Гордана Бабић-Ђорђевић (Ваљево, 22. фебруар 1932 — Београд, 25. децембар 1993) била је српска историчарка уметности, универзитетска професорка и дописна чланица САНУ.
Биографија У Ваљеву је завршила основну школу и гимназију. На Филозофском факултету у Београду дипломирала је историју уметности. На овом факултету је и магистрирала 1958. године. Потом се специјализовала у Паризу од 1958. до 1961. године и у Вашингтону. Докторирала је на Сорбони са дисертацијом -{Les chapelles annexes des églises byzantines. Fonction liturgique et programmes iconographiques}- јуна 1963. Радила је у Југословенском институту за заштиту споменика од 1963. до 1969. а потом у Хиландарском одбору САНУ од 1969. до 1979. Ванредни професор Филозофског факултета у Београду постала је 1979. а редовни 1987. Дописни члан САНУ постала је 1988. Била је одговорни уредник Зографа од 1985. до 1993. Од Бечког универзитета добила је награду -{Gottfried von Herder}-. Године 1989. постала је почасни члан Друштва за хришћанску археологију у Атини. Била је учесник бројних домаћих и међународних научних скупова.
Главно поље њеног научног интересовања било је средњовековно православно сликарство, посебно византијско и српско. Интересовала се за иконографију и распоред приказа неких религиозних сцена и појединих светитељских фигура. Испитивала је однос између декоративне и литургијске функције делова православног храма. У српској средњовековној уметности изучавала је приказе владара и других великодостојника као и разлике и сличности са византијским узорима. Бавила се и натписима на фрескама а њен рад који је прочитала на XVIII конгресу византолога у Москви 1991. године представљао је један од првих покушаја да се објасни социјални фактор византијског сликарства.
Поред фреско-сликарства бавила се и проучавањем икона. Пред крај живота интензивно је проучавала украсе у старим рукописима, нарочито тератолошке мотиве у српским и грчким рукописима.
Написала је и неколико монографија о српским средњовековним богомољама. Значајна је њена књига о Краљевој цркви у Студеници коју је Војислав Ј. Ђурић оценио као: „ремек-дело искусног научника, који поуздано разрешава и најсложенија питања.“ За прва два тома Историје српског народа написала је синтетичке прегледе појединих раздобља старе српске уметности. За -{Oxford Dictionary od Byzantium}- (vol 1-3, New York/Oxford, 1991) написала је чланке о српској уметности. Такође је написала и велики број приказа књига и чланака.
Важнији радови
Референце
Литература
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски историчари Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Ваљевци Категорија:Доктори историје уметности