Крупац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. има 1.028 становника (према попису из 2002. било је 1444 становника).

Овде се налазе Црква Светог Николе у Крупцу и Спомен црква Светог Јована Главосека у Крупцу. У близини се налазе Крупачко језеро и Врело Клок.

Овде је рођен Светислав Антић.

Историја До сад откривени ·археољошки трагови и докази упућују на закључак да је антички Крупац био доста развијено, и напредно римско, претежно војничко насеље, са мостом преко Нишаве у правцу Војничког пута. лево|мини|222x222пиксел|Манастир Крупац лево|мини|Црква Светог Николе При прекопавању, повремено је налажен и новац. Мештанин Мирко Крстић је пронашао новчић са диком Хераклита. Старији људи причају да су раније налазили „костадинке" (новац цара Константина), као и да је било пара „од цара Адријана". Вероватно да је новчића нађено више него што се прича и зна, ади да налазачи нису увек били довољно поверљиви. У селу се прича како је Милутина Крстића преварио неки непознати човек и по веома ниској цени купио од њега „чудне ћупове" и новчиће из њих. Познато је и да су многи пронађени предмети, нарочито керамика, уништени од стране сељака, или су били бачени и затурени ако су били „безвредни". Милан Мадић је, на пример, ископао урну, начињену од камена какав се у овом крају не може наћи. Урна је била облика коцке, спољних димензија 27 х 27 х 17 сантиметара, а унутрашњих 12 х 12, са дубином од 7,5 сантиметара, са поклопцем од мермера. Испуњена је била пепелом и једном угљенисаном кости. Урна је била без икаквих украса и натписа. Милан Мадић је приликом копања темеља за помоћну зграду ископао и два гроба, у којима су се лобање умрлих још распознавале. Гробови су били заштићени плочама, које су биле „тако чврсто спојене да су их једва раздвојили". Милутин Крстић–Икшин нашао је у свом дворишту посуће од керамике, које су сељаци назвали „чудни ћупови", јер су били неправилног облика.

До сад најстарији писани помен Крупца, под. именом Курупич, налазимо у турским изворима из 1576–77. године. На помен Крупца, под називом Курпич, наилазио и у 1606. години. Помиње се у списку начелника отоманских војника казе Шехиркој (Пирота), Ахмед беја. Документ је датиран рамазана 1014 – 29 шабана 1015 (10. 1 – 30. ХП 1606. године). У овом списку, у којем се помињу и друга села пиротског краја, за Курпич (Крупац) се каже да је у њему војничком обавезом обухваћено шест „баштина“.

Предтурско најстарије сточарско-земљорадничка насеље Крупца, према релевантним индикацијама,– није било насељено на темељима римског „Крупца, већ више њега, на шумском и заравњеном терену према садашњем потезу „Свети Антанас". Према остацима, на месту Антанас налазила се црква са црквеним зградама, од које данас нема скоро никаквог трага.

После Турака, преци многих родова су своје поседе створили запоседањем напуштене турске (у ствари своје) земље, негде у првој половини иди средини 18. века. Такав случај је са Мијалковим родом, затим са данашњим Миличиним, Колејиним, Божиловим и још неким родовима. Сигурно је да би се овакво порекло имовине могло утврдити за још који стариначки род,–да каснијом купопродајом земљишни односи нису постали поремећени.

У првом српском устанку (1804–1812), насељавање Крупца било је за краће време успорено, јер су се, због близине борбеног подручја, турски војнички одреди чешће кретали Понишављем.

У месту се 1896. године помиње четвороразредна основна школа са 92 ђака."Отаџбина", Београд 1896. године

Интензивније насељавање Крупца уследило је тек од тридесетих година Х1Х века. Оно је имало свој природни подстрек, јер је, пре свега, било изазвано друштвено–економским законитостима, то јест порастом потреба и већим јачањем ратарске и робне компоненте производње. Али интензивније засељавање Крупца било је изазвано и неким посебним околностима: харањем куге 1837. године и процесом чифличења сељака (стварање чифлика).Јован Ћирић и Витомир Живковић, Крупац : географија, историја, друштвени живот, народноослободилачки рат, 1974,

Демографија У насељу Крупац живи 1213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,3 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 443 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

мини|Свечаност поводом отварања библиотеке у селу Крупац 1962. године

Референце

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Пироту Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу