Бранкова улица је београдска улица која се некад звала Господска, а затим је преименована у Бранкову, у почаст српском песнику Бранку Радичевићу, који је тамо становао, у бившој кући бр. 31."Политика", 15. јан. 1935
Насупрот погрешном мишљењу да је Бранков мост назван по песнику Бранку Ћопићу који је извршио самоубиство скочивши са тог моста, овај мост је заправо добио име по истоименој, Бранковој улици.
Положај Јужном страном улице пролази граница општина Стари град и Савски венац (МЗ Зелени Венац). На западу води ка мосту, иза угла са Поп Лукином; на истоку, иза угла са Царице Милице, где почињу бројеви Бранкове улице, наставља се у ул. Зелени венац.
Паралелне улице су, на северу, Мале степенице, Љубице Цуце Сокић (до 2025. Фрушкогорска) и Маршала Бирјузова (до 1965. Космајска); на југу Црногорска и Југ Богданова.
Прошлост На простору улица Бранкове и маршала Бирјузова налазило се српско гробље,Како је постао нови Београд ("Политика", 21. мај 1922), стр. 6 до 1820-тих, када је пренесено на Ташмајдан (приликом градње бензинске пумпе у Поп Лукиној 1968. пронађене су кости, за које је претпостављено да су остале од овог гробља„Само остаци старог гробља”, Борба, 25. јун 1968, стр. 9).
Затим је створена улица у којој су куће подизали утицајни људи, господа. Ново предграђе и улица су првобитно названи Нова страна. Већ 1830-тих настају тако лепе куће да за собом остављају и најлепше у Земуну.„Нова страна”, Борба, 21. апр. 1954, стр. 5 Прва велика кућа је припадала Тодору Хербезу, тасту Јеврема Грујића, затим су ту куће имали Матија Бан, Магазиновићи, Јован Стејић, Германови, Стеван Марковић, Алекса Симић, као и Јован Мариновић, чија је кућа касније седиште Академије наука (Стара зграда САНУ)."Политика", 23. окт. 1921 Поред Нове стране, насељавана је и Поп-Пантина улица (Космајска, Маршала Бирјузова). Улица је била широка, куће су зидане по плану Хаџи Николе Живковића, свака је имала башту. Милош Поповић, уредник „Српских новина”, доселио се овде 1850-тих и отворио књижару, најстарију у граду после Возаровићеве, касније у власништву Велимира Валожића. Поповић је улицу прозвао Господска. Улица се протезала између две гостионице, „Зелени венац” и „Златан коњ”.
Када је Бранко Радичевић боравио у Београду, другом приликом, 1849, становао је у овој улици, у малој кући преко пута Хербезове. Улица ће 1890-тих бити прозвана Бранковом.
Пре подизања Земунског моста, Бранкова улица је била тиха, са "џомбастом" турском калдрмом; једном кривином код кафане "Златан коњ" је скретала у Поп-Лукину."Политика", 17. јул 1935 Улица је затим просечена право, проширена, многе старе куће су срушене (нпр. покојног сликара Стеве Тодоровића 1934.), поплочана је коцком, пред градњу моста и трамвајске пруге. Стари део улице се нашао три метра изнад новог, нивелација је рађена 1935, многи подруми су постали спратови. У новембру 1935. је кренуо први трамвај улицом и преко моста, према Земуну.
Мост је срушен у Априлском рату 1941, па ће улица стећи своју ранију саобраћајну важност тек подизањем новог, Бранковог моста, 1956.
Бројеви и зграде
Зграде у бројевима 1, 3 и 5 су срушене 1966. ради градње платоа за јавни градски саобраћај на Зеленом венцу.„Без гужве на Зеленом венцу”, Борба, 14. апр. 1966, стр. 4 Ту се налазила кафана „Ловћен”.„Реконструкција Зеленог венца”, Борба, 14. јул 1966, стр. 9 (фото)
На Зеленом венцу је 1936. изграђена Општинска штедионица. После рата, на адреси Бранкова 2, данас Зелени венац 16, налази се Комунална банка,„Корзо бивших дужника”, Борба, 24. нов. 1963, стр. 8 из које ће настати Београдска банка, тј. Беобанка. Данас је овде Пореска управа - филијала Савски венац (реконструисана 2023).
-{Brankov Business Center}- и -{Starbucks}- се налазе на адреси Зелени венац 18, на источном углу са Царице Милице. Зграда је изграђена 1956„Нова палата на Зеленом венцу”, Борба, 9. нов. 1956, стр. 8–59„Довршава се једанаестоспратница на Зеленом венцу”, Борба, 2. окт. 1959, стр. 5 за Енергопројект (у старим огласима се може видети адреса Бранкова 4). Милици Штерић је 1960. додељена Седмојулска награда за пројекат ове зграде. Енергопројект се 1982. преселио у зграду на Новом Београду,„Кад су врата мала...”, Борба, 6. мај 1982, стр. 5 затим је овде била Беобанка,Kada novac ode, ostane arhitektura: Prenamena bankarskih palata u Beogradu. gradnja.rs 22.01.2026. која се нашла у стечају почетком 2002. Након реконструкције, -{Brankov Business Center}- је отворен у октобру 2024. а „Старбакс” следећег месеца. На платоу се налази скулптура „Стваралац” („Пројектант”) Радмиле Будисављевић (1960).
На западном углу са Царице Милице, та улица бр. 1: Центар за спречавање корупције. Првобитно је то била зграда Србија-пројекта (1959).
Бр. 7: лист „Република” је 1920. узела плац под закуп од општине и ту саградила зграду за штампарију и уредништво - избачени су у априлу 1926, пошто је општина отказала закуп а није уважено да новине уживају право непокретности.„Спор општине и 'Републике'”, Политика, 6. апр. 1926, стр. 5
Бр. 9: овде је 1963.„Агенција без права на возне карте”, Борба, 21. јан. 1964, стр. 8 отворена пословница љубљанске туристичке агенције „Компас” (била је на мети велике провалне крађе у новогодишњој ноћи 1967/68.„Потерница стигла провалнике 'Компаса', 'Фонтане' и комисиона”, Борба, 29. јан. 1968, стр. 8).
Бр. 14: Зграда Јосифа Шојата из 1935.
Бр. 15: некадашња кућа Јована Мариновића, подигнута око 1860-2, затим Стара зграда САНУ 1909-52. Овде је био крај старог гробља, ту је била велика рупа, коју је требало затрпати пре градње Зграда је срушена 1963, а нешто раније срушена је и зграда у броју 13.„Атак на културни споменик”, Борба, 23. апр. 1963, стр. 6 Од 1967/68, на адреси 13-15 је „Техносервис” (приватизован 2002, у принудној ликвидацији 2026). Од 2012. овде је Хотел Србија Гарден (екс Гарни).
Бр. 17: Београдско женско друштво је осветило свој нови дом 28. фебруара 1926.„Нови дом Београдског Женског Друштва”, Политика, 28. феб. 1926, стр. 5Илустровани лист 1926, бр. 10, digitalna.nb.rs (фото) Друштво је ту имало стари дом још од 1880, када је купило зграду браће Думба. У дому друштва су радиле радничка школа и Виша женска занатска школа.„Нови Дом Женског Друштва”, Политика, 1. март 1926, стр. 5 Након више промена, настала је Техничка школа за дизајн коже.О школи некад и сад. novi.skolazadizajnkoze.edu.rs
Бр. 20: Државна штампарија се у мају и јуну 1934. делом преселила из Поп Лукине 14 у Бранкову 20, јер је стара зграда напола срушена због градње моста„Државна штампарија се сели...”, Време, 30. мај 1934, стр. 10 (до завршетка нове зграде, данас познате као Зграда БИГЗ-а, где се сели након ослобођења, 1944-45).
Бр. 23: прва зграда у граду подигнута по принципу етажне својине,Политика, 7. авг. 1939 36 станова и шест локала је било у сопствености посебних задругараВреме, 5. авг. 1939, стр. 4. digitalna.nb.rs - освећење темеља задружне куће "Шумадија", коју је подизала задруга "Свој дом", обављено је 6. августа 1939.Време, 7. авг. 1939, стр. 12 (фото) digitalna.nb.rs
Бр. 25, јужни угао са Поп Лукином: Министарство финансија је 1930-тих подигло зграду за другу пореску управу, Финансијску контролу и хемијску лабораторију - темељи су освећени у јулу 1937.„Политика”, 4. јул 1937"Политика", 3. нов. 1936 Данас је ту Агенција за привредне регистре.
Бр. 26: стамбена зграда из 1940, архитекта Миладин Прљевић, за сестре Лолу Егер и Илдико Милер, рођ. Франк; одликује се троугластим, закошеном лођама, које гледају према реци.Регистар архива. docomomo-serbia.orgАрхитектура за комшије, стр. 25-27 Градња Бродоимпексове зграде у суседству је довела до продирања воде у подрум половином 1960-тих.„Пресуда је ту, а извршење?”, Борба, 20. окт. 1969, стр. 14
Бр. 28: Бродоимпекс је направио стамбену зграду 1958, са главним архитектом Михаилом Јанковићем.Dijana Milašinović Marić, HOUSING DEVELOPMENT IN THE 1950s IN SERBIA––TYPICAL EXAMPLES OF RESIDENTIAL BLOCKS BUILT IN BELGRADE. doiserbia.nb.rs
Бр. 30: Пре Другог светског рата овде је „Југославенско АЕГ Електрично друштво А.Д.” (осн. 1922.). После рата ту су „Електровод”, у 30/-{IV}-, предузеће за набавку електричних постројења и материјала (ликвидирано 1952)„Ликвидација”, Борба, 14. окт. 1952, стр. 8 и „Електросрбија”, предузеће за изградњу далековода и трафостаница (осн. 1950„Двадесет година 'Електросрбије'”, Борба, 15. март 1970, стр. 5). „Електросрбија” се 1970. удружила са „Термоелектром” у „Минел” - зато ову зграду зову и Минелова зграда.
Бр. 32: овде се 1922. налазило једно од три обданишта у Београду, тј. једно од два за децу од треће до десете године."Политика", 9. окт. 1922, стр. 3
Бр. 34, северни угао са Поп Лукином: НЛБ Комерцијална банка; на адреси Поп Лукина 7-9 је Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије из 1969, данас се ту налази Управа за трезор.
Десно, северно, од почетка мостовске конструкције, до Фрушкогорске/Цуце Сокић и Поп Лукине, налази се Парк несврстаним земљама, са обелиском.
Саобраћај Стајалишта линија јавног превоза: „Бранков мост” (361), према реци: линије еко1, е6, 16, 27е, 35, 65, 77, 95, 15н, 18н, 72н, 95н, 603н, 603на, 706н, 707н. „Бранков мост” (298), од реке: линије еко1, е6, 15, 16, 27е, 35, 65, 67, 68, 71, 72, 75, 77, 84, 95, 60, 60л, 15н, 18н, 72н, 95н, 603н, 603на, 706н, 707н
Референце
Спољашње везе Бранкова некад и сад („Вечерње новости“, 12. март 2011) Поета наследио варошку елиту („Вечерње новости“, 27. мај 2015) "Политика", 26. март 1937 (руинирана кућа у бр. 38, срушена 28. априла т.г.)
Категорија:Улице на Савском венцу Категорија:Бранко Радичевић Категорија:Улице на Старом граду (Београд)