Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 -{km}- југоисточно од Београда. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 18.278 становника (према попису из 2011. било је 23.191 становник). На територији општине се налази Манастир Манасија.
Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу. мини|250п|Положај општине Деспотовац у Поморавском округу
Насеља Општина Деспотовац се састоји од 33 насеља од којих су Деспотовац и Ресавица градска насеља и 31 села.
Насеље Број становника Промена (%) Попис 2011. Попис 2022. Балајнац 360 310 -13,89% Баре 19 6 -68,42% Бељајка 251 180 -28,29% Богава 533 345 -35,27% Брестово 334 225 -32,63% Буковац 490 305 -37,76% Велики Поповић 1.254 1.123 -10,45% Витанце 689 552 -19,88% Војник 880 692 -21,36% Грабовица 670 547 -18,36% Двориште 458 437 -4,59% Деспотовац 4.197 3.595 -14,34% Жидиље 83 39 -53,01% Златово 461 509 +10,41% Јасеново 959 586 -38,89% Језеро 366 275 -24,86% Јеловац 278 255 -8,27% Липовица 502 381 -24,10% Ломница 997 739 -25,88% Маквиште 30 57 +90,00% Медвеђа 838 632 -24,58% Милива 1.073 793 -26,10% Пањевац 518 356 -31,27% Плажане 1.369 1.036 -24,32% Поповњак 305 216 -29,18% Равна Река 276 180 -34,78% Ресавица 2.035 1.568 -22,95% Ресавица (село) 132 105 -20,45% Сењски Рудник 438 291 -33,56% Сладаја 691 576 -16,64% Стењевац 608 458 -24,67% Стрмостен 783 642 -18,01% Трућевац 314 267 -14,97% Општина Деспотовац 23.191 18.278 -21,18%
Становништво График промене броја становника током 20. века
Географија Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац. Историјат Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишли у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза. Образовање Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:
Основна школа „Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу Основна школа „Вук Караџић” у Ресавици Основна школа „Стефан Немања” у Стењевцу Основна школа „Стеван Синђелић” у Великом Поповићу Основна школа „Ђура Јакшић” у Плажану.
Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар. Култура Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски” основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава” са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија”,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић” основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама. Ресавска школа Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе. Библиотека Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе среског начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању. Манифестације
април - Ресавска џипијада мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане) јун - Ликовна колонија „Ресава” јул - Ресавска моторијада 21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије) јул - Ресава еко фест 6. август - Дан рудара (Ресавица) 19-28. август - Дани српскога духовног преображења август - Витешки фестивал „Just out” Привреда Пољопривреда и шумарство Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др. Рударство Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом”. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас ” са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник”, „Јеловац” и „Стрмостен”, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава” у Свилајнцу. Знаменитости
Споменик деспоту Стефану Лазаревићи у Деспотовцу Манастир Манасија Манастирска воденица Народна библиотека „Ресавска школа” Бела црква (Бељајка) Црква Огњена Марија (Миливска клисура) Црква Свете Барбаре (Равна река) Музеј угљарства (Сењски рудник) Парк макета
Природне лепоте
Хидрокомплекс Лисине Водопад Велики Бук Водопад Прскало Ресавска пећина Прашума Винатовача Миливска клисура
Види још Манастир Манасија Ресава (река)
Референце
Деспотовац Категорија:Поморавски управни округ