Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен-комплекс подигнут у знак сећања на жртве Крагујевачког масакра који су починили припадници Вермахта 21. октобра 1941. године. Тог дана немачки окупатори су у Шумарицама стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика крагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости. Према подацима историчара и кустоса музеја, покојног Станише Бркића, које је навео у својој књизи „Име и број“ из 2007. године, тог дана је стрељано 2.796 лица (2381 у Крагујевцу и 415 у околним селима).

Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 km који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је 1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације румунског града Питештија.

У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра отворен 1976. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом спомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима Илићеву, Маршићу и Грошници, док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним Словацима.

Спомен-парк је проглашен за непокретно културно добро као знаменито место од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.

Орден Карађорђеве звезде трећег степена додељен је Спомен-парку за Видовдан 2021.

Данас се делатност Народног музеја Крагујевац обавља и у Спомен-парку Крагујевачки октобар. Историја

мини|десно|Обзнана о одмазди Одмазда у Крагујевцу која је била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица је напада партизана 16. октобра 1941. на Немце, чији се 3. батаљон 749. пешадијског пука,Лебац сутра немојте послати („Време“, 20. октобар 2011) враћао из Горњег Милановца према Крагујевцу. При повратку у Крагујевац, Немци су на положајима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагујевачки партизани.

Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно је погинуло 10 и рањено 26 Немаца. Тако се за одмазду, рачунало десет мртвих и двадесет шест рањених.

Прва масовна стрељања Немци су извршили у околини Крагујевца 19. октобра 1941. године. Тог дана су у селу Грошница на силу прикупили 246 особа и извели на стрељање. Ликвидирали су 233 особе док је 13 лица преживело стрељање. Сутрадан, 20. октобра је једно лице од ових 13 преминуло од последица рањавања, тако да су Немци у селу Грошнице починили ратни злочин стрељавши укупно 234 особе српске националности.Подаци „Музеја „21. октобар“ из Крагујевца од 2003.“

Истога дана, 19. октобра, Немци су на препад окупили за стрељање 109 особа у селу Маршић. Ликвидирали су 103 особе док је 6 лица преживело стрељање. У селу Мечковац (данас Илићево) су спровели 78 особе на стрељање. Ликвидирали су 75 особа док су 3 лица преживела стрељање. Немачке оружане снаге су 19. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши у околини Крагујевца, у селима Грошница, Маршић и Илићево, укупно 412 цивилних лица српске националности.

мини|Немачки официр показује кога треба докрајчити мини|Једна од 29 обележених гробница Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Немци су стрељали прво групу од 66 особе, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели 2.301 особу пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Стрељање је почело у 7 часа ујутру. Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште. До 2 часа по подне завршено је стрељање. Ликвидирали су 2.272 особе док су 29 лица преживела стрељање. Међу стрељаним је било 217 малолетних лица, од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназије и 134 малолетника који нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости, углавном ромске националности.

Немци су, 22. октобра 1941. године, објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана,“Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941.“ pp. 7, Боривоје Карапанџић, Кливленд, Охајо, САД, 1989. а у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке војнике, погинуло 10 а рањено 26 немачких војника у знак одмазде стрељано за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300.

Оснивање и градња парка мини|десно|Поглед из ваздуха мини|Црква крагујевачких мученика (у изградњи)

Састанак о оснивању спомен-парка одржан је 9. августа 1953. године у Београду, осам година након рата. Прво се поставило питање колике димензије би парк требало да има, а затим и питање о својинско правним односима. Донета је одлука да „не постоји проблем у вези са питањем имовинских односа“, док су за димензије парка постојала два плана. Први план је обухватао укључивање свих масовних гробница, а други се односио на већ постојећи урбанистички план у Крагујевцу који би требало да обухвати парк Шумарице. Кључно питање је било да ли парк треба да буде конципиран као „споменик у парку“ или „парк као споменик“. Иако је било предлога да се не истичу гробови, већина је одлучила да обележавање гробница треба да буде приоритет, а да је остало од секундарног значаја. Закључак састанка био је да парк треба да буде дизајниран као спомен-парк који ће представити велику трагедију која се одиграла у Крагујевцу 1941. године.

Резултати конкурса су без детаљног описа процеса селекције, објављени средином 1954. године. Победио је урбанистички пројекат архитеката Михајла Митровића, Радивоја Томића и пејзажног архитекте Смиљана Клаића. Чувени српски архитекта Никола Добровић је био позван да буде главни консултант на пројекту. Идејни пројекат спомен-парка је завршен у марту 1955. године. Главна карактеристика парка је шеталиште састављено као линеаран распоред три елемента: Меморијални музеј - маузолеј - споменик жртвама. Ове грађевине су лоциране на самом улазу у парк, а језгро концепта је пејзажна архитектура.

Прва фаза радова на терену, која је обухватила изградњу путева, пешачке стазе и регулацију вода почела је већ 1955. године. Организована је радна акција за потребе градње парка. Идејни пројекат је предвиђао да се изгради скулптура на местима где су стрељани грађани, и да свака од шест југословенских република треба да изгради део парка. Циљ тадашње комунистичке партије је био да овим покаже братство и јединство свих народа. План је предвиђао да се спомен-парк заврши до 1960. године, међутим то се није десило. Директор фабрике Застава донео је одлуку да радници пет година по једну дневницу издвајају за изградњу музеја у спомен-парку.

Први закон o заштити споменика у Југославији био је Закон о заштити културних добара који је донет 1977. године, а само две године касније је спомен-парк у Шумарицама проглашен спомеником културе од изузетног значаја. То је био последњи одлучујући тренутак у стварању спомен-парка. У наредним годинама градња споменика је успорена. Од предвиђених 30 споменика које је требало изградити на масовним гробницама, само десет је постављено, од чега половина пре 1979. године.Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE: Rhythmanalysis of Memorial park Kragujevacki oktobar, Beograd (2013). стр. 306-329

Парк данас захвата површину од 342 хектара. Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 km, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока где се налазе хумке убијених. na sajtu -{zaprokul.org.rs}-

Унутар парка је 2008. године почела градња цркве посвећена Светом великомученику Георгију. на сајту -{kragujevac.co.rs}-

Споменици унутар парка У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се налази укупно дванаест монументалних споменика везаних уз Крагујевачки октобар: