Ђурђево је насеље у општини Рача, у Шумадијском округу, у Србији. Према попису из 2022. има 430 становника (према попису из 2011. било је 549 становника).

Овде се налази Запис Ђорђевића храст (Ђурђево).

Положај села Ђурђево је село на источној периферији Шумадије, у Лепеници, на побрђу јужно од долине реке Раче где се у њу улива Лукањски поток. Кроз село пролази локални пут начелног правца исток-запад, који повезује Тополу са Марковцем у Поморављу. Општинско средиште Рача је 8 км источно од Ђурђева, на истом путу. Савремено село настало је спајањем заселака формираних почетком XIX в. Село је дисперзивно и чини га неколико великих заселака изграђених на 170--220 метара надморске висине.

Постанак села и порекло становништва. Данашње село Ђурђево у општини Рача настало је званичним указом 4. фебруара 1905. године спајањем два старија насеља: Бара и Лукања. Сматра се да је ново име села повезано са деспотом Ђурђем Бранковићем, који је у овом крају, у оближњем месту Некудим, имао свој летњи дворац. Пре уједињења, оба села (Баре и Лукање) била су део области Лепеница

Бивше село Баре Старији мештани причају да се њихово село звало у турско доба Ланар, јер је на месту оснивања било неко раније ланиште. Оно је тек после Другог устанка добило данашње име, које му је, веле, дато по некој бари, која је била у Гају и изгледало је као језерцу у средини шуме. Бара је одавно исушена, али је по њој остало селу ово име.

Постанак села Баре и порекло становништва Барани кажу да је њихово село постало на данашњем месту почетком Првог српског устанка,. Дотле су његови оснивачи живели у јасеничком селу Саранову,а овде су имали своја трла, на која су тада прешли. У Сараново су дошли из Сјенице, Брегова у Бугарској, први за време Друге сеобе а други за време Кочине Крајине. Баре се први пут помињу у Гавриловићевом "Речнику" 1846. године, у коме је правилно записан; други пут у попису становништва 1866. године. Једина карта у коју је унесено ово село до почетка друге половине 19. века је Кипертова из 1853. године, на којој је забележено као "Bare".Село је расло поглавито рађањем и деобом задруга. Оно је после 1815. године добило 7 родова. У Барама је 1903. године живело 12 родова у 106 кућа са 621 становником, међу којима је била и једна ромска породица. Године 1910. у селу је било 139 домова са 798 становника а 1921. године је због ратних страхота број становника је пао на 744.Село је имало два гробља. Једно је на десној страни Раче, на Главици, а друго на левој страни реке на Орницама у Ћуртовском Крају за остале делове села. Код школе, на месту званом Порта, постојала је трпезара. Литија се носила о Малом Спасовдану, први четвртак после Спасовдана а заветина су Младенци.

Бивше село Лукање. Лукање је на обема странама Лукањског Потока, леве приточице Раче. Село је подељено на четири краја, управо махале, које се зову: Вилиповићи и Неговановићи – на десној; Савковићи и Ристићи – на левој страни сеоског потока. Спуштајући се низ поток готово су наспрамни на њему Вилиповићи и Савковићи. Осим потока деле их имања а одстојање износи око четврт часа пешачког хода. Ниже Вилиповића су са десне стране Неговановићи, а ниже њих су, за десетак минута, на супротној страни Ристићи. И ова два краја су готово наспрамна, али су ипак Ристићи најнижи као што су Вилиповићи највиши крај Лукања.Мештани Лукања тумаче постанак имена свог села по некаквој лукавој баби, која је овде живела за време збегова. То је тумачење измишљено, јер име овог села није постало у Шумадији, него је донето из Нишаве. Донели су га први досељеници, оснивачи села Ристићи, најстарији род сеоски, који је добегао из нишавског села Лукања.

Постанак села Лукање и порекло становништва. Лукање је сновано почетком 19. века, за време Првог српског устанка, те спада у најмлађа лепеничка села. Прва два збега су биле куће Ристића и Неговановића, а ускоро су за њима добегли у Лукање Савковићи, Дугићи и Вилиповићи, који су оснивачки родови лукањски.Ово село се најпре помиње у "Уписнику" 1818 године, затим у "Назначениу" 1819. године и у "Пописнику" 1822. године. На сва три места се зове Лукања. У Вуковој "Даници" и у "Пирхости села овом "Путовању" записано је правилно (у оригиналу Lukanja) a у Гавриловићевом "Речнику" као Лукаић. Једина карта у коју је Лукање унесено је Миленковићева из 1850. године, на којој је погрешно уписана – као Лукавица.Село је нарасло у подједнакој мери рађањем, дељењем задруга и новим досељавањима.

Привреда У Ђурђеву (општина Рача) се налази производни погон дестилерије Emperus.

Знаменитости села Ђурђево

Археолошко налазиште "Ђурђевачка главица" У атару села Ђурђево истраживан је праисторијски локалитет "Ђурђевачка главица", датован у касни енеолит и рано бронзано доба. Смештен је на тешко приступачном платоу северно села. Плато је елипсоидног облика, дужине око 140 м и ширине око 100 м. Ископавањима Народног музеја у Крагујевцу 1955. и 1956. истражене су четири сонде укупне површине 22,7 м². Aрхеолошка истраживања спроведена су и 2023. и 2024. године када су откривени трагови праисторијских насеља на локалитетима Вишевац Градиште и Ђурђевачка главица, што сведочи о континуираном насељавању овог подручја кроз историју.

Стари храст под Записом Једна од највећих природних знаменитости села је вековни храст, познат као Запис Ђорђевића храст. Храстови "записи" су у српској традицији светиње, често са урезаним крстом, који имају посебан значај за локалну заједницу, а овај храст је и званично заштићен. У неким селима, као што је оближње село Сепци, за ова места се везују предања о постојању старих цркава.

Тунел Тунел у Ђурђеву је изграђен у периоду од 1928. до 1932. године, и никада није приведен планираној намени. Објекат је у добром стању без видљивих оштећења на конструктивним елементима и завршној облози од камена. Мерењем на лицу места утврђено је да је пуна дужина овог објекта око 342м, да је целом дужином ширина пода од 3,80-4,00м, максимална висина у своду од 5,50м до 5,60м, као и да “тунел” није пробијен на другом крају и представља фасцинантан пример инжењерског подухвата свог времена.. Ова карактеристика, иако можда ограничавајућа у прошлости, пружа јединствене могућности за адаптацију и пренамену простора.  

Излетиште "Стара школа" Бивша школска зграда је постала популарно локално излетиште под називом "Излетиште Стара школа Ђурђево-Брдо".Иделно је омиљено место за одмор и рекреацију, како мештана, тако и посетилаца из других места, пре свега захваљујући свом повољном географском положају, мирном окружењу. и лаком прилазу асфалтним путем. Излетиште се налази на 316 метара надморске висине,па посетиоци могу да уживају у богатим пејзажима благо заталасаног шумадијског крајолика и погледу који сеже до Космаја, Букуље, Рудника, Црног Врха и Кучајских планина.

Манифестација "Брђански сабор" Традиционални сабор фолклора и традиције, одржава се сваке године последње недеље у августу месецу код старе школе Ђурђево - Брдо.Организују се такмичења у прирпеми гулаша и гибанице, као и такмичења у бацању камена, скок у даљ и надвлачење конопца. Поред тога посетиоци могу да присуствују јавном часу фолклора.

Познате личности Познате личности рођене у Ђурђеву су: професор доктор Славца Ђукић- Дејановић и маестро Бора Дугић.

Демографија У насељу Ђурђево живи 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (46,0 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 225 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Референце

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-dj/page/djurdjevo-5SF https://www.poreklo.rs/2015/03/21/poreklo-prezimena-selo-djurdjevo-raca/#google_ https://tor.rs/

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Рачи Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу