИ УНЕТИ ИЗ ОВЕ КЊИГЕ ЗАВРШАВАЈУ СЕ 1907. ГОДИНОМ, ТАКО ДА НИКАКО НЕ ОДРАЖАВАЈУ СЛИКУ ПОРЕКЛА И РАЗВОЈА СТАНОВНИШТВА НАКОН ПОМЕНУТЕ ГОДИНЕ, У НАРЕДНОМ, ВЕЋ ДУЖЕ НЕГО СТОГОДИШЊЕМ ПЕРИОДУ!
Црква и знаменитости села Црква Црква у Бачевцима је тренутно у изградњи. Изградња храма Свете Тројице је почела у пролеће 2009. године. Поред цркве налази се и звоник. На неколико метара од темеља нове цркве са друге стране пута, налази се Молитва, где су се људи пре изградње цркве окупљали на дан Светих Духова, када је слава села. Сада се освештавање водице и молитва на дан славе обављају код темеља цркве. Слава села је такође и преслава свих становника. Собзиром да није било свештеника, село припада црквеној заједници у Драчићу. Кад су била крштења, обреди везани за сахране и друго, свештеници су долазили из Драчића у Бачевце да обаве све те обреде, док су се венчања обављала у цркви у Драчићу.
У селу готово сваки заселак има своје гробље. Гробља су на мањој или већој удаљености од засеока.Ваљевска села (65 цтр.) Знаменитости У селу постоје и споменици крајпуташи. Они се налазе на ободу школског дворишта и подигнути су ратницима из Првог светског рата, који су изгубили животе на путевима страдања српске војске. У засеоку Обућине, постоји споменик борцу из Другог светског рата, Обрену Николићу, који потиче из тог краја.Ваљевска села (65 стр.)
Према књизи „Насеља српских земаља“ издате 1907. год. у Београду наводи се још неколицина историјских знаменитости овог села, премда је њихов статус данас непознат! Реч је о следећим старинама села: На врху Ластре, са десне стране окружног друма, налазе се некакве сувозидине, остаци некакве, по мишљењу сељака, куле Турчина, спахије овог села. При врху Ластре, испод горњих зидина, налази се неко местанце, које се зове „Караула“, за које се мисли да је на њему била погранична аустријска кула, кад је село било под аустријском управом у првој половини XVIII столећа.Податак из 1907. године!---у списку ваљевских села нема ни помена о Бачевцима, а нема га ни као хајдучког села, ма да је и онда и данас (1907. год.) погранично село. У списку је погранично село Равње, које је на северној страни, испод Вучјака. Али и при свем томе сељаци држе да је његова Караула седиште тадашње хајдучке посаде. У Доњим Бачевцима, где су 1907. биле куће Бадића, налазе се многа напуштена уздигнута места, за које се држи да су биле старе куће некадашњег првог села, које се доцније поместило из овог места.Колубара и Подгорина (197. стр)
Развој становништва Према харачким тефтерима Бачевци (код Вука „Баћевци“) имали су 28 домова са 41 породицом и 108 харачких лица. Према попису од 1866. год. било је 81 дом. са 632 становника, докле је према попису из 1874. год. било 88 домова са 691 становником. Према попису из 1884. године било је 104 дома са 720 становника, докле је према попису из 1890. било 100 домова са 790 становника. Према попису из 1900. год. било је 122 дома са 924 становника. Демографија У насељу Бачевци живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,2 година (46,8 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Тенденција рађања у последњих 10 година је у великом паду, јер нема пуно млађег становништва који су у могућности да оставе потомство. Сво млађе становништво се углавном иселило и живи у Ваљеву, а мањи број је у Београду. Страна земља у коју се трајно иселило становништво је Француска, а има и мало становништва који су у Немачкој. Стопа смртности становника је у великом порасту. У селу је велики број старачких кућа. Бар по један члан породице је старији од 70 година. Закључаних кућа има доста. Број деце се драстично смањио. Мештани у шали кажу да не памте кад су последњи пут видели тек рођено дете у селу.Ваљевска села (67 стр.)
График промене броја становника током 20. века
Привреда Пољопривреда Занимање становништва у Бачевцима условљено је природном средином, па је оријентисано на сточарство и земљорадњу. Људи гаје скоро све врсте воћа, поврћа и житарица за своје отребе, као и за продају на велико и мало. Од поврћа гаји се парадајз, краставац, пасуљ, лук, кромпир, грашак, боранија, шаргарепа, итд. Сво поврће успева, али са мањим или већим закашњењем у односу на остала подручја, што је условљено тренутном климом и надморском висином села. Од житарица се гаје кукуруз, пшеница, овас, јечам, док сунцокрет и соја нису заступљени. Због брдовитих и неприступачних предела на којима се налазе Бачевци овде је земљиште обрађивано уз помоћ коња и волова који су служили за вучу пољопривредних алата. Међутим данас се они ретко могу видети на њивама. Сада се земља углавном обрађује тракторима и савременом механизацијом, а неприступачни делови углавном су пошумљени.
Од стоке се највише гаје краве и овце, затим свиње и кокошке. Коњи и козе се могу видети на пољима, али њих има мало. Скоро свака породица има краве и овце. Један део становништва од добијеног млека прави сир и кајмак који продаје углавном на пијаци, док други део, млеко продаје Имлеку. У селу постоје 4 места где се свакодневно врши откуп млека.