Бован је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 320 становника (према попису из 1991. било је 690 становника).

Бован лежи поред истоименог језера, између Сокобањске и Алексиначке котлине у Бованској клисури, која спаја Сокобањску котлину са Јужним Поморављем.

Историја Судећи по имену које је првобино гласило Болван, насеље је старосрпско из раног средњег века. Болван је старословенска реч и знаци кип. Име указује да је ту постојало насеље из времена старе словенске вере са храмом у коме се налазио кип неког божанства.

У Бовану је било главно складиште соли која је долазила из Угарске. Године 1395. кнегиња Милица одредила је да се манастиру Св Пантелејмон на Светој гори даје годишње из Бована 500 "крушаца" соли. У то време помиње се Бован као погранична тврђава. У пролеће 1413. заузео је Бован султан Муса, а у новембру 1443. потукао је Хуњади са удруженом српском и мађарском војском у његовој близини турску војску.

Код села Бован налази се Јеринин град, настао вероватно на месту римског каструма -{Praesidium Pompei}-. Не зна се кад је основан. Био је то мањи град издужене правоугаоне основе, озидан каменом. Очувано је нешто зидова у рушевинама. Најбоље се држи прва кула, још увек висока преко 5 метара.

Бован тврђава или Јеленин град (моравички) налази се на ободу Алексиначке котлине, на месту где река Моравица гради истоимену клисуру. Тврђава је имала важну улогу у заштити важног војног и трговачког пута дуж ове реке. Нема тачних података кад је изграђена, али се претпоставља да је настала у раном средњем веку, на просторима некадашњег римског каструма. Првобитно име града је гласило Болван, што на старословеначком значи кип, па се претпоставља да је на овом подручију некада био храм са статуом неког божанства.

Први писани доказ о постојању трврђаве јавља се још у 14. веку, у повељи из 1395. где кнегиња Милица, у том периоду монахиња Евгенија, одређује да се 500 ”крушаца” соли из Бовна пошаље манастру Св. Пантелејмона на Светој гори. Осим тога се тврђава Бован помиње и као погранична тврђава деспота Стефана Лазаревића коју у пролеће 1413. године заузима Мурса син султана Бајазита. Потом 1421. године се ово утврђење на кратко опет враћа у српски посед након што је деспот Стефан заједно са тврђавом освојио још неколицину српских места. Са коначним падом српсе деспотовине ово подручије пада у осмалијске руке, тврђава бива напуштена.

Иако срушена и препуштена зубу времена, положај ове тврђаве ће идаље бити јако значајан у наредном периоду. Тако 1443. године Јанко Хуљадин током свог похода на југ Србије поставља свој логор насупрот срушене тврђаве.

Бованско језеро Бованско језеро које се налази код места Бована је вештачко језеро. Настало је изградњом бране 1978. године. Првобитна техничка улога језера, данас је постала атракција за туристе и посетиоце.

Настало је подизањем бране на Сокобањској Моравици, језеро је дуго 8км и широко 500м док је дубина 50м, и осмишљено је тако да сакупља воду планинских токова река и снабдева Алексинац пијаћом водом.

Демографија У насељу Бован живи 491 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 49,1 година (47,8 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Галерија

Референце

Литература

Текст др. Милана Кашанина, директора Галерије Фресака за Енциклопедију Југославије Југославенског лексикографског завода - Загреб 1982

Милан Ђ. Милићевић: „Кнежевина Србија“ - Београд 1876, стр. 786.

Спољашње везе

Средњовековни град Болван Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Алексинцу Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу