Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 -{ha}-).
Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.
Географија У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 -{km}- источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима: Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан.
мини|Мапа општине Сечањ
Демографија Попис 2002. Национални састав општине према попису из 2002. године: Срби - 11.607 (70,87%) Мађари - 2.068 (12,63%) Румуни - 642 (3,92%) Роми - 609 (3,72%) Југословени - 266 (1,62%) Хрвати - 148 (0,9%) Бугари - 114 (0,7%)
Ту су још и Македонци и остали.
Попис 2011.
Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.
Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Бугари, Македонци и остали.
Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.
Историја Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.
Култура У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.
Службени језик На подручју целе општине Сечањ у равноправној службеној употреби су формално српски језик (ћирилично писмо), мађарски језик и румунски језик, док је употреба латиничног писма које је раније такође било службено, укинута између 2009. и 2014. године.
Привреда Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.
Познате личности Момир Рнић, рукометаш Владо Вукоје, рукометаш Недељко Вукоје, фудбалер
Референце
Спољашње везе
Категорија:Општине Војводине Категорија:Средњобанатски управни округ