Ерик Банадиновић (; Мелбурн, 9. август 1968), познат као Ерик Бана (), аустралијски је глумац и комичар. Своју каријеру започео је у серијској скеч-комедија Full Frontal, пре него што је стекао пажњу у комичној драми The Castle (1997) и биографском криминалистичком филму Чопер (2000).
После деценије улога у аустралијским телевизијским серијама и филмовима, Бана је привукао пажњу Холивуда улогом у ратном филму Пад црног јастреба (2001) и као Брус Банер у суперхеројском филму Хулк (2003). Глумио је Хектора у епском ратном филму Троја (2004), а затим имао главну улогу у историјском трилеру Стивена Спилберга Минхен (2005). Године 2009. тумачио је негативца Нера у научнофантастичном филму Звездане стазе, који је постигао критички и комерцијални успех. Бана је наставио са сталним радом током 2010-их, глумећи поручника Ерика С. Кристенсена у филму Једини преживели (2013) и полицијског наредника Ралфа Сарчија у хорору Спаси нас од зла (2014). Године 2018. тумачио је насловну улогу у мини-серији Dirty John заснованој на истинитом злочину. Године 2020. вратио се у Аустралију како би играо у трилеру Суша, чија се радња дешава у унутрашњости континента.
Бана је добитник неколико награда Аустралијског филмског института и тумачио је упечатљиве главне и споредне улоге у различитим жанровима, од епских филмова до научне фантастике и акционих трилера. Поред глуме, Бана је и ентузијаста мото-спортова, и учествовао је у различитим тркачким такмичењима у Аустралији. Именован је за члана Реда Аустралије (АМ) 2019. године, у оквиру почасних признања поводом рођендана, за свој допринос драмској уметности.
Рани живот и образовање Ерик Мартин Ендру Банадиновић рођен је 9. августа 1968. у Мелбурну, држави Викторија. Његов отац Иван био је Хрват, рођен у Загребу, и радио је као менаџер логистике за компанију Caterpillar Inc., док је његова мајка Елеонор, Немица пореклом из близине Манхајма у Немачкој, била фризерка. Има старијег брата по имену Ентони. Изјавио је: „Увек сам био поносан на своје порекло, које је имало велики утицај на моје одрастање. Увек сам био у друштву људи европског порекла.” Одгајан је у католичкој вери. Одрастао је у предграђима Мелбурна, Бродмедоузу и Туламарину,] и похађао је школу Пенли и Есендон грамар.
Показивао је глумачки таленат још у раном детињству, са шест или седам година почео је да имитира чланове породице, најпре опонашајући ходање, глас и манире свог деде. У школи је имитирао наставнике како би се извукао из невоља."Eric Bana". Marie Claire. March 2002. Као тинејџер, гледао је филм Побеснели Макс са Мелом Гибсоном и одлучио да жели да постане глумац. Ипак, озбиљно је размишљао о каријери у извођачким уметностима тек 1991. године, када су га наговорили да проба стенд-ап комедију док је радио као бармен у хотелу Castle у Мелбурну. Његови наступи у пабовима у центру града нису му доносили довољно прихода за живот, па је наставио да ради као бармен и конобар.
Каријера Почеци (1993—1997) Године 1993, Ерик Бана се први пут појавио на телевизији у касновечерњем ток-шоу Стaјва Визарда Tonight Live. Његов наступ је привукао пажњу продуцената серије скеч-комедија Full Frontal, који су га позвали да се придружи као писац и извођач. Током четири године на тој емисији, Бана је писао већи део свог материјала и неке ликове заснивао на члановима породице. Његове имитације Колумба, Арнолда Шварценегера, Силвестера Сталонеа, Тома Круза и аустралијске ТВ личности Реја Мартина учиниле су га веома популарним код гледалаца.. Овај успех довео је до снимања комичног албума Out of Bounds 1994. године, као и до телевизијског специјала Eric 1996. Емисија, састављена од скечева са ликовима из свакодневице, инспирисала је покретање серије The Eric Bana Show. Ову емисију је Бана сам писао и у њој наступао, а садржала је скечеве, стенд-ап и гостовања познатих личности. Серија није имала велику гледаност и укинута је након осам епизода.. Ипак, 1997. године добио је Logie Award за „најпопуларнију комичну личност“ за рад на тој емисији.
Те исте године, Бана је дебитовао на филму у аустралијској комедији The Castle, која прати борбу породице из Мелбурна да задржи свој дом у близини аеродрома, који покушава да их исели. Бана је играо споредну улогу, Кона Петропулоса, кик-боксера и зета главе породице. Филм је био неочекиван критички и финансијски успех и зарадио је преко 10 милиона аустралијских долара.
Пробој у Холивуду (1998—2004) Године 1997, и поред недостатка искуства у драмским улогама, редитељ Ендру Доминик је понудио Бани улогу у филму Чопер (2000), биографском филму о чувеном аустралијском криминалцу Чоперу Риду. Доминик је дуго тражио глумца за ту улогу, а одлуку да ангажује Бану донео је након што му је сам Рид предложио глумца, видевши га на телевизији.
Због улоге, Бана је обријао главу, добио 14 килограма и провео два дана са Чопером како би усавршио његово понашање и говор. Током снимања, долазио је на сет у 4 ујутру, где су му пет сати наносили тетовaже по телу. Иако је филм имао ограничено приказивање ван Аустралије, Банина глума добила је одличне критике. Амерички критичар Роџер Иберт написао је: „У комичару по имену Ерик Бана, филмски ствараоци су пронашли, чини ми се, будућу звезду. Он има оно што ниједна школа глуме не може да вас научи.“ Чоперу је био критички и финансијски успех у Аустралији и номинован је за најбољи филм на наградама Аустралијског филмског института, док је Бана освојио награду за најбољег глумца.
Године 2001, редитељ Ридли Скот га је ангажовао без аудиције за филм Пад црног јастреба, у ком је тумачио америчког војника, наредника Хута из елитне јединице Delta Force. Препоруку је дао Расел Кроу, а Скот је био импресиониран његовом улогом у Чоперу. Бана је изгубио килограме које је добио за претходни филм и почео са строгим физичким тренингом. У САД је тренирао са Delta Force војницима у Форт Брегу, где је учио тактике борбе и руковање оружјем. У периоду 2000—2001, паралелно са холивудском каријером, појављивао се у аустралијској сапуници Something in the Air, али је након две сезоне напустио серију да би се посветио раду у Америци.
Наредни пројекат био је аустралијски филм The Nugget (2002), комедија о тројици радника чији се живот мења након што открију златни грумен. Филм је доживео умерен успех. Док је снимао The Nugget, понуђена му је главна улога Бруса Бенера у филмској адаптацији стрипа Невероватни Хулк. Пристао је тек након што је сазнао да ће редитељ бити Анг Ли, који га је одушевио филмом Ледена олуја. Рекао је да га је улога привукла јер „лик Бруса Бенера има драмски потенцијал“ и јер је „нетипичан суперхерој“.
Иако је филм Хулк (2003) добио мешовите критике и био умерен успех на биоскопским благајнама, Банина глума је добила похвале. Џек Метјуз из New York Daily News написао је да је Бана „улогу одиграо са великом уверљивошћу“. Те године, Бана је позајмио глас ајкули Анкору у Пиксаровом анимираном хиту Потрага за Немом, који је био критички и комерцијални тријумф.
Године 2004, Бана је глумио заједно са Бредом Питом и Орландом Блумом у ратном епу Троја. Тумачио је лик принца Хектора, вођу тројанских снага које се боре против грчког ратника Ахилеја. Када је прочитао сценарио, привукао га је лик Хектора за којег је изјавио: „да се саосећа са њим. Осећао сам да је он једноставно диван лик [...] Орланда обожавам, већ смо радили заједно и када је добио улогу мог млађег брата, то је било сјајно осећање и надам се да се то види у филму.“ Бана се такође припремао за улогу узимајући часове мачевања и учећи јахање. Иако су критике на Троју биле мешовите, филм је био финансијски успешан, зарадивши 497 милиона америчких долара. Банина глума је добро прихваћена; Стела Папамихаел са BBC-ја је сматрала да је он „магнетичан“, а Десон Томсон из The Washington Post-а веровао је да је његов наступ био „потресан“.
Историјски филмови и Звездане стазе (2005—2010) thumb|Бана на премијери филма Блефер у мају 2007. Након мешовитог пријема филмова Хулк и Троја, филмски критичари доводили су у питање Банину исплативост у високобуџетним пројектима. Он је у интервјуу за Empire одговорио: „Није као да је Хулк пропао. Када си на дугом снимању, то је велика лична инвестиција. Ако нисам задовољан коначним резултатом, био бих проклето љут, али до сада сам сваки пут био задовољан. Троја је могао да заради 50 долара и не бих зажалио.“
Године 2005, Бана је глумио заједно са Данијелом Крејгом и Џефријем Рашом у контроверзном трилеру Стивена Спилберга Минхен. Тумачио је Авнера, агента израелског Мосада, који добија задатак да лоцира и ликвидира терористе из организације „Црни септембар“, осумњичене за масакр израелских спортиста на Олимпијским играма 1972. Филм је добио позитивне критике и зарадио 131 милион долара широм света. Такође је номинован за пет Оскара 2006. године. Los Angeles Times је истакао како Бана у улози Авнера „пројектује комбинацију осетљивости и немилосрдности, и зна да прикаже лице на којем је забринутост ново искуство“. The Telegraph је био подједнако импресиониран његовом „емотивном и божанствено уверљивом“ глумом.
Године 2006, Бана је позван да постане члан Америчке академије филмске уметности и наука. Романтична комедија Блефер, на којој је радио пре Минхена, објављена је почетком 2007. У њој глуми Хака Чивера, професионалног покераша који мора да превазиђе личне проблеме како би победио на великом турниру у Лас Вегасу. Филм је добио негативне критике; један критичар је рекао да Банина глума „једноставно није довољно привлачна да бисмо се бринули да ли ће успети или не“. Његов следећи филм био је аустралијска драма Мој отац, Ромул (2007), заснована на истоименој мемоарској књизи Рајмонда Гаите. Филм приказује живот пара који се, упркос бројним недаћама, бори да подигне сина. По објављивању, филм је добио критичке похвале, а Бана је за своју улогу добио другу награду Аустралијског филмског института за најбољег глумца.thumb|left|Премијера Звезданих стаза у Сиднејској опери, 2009.|200x200pikselСледећи пројекат био је историјска драма Друга Боленова кћи (2008), у којој је играо енглеског краља Хенрија VIII, уз Скарлет Јохансон и Натали Портман. Бана је признао да га је изненадила понуда за ту улогу и додао да би је „вероватно само одбацио да му је понуђена под неким другим насловом“. Године 2009, глумио је са Крисом Пајном и Закаријем Квинтом у научнофантастичном филму Звездане стазе. Тумачио је Нера, капетана рударског брода Ромуљана који покушава да се освети Споку, кога криви за уништење своје планете и народа. За потребе улоге, Бана је обријао главу и носио тетоваже по лицу, што је оставило снажан утисак на редитеља Џеја Џеја Ејбрaмса. Филм је наишао на позитивне критике и зарадио преко 380 милиона долара широм света. Бана је касније изјавио: „Било је то невероватно искуство и дивна група глумаца“, али није поновио улогу у наставку из 2013. године, објаснивши: „То је за мене било само једном и доста.“ Године 2009, Бана се појавио и у научнофантастичном филму Жена временског путника, заснованом на истоименом роману Одри Ниференегер из 2003. Режију је потписао Роберт Швентке, а у главним улогама су и Рејчел Мекадамс и Рон Ливингстон. Радња прати Хенрија Детамбла (Бана), библиотекара из Чикага који болује од паранормалног генетског поремећаја због којег насумично путује кроз време, док покушава да изгради љубавну везу са Клер Абшајр (Мекадамс), која ће му постати супруга. Иако је филм углавном добио негативне критике, рецензент The Sydney Morning Herald-а је похвалио хемију између Бане и Мекадамс: „Заједно постижу интимност која даје све од себе да вам одврати пажњу од недостатака у сценарију“.