11. јун

11. јун (11.6.) је 162. дан године по грегоријанском календару (163. у преступној години). До краја године има још 203 дана.

Догађаји

1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042 — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509 — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580 — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770 — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770 — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливингстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788 — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837 — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1901 — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903 — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1917 — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935 — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937 — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940 — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940 — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955 — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962 — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963 — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стајао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963 — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрсници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964 — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988 — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989 — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999 — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001 — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

Рођења 1853 — Пера Добриновић, српски глумац и редитељ. (прем. 1923) 1864 — Рихард Штраус, немачки композитор. (прем. 1949) 1910 — Жак Кусто, француски океанограф, научник, еколог, истраживач, проналазач, писац, фотограф и авантуриста. (прем. 1997) 1923 — Олга Спиридоновић, српска глумица. (прем. 1994) 1933 — Џин Вајлдер, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент, музичар и писац. (прем. 2016) 1939 — Џеки Стјуарт, шкотски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1943 — Кутињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2019) 1945 — Адријен Барбо, америчка глумица, певачица и списатељица. 1951 — Маријан Бенеш, југословенски боксер. (прем. 2018) 1959 — Хју Лори, енглески глумац, редитељ, музичар, комичар и писац. 1962 — Слободан Кузмановски, српски рукометаш. 1963 — Саша Бошковић, српски рукометни тренер. 1964 — Жан Алези, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1965 — Јоргос Барцокас, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер. 1969 — Питер Динклиџ, амерички глумац и продуцент. 1978 — Џошуа Џексон, америчко-канадски глумац. 1981 — Владимир Тица, српски кошаркаш. 1984 — Млађан Јановић, црногорски ватерполиста. 1984 — Ненад Мишановић, српски кошаркаш. 1986 — Шаја Лабаф, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 1987 — Марсел Илхан, турски тенисер. 1988 — Клер Холт, аустралијска глумица. 1991 — Сасу Салин, фински кошаркаш. 1997 — Џорџа Смит, енглеска музичарка. 2003 — Бријана Иди, америчка глумица.

Смрти 323. п. н. е. — Александар Македонски, највећи војсковођа и владар античког света. (рођ. 356. п. н. е.) 1903 — Александар Обреновић, краљ Србије. (рођ. 1876) 1941 — Мустафа Голубић, генерал НКВД-а и атентатор. (рођ. 1889) 1942 — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (рођ. 1909) 1961 — Лука Симферопољски, руски и совјетски теолог, хирург, духовник, књижевник, доктор медицинских наука, доктор богословских наука и професор, архиепископ симферопољски и кримски, светитељ Руске православне цркве (рођ. 1877) 1984 — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (рођ. 1922) 1990 — Васа Чубриловић, српски историчар (рођ. 1897) 2011 — Дарко Радовановић, српски певач. (рођ. 1975)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Спомен Првог васељенског сабора Свету мученицу Теодосију Тирску Преподобну мученицу Теодосију Светог Александра - епископа александријског Светог Јована Јуродивог - Устјужског чудотворца. Светог мученика Нана (Јована) Солунског Светог мученика Андреја Хиоског

Референце