Ново Село је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1038 становника (према попису из 2011. било је 1229 становника).
Историја До 1946. године назив села је био Нови Аџибеговац. Нови Аџибеговац је насеље новијег датума. Село је постало исељавањем из суседног Старог Аџибеговца (Велика Плана), који се налази северније , у непосредној близини. Знатан део породица, због поплава и штете коју је чинила Морава, повукао се овамо и основао ово село. Оснивање овога насеља пада у доба између 1830. и 1835. године, а име су му пренели досељеници из Старог Аџибеговца (Велика Плана), и за разлику од Старог прозвали га Новим Аџибеговцом.
По попису из 1921.г. Нови Аџибеговац је имао 282 куће са 1364 становника. Знатан део породица, које су из Старог прешле и Нови Аџибеговац (Велика Плана), Старином си из Мозгова (алексиначки срез) и њих има 37 на броју. Остале породице, које су такође прешле из Старог у Нови Аџибеговац, старином су из разних места. Најпре су дошле у Срари Аџибеговац (Старо Село) па су из њега прешле у Нови Аџибеговац (Ново Село). То су породице дошле у Стари Аџибеговац из: околине Трна, из Драгачева, Млаве, из Колашина, од Врање и из околине Соко-Бање. Ово су све старије породице. Остале су касније долазиле из разних крајева. Највећи број досељеника види порекло из Мораве, па из Млаве, Јасенице, Врањске Пчиње, из Леоенице, из Бугарске, из Баната, Колашина итд. . (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису).:Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
Овде се налази Црква Светог Георгија у Новом Селу.
Демографија У насељу Ново Село живи 1007 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 395 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су са старином Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Великој Плани Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу