Општина Штрпце () налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).
На западу општине извире река Лепенац. На Шар-планини се налази познати ски-центар Брезовица, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, национални парк Шар-планина.
Према званичним резултатима пописа из 2024. године, општина Штрпце има 10.771 становника (8.080 Срба и 2.626 Албанаца).
Географија Положај и пространство мини|десно|Општина Штрпце на мапи Косовског управног округа Општина Штрпце се великим делом поклапа са границама Сиринићке жупе. Општина Штрпце је формирана 10.08. 1988. године након што је укинута 31. децембра 1965. и обухвата површину од 247,36 km². Територија општине налази се у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији. Смештена је у јужном делу Косовског управног округа. Захвата цео слив реке Лепенца. Жупа се налази у североисточном делу Шар-планине и у облику је широког неправилног многоугла.
Штрпце је административно средиште општине, налази се у централном делу општинске територије. Села су подједнако смештена на обе обале Лепенца. Седам је смештено на левој а девет на десној обали Лепенца. Општина Штрпце се граничи са севера са општинама Урошевац и Сува Река, истока Призреном, запада Качаником, а на југу са Северном Македонијом.
На јужној страни општина се протеже преко шарског гребена са врховима Љуботен (2.498 -{m}-), Ливадице (2.494 -{m}-), Језерска Чука (2.604 -{m}-) и Бистра (2.651 -{m}-). Западна граница се од превоја Бистре спушта на превој Превалац који Сиринићку жупу раздваја од Средачке Жупе. Северозападна страна Сиринића се од Ошљака (2.207 -{m}-) протеже преко Коџа Балкана (2.035 -{m}-) и планине Жара (1.694 -{m}-) које га одвајају од Призренског Подгорја. Северну границу жупе чине делови Језерске планине, Студеница и Куркулица, одакле се граница на североистоку спушта преко Грабера према Бродској клисури на источној страни.
Путни правци Општину Штрпце повезују са Призреном и Урошевцем, док саобраћајнице углавном прате реку Лепенац.
Клима мини|200px|right|Поглед на Шар-планину из Штрпца Клима је планинска, али сходно надморској висини, подлози и утицају ветрова неки делови жупе имају значајне климатске разлике. Стране окренуте југу, као и нижи делови имају жупску климу, а виши делови алпску. У већем делу године преовлађује претежно стабилно време, без олујних ветрова, са дугим зимама које нису оштре и топлим летима са малом количином падавина.
Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 18 °C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,3 °C. Ипак постоје разлике између северног и јужног дела. Због изложености северцу јужни део је хладнији од северног. Тако на пример село Коштањево које се налази на јужној страни и надморској висини од 1.000 до 1.240 метара зими је топлије, него насеље Штрпце које се налази на 900 метара.
Снежни покривач се у жупи задржава око 60 до 210 дана, што зависи од надморске висине и експозиције. Сиринићка жупа прима и значајну количину падавина, нпр. Јажинце 1.014 mm, a Штрпце 922 mm годишње.А. Урошевић, О Косову...
Хидрографија Водени токови мини|200px|right Сиринићка жупа је богата водом. Густу речну мрежу чини Лепенац и његове притоке. Највећа река је Лепенац која настаје на Коџа Балкана код села Севце на надморској висини од 1.120 метара, од Тисове и Черничке реке. Максимална висина на извору Лепенца је 1.934 метара, а најнижа 630 метара. Површина слива Лепенца у Сиринићкој жупи износи 241 km², а од Јажинца до Брода прима 12 притока: Тисову реку, Череначку реку, Сотачки поток, Суву реку, Блатештицу, Врбештичку реку, Муржицу, Миљоштицу, Сушићку реку, Вичанску реку, Ропотски поток и Ижанску реку.
На територији жупе констатовано је 247 извора. Велики број извора се користи за водоснабдевање, а температура воде је од 4–10 степени.А. Урошевић, О Косову...
Језера мини|200px|right|Штрбачко језеро Број језера у општини није тачно утврђен. Језера са Шарске стране, Штрбачко или Ливадичко језеро које се налази на надморској висини од 2.173 метара и Велико Јажиначко језеро на 2.170. метара надморске висине су веома богата водом.
Штрбачко језеро смештено је у дубоком цирку, подно врха „Ливадице“ на надморској висини од 2.173 метра. Удаљено је око шест километара југоисточно од Штрпца. Дужина језера износи 220, а ширина 124 метра, док је обим језера 683 метра. Дубина језера варира у распону од 6,50 до 8,60 метра, у зависности од доба године. Провидно је до самог дна, а воду добија од падавина, топљењем снежника, као и од бројних површинских и подземних извора.
Велико Јажиначко језеро је дугачко 150 метара, а широко 87 метара. Име је добило по селу Јажинце. Највећи водостај језеро има у мају, јуну, октобру и новембру у време киша, док је најмањи у августу или септембру. Према неким српским научницима дубина језера при високом водостају износи 12 метара. И према првим и другим изворима језеро је најдубље од свих језера на Шар планини. Дужина обалне линије језера износи око 500 -{m}-Живко_Стефановски, Напредок Тетово, Шар-планина. стр. 51. Језеро има јајчани облик, а напаја се водом из једног потока који не пресушује и са неколико глечера који га окружују.
Вода планинских језера Сиринићке жупе одликује се ниским температурама током целе године, услед велике надморске висине, хладних ветрова, па због тога она не служе за купање.
Биљни покривач и животињски свет мини|120px|right|Мали Шарпланинац сликан у Севцу Огромни водени талог, као и састав стена који се састоји од непропустљивих стена чини да је биљни свет веома бујан. На простору од 1.000–-1.200 метара расте буква, храст, китњак, цер, бреза, бели јасен. Од 1.200–-1.700 метара простире се црногорични појас на коме се могу наћи црни бор и бели бор, смрча, клека, молика. Изнад 1.700 метара заступљена је прелазна жбунаста вегетација. У Сиринићкој жупи је 5.585 хектара под шумом, док 6.500 хектара чине пашњаци.
Некада се планински масив Шар-планине одликовао изузетним богатством животињског света. Међутим, човек је крчењем шуме потпуно изменио структуру шумских заједница и довео до потпуног нестајања неких животињских врста. Такав пример је орао брадан. Животињски свет општине Штрпце чине: срна, дивокоза, дивља свиња, балкански рис, куна златица и куна белица, видра, динарска волухарица, велики тетреб и друге врсте.
Карактеристика Сиринићке жупе је и велики број пастирских паса шарпланинаца. Заступљени су шарпланинци свих боја, од беле боје, преко боје меда, жуте, сиве или чак и црне боје. Веома су храбри и борбени па не презају да се супротставе вуку или медведу.
Насеља мини|Општина Штрпце
На територији Сиринићке жупе налази се шеснаест сеоских насеља, седам на левој и девет на десној обали Лепенца. На десној обали реке Лепенца семештена су села Севце, Јажинце, Штрпце, Готовуша, Драјковце, Фираја и Брод а на левој су Врбештица, Беревце, Доња Битиња, Горња Битиња, Сушиће, Коштањево, Вича и Ижанце.
Беревце Брезовица Брод Вича Врбештица Горња Битиња Готовуша Доња Битиња Драјковце Ижанце Јажинце Коштањево Севце Сушиће Фираја Штрпце
Седам насеља Сиринићке жупе се налазе на висинама до 850 метара, шест на висинама од 850-1.000, а три на висини од 1.000–1.250 метара. Села жупе су збијеног и разбијеног типа. У збијена села спадају она села насељена Србима – Јажинце, Беревце, Готовуша и Штрпце, као и мешовита села (насељена Србима и Албанцима) – Доња Битиња и Драјковце. Збијеног типа је и село Сушиће иако је на надморској висини од 1.100 метара. Једино села насељена албанским становништвом, Коштањево и Ижанце, спадају у разбијена насеља старовлашког типа.
Историја Средњи век Археолошка истраживања су открила два утврђења, „Зидовница“ код Готовуше и „Градиште“ код Брезовице. По мишљењу археолога они потичу из VI века.
У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком 13. века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града - (на месту данашњег села Врбештица-Грчки град) и Чајлије (турски чајлије=остаци тврђаве, близу Брезовице). Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на једном јеванђељу из XIII века писаног на пергаменту које се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Други помен Сиринића потиче из 1331. године, ради се о повељи краља Стефана Душана, издатој у пиргу манастира Хиландара, из које се види да је Сиринићка жупа и раније била метох манастира Хиландара. Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром. Назив Сиринић (као и планина Млечно) јасно говоре да се становништво жупе највише бавило сточарством.Историја на сајту -{strpce.net}-
Турска владавина У турском попису из 1455. помињу се Штрпце, Севце, Вича, Готовуша, Јажинце и Врбештица. По турском попису из 1455. године у Штрпцу је било 65 српских домаћинстава док је Готовуша имала 64. куће ожењених и 15 кућа неожењених мушкараца. Село Вича по овом попису имало је 43 куће. Јажинце средином XV века је имало 29 кућа, а Врбештица 53 куће. Отомански пописи из 16. века показују да у жупи у то време нема албанских насеља, већ да су сва искључиво српска. О томе најбоље сведочи попис из 1455. године којим су обухваћена села Пруд (Брод) и Коштањево. Брод по попису има 38, а Коштањево 20 кућа, а сва домаћинства су српска. Да су Срби живели у овим местима говори нам остаци српске културе. Поред Брода налази се остаци цркве Светог Петра коју је по исељавању Срба сачувао албански род Ђони. У самом селу постоје и остаци српског гробља који је сачувао албански род Смаилај, јер на тим гробовима има и имена њихових предака.Милета Букумирић, Ономастика Сиринићке жупе. - Ономатолошки прилози, Београд (Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику), 1981, књ. IX.
Досељавња Албанаца у овај крај почиње од средине 18. века. Разлози досељавања углавном су економске природе. Њих је привлачило плодно земљиште Косова, за разлику од кршевите северне Албаније. Исламизација Срба почела је почетком XIX века када су прво поисламљени Смаиловити у Броду и Тошићи у Ижанцу. Око 1830. поисламљени су Асановићи у Сушићу, а презиме су добили по поисламљеном претку Асану. Последњи који су прешли у Ислам били су Спасићи из Коштањева.М. Букумирић, Ономастика Сиринићке жупе...
У току турске владавине, насеља и привредни живот Жупе углавном стагнирају. Основне привредне гране биле су сточарство и пољопривреда и насеља су углавном задржала рурални карактер, осим Штрпца који је био локални трговачко-занатски центар. Организована експлоатација хромита, почетком овог века, имала је за последицу преображај Брезовице од сезонске сточарске насеобине у рударско насеље. Настанак рударских колонија променио је изглед и утицао на развој пре свега Врбештице и Штрпца.
Модерно доба 200px|мини|десно|Посета Јосипа Броза Брезовици 1975. године Територија општине Штрпце је ослобођена од отоманске власти у Првом балканском рату. Међутим у Првом светском рату окупирана је од стране Бугарске, да би у периоду између два светска рата била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и Краљевине Југославије. Од 1941. године и почетка Другог светског рата у Југославији територија општине Штрпце окупирана је од Бугарске. Као одмазду за једног убијеног војника, Бугари су 28. јуна 1944. године стрељали на ливади код Брезовице 46 људи од којих је било дванаесторо деце.Ракановац Исте године је Штрпце ослобођено од фашистичко-нацистичке окупације. Као део Србије, територија општине Штрпце постала је део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Рат на Косову и Метохију