Галија је југословенска и српска рок група, основана у Нишу 4. јануара 1976. године. Име је добила по истоименој кафани у којој су се чланови бенда првобитно окупљали. Централне личности бенда су браћа Ненад (вокали, акустична гитара и усна хармоника) и Предраг Милосављевић (вокал). Један су од најтрајнијих састава југословенског и српског рокенрола, а издања групе варирала су од прогресивног рока до мејнстрим оријентисаног звука.
Кроз групу је прошао велики број музичара, а садашњи састав чине Ненад Милосављевић, Предраг Милосављевић, Бобан Павловић, Драгутин Јаковљевић, Славиша Павловић, Иван Илић и Горан Антовић.
Група је прву пробу одржала у Дому културе у Нишу, 11. априла 1976. године, а пажњу шире јавности привукла након победе на Зајечарској гитаријади 1978. године и наступом на Омладинском фестивалу у Суботици, где бива проглашена за истинско музичко откриће финала фестивала „Омладина 78”.
Након афирмисања на југословенској музичкој сцени уследили су концерти и снимање првог студијског албума за ПГП РТБ, крајем 1978. године.
Током каријере објавили су петнаест студијских, један уживо и шест компилацијских албума.
Историјат
1976—1984: прогресивни рок десно|300п|мини|Стари састав Галије Оснивач групе је Ненад Милосављевић, који је већ био познат у Нишу као кантаутор и самостални музичар, окупио је рок групу за учешће у позоришној представи Трећа половина аматерске позоришне дружине из Ниша. Прву пробу су одржали 4. јануара 1976. године у Дому културе у Нишу. Милосављевић је 11. априла 1976. године одржао концерт у Народном позоришту у Нишу уз пратњу бенда Два лустера, са којим је након концерта успоставио сарадњу и основао бенд Галија.
Поред Ненада Милосављевића састав су чинили и Горан Љубисављевић Горча (гитара), Предраг Бранковић (бас), Ненад Танчић Танча (бубњеви), Братислав Стаменковић (клавијатуре) и Предраг Милосављевић (пратећи вокал). Група Галија добија име по истоименој кафани у којој су и постигли договор о оснивању групе. Танчић је убрзо напустио бенд због војних обавеза, а заменио га је Бобан Павловић који је наредних година био један од ретких сталних чланове Галије.
Године 1978. са новим клавијатуристом Зораном Станковићем, група је постигла први значајан успех победом на Зајечарској гитаријади, наступајући у саставу: Ненад Милосављевић (вокал, акустична гитара, усна хармоника), Горан Љубисављевић (гитара), Предраг Бранковић (бас), Бобан Павловић Чалтон (бубњеви) и Зоран Станковић (клавијатуре), а на бини су се појавили у униформама из 18. века. Неколико месеци након гитаријаде наступили су на Омладинском фестивалу у Суботици, када је на клавијатурама свирао Љубодраг Вукадиновић, а Галија је проглашена за истинско откровење фестивала Омладина 78. Током 1978. године наступали су као предгрупа на турнеји групе Смак, након тога су имали концерт у Студију М са џез групом Мета џеза секција у Новом Саду, а крајем 1978. године у истом граду наступали на Бум фестивалу.
Након наступа на Бум фестивалу, Галија је добила понуду од ПГП РТБ-а да сними први студијски албум. Током децембра 1978. почело је снимање, а завршено је 1979. године, када је у јулу објављен први албум групе под називом Прва пловидба, који је добио мешовите критике. Албум је сниман у Студију 5 у Београду, а на њему се нашло седам песама. Предраг, брат Ненада Милосављевића, појавио се као вокалиста на албуму, а написао је и већину текстова. Са албума су се издвојили хитови Авантуриста, Госпи и Децимен. Концертна промоција албума одржана је у августу 1979. године на великој Летњој позорници у Нишу. Након тога, група је наступала као предгрупа Бијелом дугмету на Стадиону ЈНА, а то је био уједно и последњи концерт прве поставе бенда, који су тада напустили Љубисављевић, Бранковић и Вукадиновић. Бас гитариста Зоран Радивојевић, гитариста Душан Радојевић и клавијатуриста Небојша Марковић постали су нови чланови бенда.
У новом саставу, Галија је завршила снимање другог албума у Студију 5 ПГП РТБ-а, почетком 1980. године. Албум Друга пловидба, група је објавила у мају 1980. године, такође за ПГП РТБ. Продуцирао га је гитариста хеви метал групе Горди, Златко Манојловић. Песме је компоновао Ненад, а текстове написао његов брат Предраг Милосављевић, који је тада представљен као званични члан групе. Албум је промовисан исте године у јуну на концертима у Дому омладине Београд и хали Чаир у Нишу.
Током лета 1980. године бенд је наступио на Сплитском фестивалу, на стадиону Пољуд, заједно са Азром, Драгом Млинарецом, Генерацијом 5, Дадом Топићем, групама Аеродром, Метак и многим другим. Током овог периода, Галија је имала концерте у Зеници и Сарајеву у Дому младих Скендерија. Група је постигла огроман успех у СР БиХ, где су имали највећу публику све до почетка распада СФРЈ. У Макарској су исте године започели Галијини летњи концерти који су се понављали наредних девет година. Због служења војног рока групу је 1980. напустио бубњар Бобан Павловић, а привремено га је заменио Зоран Стаменковић. У овом периоду састав групе се често мењао, групу је напустио Небојша Марковић, кога је краткотрајно мењао Јован Митић, а затим и Бане Божиновић, да би се на његовом месту усталио Драган Милорадовић. Уместо бубњара Зорана Стаменковића у групу је дошао Љубомир Мишић, који је био члан до 1982. године, када се Бобан Павловић вратио у састав. Гитаристу Братислава Стаменковића заменио је Душан Радивојевић, а након тога на његово место дошао Бане Радуловић.
Године 1981. бенд је заједно са Радомиром Михајловићем, бендовима Тунел, Пилоти, Булевар, Силуете и другима наступао на Београдском рок фестивалу у хали Пионир. Године 1982. бенд је објавио трећи студијски албум под називом Ипак верујем у себе, који је сниман у студијима Плава шупа и Студију 5 у Београду. Са албума су се истакле песме Још увек сањам и Бурна пијана ноћ. Током 1982. Бобан Павловић вратио се у бенд. Галија је 1982. године наступила као предгрупа на концерту Џоа Кокера у хали Пионир, а у јуну наредне године одржала велики концерт на београдском стадиону Ташмајдан, на којем су гостовали бендови Потоп и Кербер, који су започели концерт. Након концерта, оснивач и клавијатуриста бенда Потоп, Саша Локнер постао је члан Галије.
1984—1988: мејнстрим рок У октобру 1983. године Галија је снимила четврти студијски албум под називом Без наглих скокова. Албум је објављен 1984. године, миксован је у Калифорнији, сниман у Манчестеру, промовисан у Студентском културном центру Београд 11. јануара 1985. године, а продуцирао га је бас гитариста бенда -{Nightwing }- Гордон Роули, који је пре тога сарађивао са бендом Кербер. Материјал је прво био понуђен издавачкој кући Југотон, која је одбила да објави албум, па је бенд поново потписао уговор са ПГП РТБ-ом.
За разлику од претходних издања, албум Без наглих скокова није доживео толики успех. Након издавања албума, Галија је заједно са бендовима Бајага и Инструктори, Лабораторија звука и Леб и сол наступила на концерту у Сарајеву, одржаном како би се прикупила материјална средства за угрожене током земљотреса на Копаонику 1983. године. Крајем 1983. године, Галија је због својих наступа на јадранској обали и летњих концерата у Макарској, у анкети за истраживања омладинског туризма проглашена за најбољи догађај уживо на обали. Концерти у СР БиХ, Војводини и СР Македонији током 1983. били су за бенд веома успешни. У нишком Музичком клубу 81 бенд је у том периоду организовао концерте сваке недеље, готово годину дана, у којем су изводили обраде страних хитова. Током исте, 1983. године клавијатуриста Александар Локнер напустио је Галију и прикључио се Бајаги и Инструкторима, а њега је убрзо заменио Александар Ралев. Током исте године бенду се придружио и Жан Жак Роскам као главни гитариста.
Године 1986. бенд је објавио албум Дигни руку, а насловна нумера албума постала је популарна међу публиком. Снимљен је у студију О у Београду, а објављен за ПГП РТБ. Након објављивања албума, гитариста Бане Радуловић напустио је групу, а на његово место дошао је клавијатуриста, гитариста и флаутиста Братислав Бата Златковић.
1988—1994: сарадња са Радоманом Кањевцем и албумска трилогија
Крајем осамдесетих година бенду се придружио клавијатуриста Братислав Бата Златковић, који је дипломирао на Музичкој академији у Сарајеву и почео да ради са текстописцем Радоманом Кањевцем, који су доносили нове идеје у рад бенда. Кањевац је изнео идеју о издавању трилогије албума која би се бавила проблемима СФРЈ у транзицији, а Златковић је увео поп-фолк мелосе у звук бенда. На албуму Далеко је сунце из 1988. године, сниманом у студију Ша-на-на у Београду, а названом по роману Добрице Ћосића, као гости учествовали су Корнелије Ковач, Саша Локнер, Ненад Стефановић, Иван Вдовић, трубачки оркестар Фејата Сејдића и многи други музичари. Песме су добиле име по делима књижевника Бранка Ћопића, Иве Андрића, Лазе Лазаревића, Добрице Ћосића и Алексе Шантића. Најпопуларније песме са албума су балада Да ли си спавала и фолк-оријентисана нумера Ми знамо судбу. Поред њих, пажњу публике су привукле и песме Интимни односи, Орлови рано лете и песма Као и обично. Албум је промовисан концертима у београдском Дому омладине и у нишком Музичком клубу 81, на којима је Галија прославља десет година постојања.
Након објављивања албума Далеко је Сунце, Зоран Радосављевић је напустио бенд, а заменио га је Предраг Милановић. Други део трилогије, под називом Корак до слободе сниман је у Студију 6 Радио телевизије Београд, а објављен 1989. године. Албум је продуцирао Саша Хабић, док су текстове песама писали Кањевац и Предраг Милосављевић. На песми Слобода, учествовао је као вокалиста Горан Шепа, оснивач групе Кербер, бас гитару свирао Славиша Павловић Стенли, а на албуму је гостовао и трубач Бобан Марковић. Са албума пажњу публике привукле су песме На твојим уснама, Копаоник, Корак до слободе и Кад ме погледаш. Реге нумера под називом Љубавна песма има ироничан садржај о растућем национализму у СФРЈ. Убрзо након објављивања албума, бенду се прикључио нови гитариста, Душан Караџић. Нови албум промовисан је концертом у Душановој улици у Нишу, пред око 20.000 људи.
Почеком 1990. године, Галија је уз Рибљу чорбу, Викторију, Валентино и Бајагу и Инструкторе наступала у Темишвару, на тродневном концерту, који су организовани два месеца након Румунске револуције. Исте године Галија је објавила компилацијски албум Још увек сањам (Највећи хитови), на којој су се нашле неке од старих песама, поново снимљене. У време првих вишестраначких избора у Југославији, Галија је по идеји Кањевца и новинара Петра Пеце Поповића снимила ЕП са песмама Он је исти као он, упоређујући Јосипа Броза Тита и Слободана Милошевића, Ти си моја партија, После свега и песму Комуниста, на којој је као вокалиста гостовао Шабан Бајрамовић. ЕП је имао провокативне текстове о неизвесној будућности земље, а због политичке цензуре никада није објављен.
Са албумом Историја, ти и ја објављеним 1991. године, издата је трилогија. Албум је сниман у студију РТВ Црна Гора у Подгорици, у Студију 13 ПГП РТБ-а у Београду и Студију Рококо у Загребу. Албум је продуцирао члан групе Валентино Никша Братош, а на њему су гостовали Саша Локнер, Славиша Павловић, Бора Дугић и група Ренесанс. На албуму Историја ти и ја нашли су се једни од највећих хитова Галије као што су Скадарска, Трубе, Да ме ниси, Трава и Сети се маја. Убрзо након објављивања албума, Роскам је напустио СФРЈ због растућих тензија у земљи, а заменио га је Драгутин Јаковљевић, који је први наступ са Галијом имао 11. јуна 1991. године на Градском стадиону у Земуну, када је Галија наступала као предгрупа Бобу Дилану. У сарајевском клубу ФИС, Галија је наступала 14. септембра 1991. године што је био њихов последњи наступ у овом граду у наредних 20 година.