Списак угарских владара

мини|десно|170п|Свети Иштван, први хришћански краљ Угарске

Ово је списак угарских владара од Арпадовића до 1918.

За списак после 1918. види Мађарски шефови државе.

Успон државе (896—1000) и Угарска краљевина (1000—1918)

Династија Владар Портрет Раздобље Напомене Арпади Алмош 70п око 954. – око 995. Алмош је био први историјски забележени вођа велики везир Мађара, отац Арпада. Он је ојачао врховну власт над свим од седам тада постојећих мађарских племена. Арпади Арпад 70поко 895. – око 907. Арпад је довео Мађаре у средњу Европу; владао је заједно са Курсаном (-{Kurszán}-). То је било због хазарског начина деобе власти, стварне ђула (-{Gyula}-) чији је носилац био Арпад и духовне кенде (-{kende}-) чији је носилац био Курсан. Арпади види напомене око 907. – око 955. У овом раздобљу мађарски народ је био подељен на више племена, које су водиле различите вође. Најчешће је најјаче племе владало осталим племенима или су у другим случајевима користили савет племенских владара. Мада је већ тада увелико постојала наследна лоза Арпадових потомака. Владар за кога се зна да је владао око 950. године је био Фајс (-{Fajsz}-). Остали из тог периода који су следили и смењивали, са датумима оријентационе природе, један другог су: Саболч (око 907. – ?, без лозе) Тархош (око 907. – после 922., Арпади) Золтан (907. – око 947, Арпадов син) Фајс,(948—955) Арпади Такшоњ 70п 955—972 син Золтана Арпади Геза 70п972—997 Син Такшоња; 973 — тражи хришћанске мисионаре од цара Светог римског царства Отона I; прима хришћанску веру од бенедиктинских мисионара; оснивање прве бискупије у Угарској у ВеспремуИсторија Мађара. стр. 22-23.; Арпади Свети Стефан (Szent István) 70п997—1038 Гезин син, последњи велики везир Мађара (997—1000) и први краљ Угарске (1000—1038) првобитно познат под именом Вајк, на крштењу добио име Стефан (мађ. Иштван) на почетку владавине сломио отпор паганске аристократије; помагао христијанизацију Угарске и основао десет бискупија међу којима је прво место по рангу имала Острогонска надбискупија; 1000 — крунисан за краља круном коју је послао папа Силвестар II; присајединио Угарској Банат, Ердељ и Славонију (?); поделио државу на жупаније (мађ. вармеђе); донео прве писане законе у Угарској; сукобио се са царем Конрадом II око крајева између Фише и Лајте; пошто су синови поумирали, одредио за наследника сестрића Петра Орсеола проглашен за свеца римокатоличке цркве 1083, за свеца православне цркве 2000. године ; Борбе између династија 1038—1046 Орсеоло Петар I (Orseolo Péter) 70п 1038—1041. Стефанов сестрић, син млетачког дужда Отона Орсеола; 1041 — протеран из Угарске Аба Самуило 70п 1041—1044 Стефанов сестрић; 1044 — Петар Орсеоло протерује Самуила уз помоћ цара Светог римског царства Хајнриха IIIисто.; Орсеоло Петар I (Orseolo Péter)70п друга владавина: 1044—1046, протеран током Ватиног устанка; Устанак Вата 1046—1047. Повратак протераних представника династије Арпада из Пољске и Русије Арпадовићи Андреј I (András / Endre) 70п 1047—1061 Вазулов син, страдао у сукобу са братом Белом покушавајући да престо обезбеди својим синовима Саломону и Давиду . Арпадовићи Бела I (Béla) 1061—1063 Вазулов други син угушио побуну Ватиног сина Јануша, последњу побуну пагана против христијанизације Угарске; умро, наводно, после хиљаду дана владавине . Арпади Саломон (Salamon) 1063—1074 син Андреја I на престо дошао уз немачку подршку; морао је издржи борбу са браћом од стрица Гезом и Ладиславом, синовима Беле I, који су уживали византијску помоћ; 1068 — Битка код Керлеша: угарска победа над Печенезима и Куманима; 1074 — Битка код Мођорода: Геза и Ладислав победили Саломона који бежи у Аустрију; од 1075. до 1081. је владао западном Угарском из Пожуна; 1081 — одрекао се круне у корист Ладислава I; 1083 — напушта Угарску и одлази у прогонство. Арпади Геза I 1074—1077 син Беле I византијски цар Михаило VII Дука (1071—1078) му послао краљевску круну, основу тзв. круне светог СтефанаИсторија Мађара. стр. 36-37.; Арпади Ладислав I Свети (László) 1077—1095 син Беле I 1068 — истакао се у бици код Керлеша; доба унутрашње консолидације Угарске; почетак освајања Хрватске; 1091 — оснива Загребачку катедралу и посвећује је Светом Стефану; у средњем веку идеал витештва у Угарској као светац заштитник хришћанске Угарске, заштитник женске части, секељских граничара и Мађара у дијаспориИсторија Мађара. стр. 36-41, 44.; Арпади Коломан (Kálmán) 1095—1116 син Гезе I; првобитно школован за бискупа те је због учености био познат под надимком Књижар; 1097 — Битка на Гвозду: погибија последњег хрватског народног краља Петра Свачића; Коломан у Биограду крунисан за краља Хрватске; 1102 — присаједињење Хрватске после Коломановог споразума са хрватским племством; 1108 — освајање Далмације; почетак угарско-млетачког супарништва око Далмације; стални сукоби краља и његовог брата Алмоша који је на крају ослепљен са малолетним сином БеломИсторија Мађара. стр. 41-45. Арпади Стефан II 1116—1131 син краља Коломана; 1116—1123. - рат са Чешком 1127—1129. - рат са Византијом око Београда и јужне границе Угарске одредио за наследника сестрића ШаулаИсторија Мађара. стр. 45, 47-50; Арпади Бела II Слепи 1131—1141 син Алмоша и синовац Стефана II; ожењен Јеленом, ћерком рашког великог жупана Уроша I; 1131 - Сабор у Араду: краљица Јелена наређује погубљење шездесет осам учесника у ослепљивању Беле II; 1132 - Битка на реци Шајо: одбијен упад претендента на престо Бориса, непризнатог сина краља Коломана; заузео Раму која од тада улази у краљевску титулу угарских владараИсторија Мађара. стр. 49-50; Арпади Геза II 1141—1162 син Беле II; током његовог малолетства државом је управљала краљица-мајка Јелена и њен брат Белош; сукоби са Византијом око Срема (1150—1155) током којих Геза војно помаже свог ујака Уроша IIИсторија Мађара. стр. 50-53; Арпади Стефан III 1162—1172 син Гезе II; 1152 — отац га именовао за савладара; његов долазак на престо није признао византијски цар Манојло I Комнин који је подржао као претенденте Стефанове стричеве Ладислава II и Стефана IV; 1167 — предао Византији брата Белу као таоца и тзв. Белину баштину (Мачва, Хрватска, Далмација)Историја Мађара. стр. 53-55,; Арпади Ладислав II. 1162—1163 син Беле II; византијски штићеник и противкраљ; наводно отрован по налогу острогонског надбискупа; Арпади Стефан IV 1163—1165. син Беле II; византијски штићеник и противкраљ; 1163 — одлучно поражен код Стоног Београда; убијен у земунској тврђави од стране сопствених присталица; Арпади Бела III 1172—1196 син Гезе II; образован у Цариграду; до 1180. лојални савезник цара Манојла I Комнина; 1180—1185: рат са Византијом током кога је помагао Стефана Немању и поново заузео Далмацију, Босну, Мачву, Београд и Браничево; доба унутрашње консолидације Угарске и снажења власти монарха; Арпади Емерих (Imre) 1196—1204 син Беле III; 1197—1203. - тешки сукоби са братом Андријом; 1201 — војно помаже Вукана Немањића да привремено свргне великог жупана Стефана; После тога додаје Србију угарској краљевској титули; 1202 — крсташи за рачун Млечана заузимају угарски Задар; Арпади Ладислав III 1204—1205 син Емериха и Констанце Арагонске; 1204 — наследио престо као четворогодиши дечак; 1205 — умро у прогонству у Бечу; Арпади Андреј II (András) 1205—1235 син Беле III; додао својој владарској титули раније освојене руске крајеве, Галицију и Волинију; 1217—1218. - један од предводника Петог крсташког рата; 1222 — Златном булом. одриче се бројних краљевских права у корист крупног племства. Арпади Бела IV 1235.–1270 син Андреја II; као принц ердељски кнез; освојио Олтенију и 1233. је уврстио као Куманију у краљевску титулу; Угарска претрпела навалу Монгола 1241. године; остатак владавине краљ је подстицао подизање утврђених насеља; населио Кумане између Пеште и Суботице; од 1261. у повременим сукобима са сином Стефаном V коме је морао да препусти источну и јужну Угарску; 1267/1268. - поразио и заробио српског краља Стефана Уроша I током борби око Мачванске бановинеИсторија Мађара. стр. 68-79,84-87, 621; Арпади Стефан V 1270–1272. син Беле IV; од 1245. године млади краљ ; од 1261. године владар источне и јужне Угарске; 1266 — освојио Видин и додао Бугарску угарској краљевској титули; 1272 — умро током рата са славонским баном Јоакимом који је отео престолонаследника Ладислава IVИсторија Мађара. стр. 87-88, 621; Арпади Ладислав IV Куманац 1272.–1290 син Стефана V и Јелисавете, ћерке куманског поглавара Сајана; током малолетства Ладислава IV државом управљала његова мајка Јелисавета; доба феудалне анархије у Угарској; 1280/1281. - битка код Ходског језера: поразио побуњене Кумане који затим напуштају УгарскуИсторија Мађара. стр. 88-90, 621-622; Арпади Андреј III Млечанин 1290–1301. унук Андреја II и последњи владар из династије Арпада; неуспели покушаји обнове краљевске властиИсторија Мађара. стр. 90-92; Почетак владавине немађарских династија Пшемисловићи Ладислав V Пшемисл (Václav III. Přemysl) 1301—1305 Вацлав, чешки престолонаследник, чукунунук Беле IV; 1301 — крунисан као Ладислав V. 1305 — одрекао се угарске круне у корист свог рођака баварског војводе Отона IIIИсторија Мађара. стр. 93-94, 622. Вителсбах Бела V (Wittelsbach Ottó, Béla V) 1305—1307 Отон III, баварски војвода 1290.–1312, унук Беле IV; 1305. - крунисан као Бела V. 1307 — заробио га и протерао ердељски војводаИсторија Мађара. стр. 94, 622; Анжујци Карло I Роберт (Károly Róbert) 1301—1342 унук напуљског краља Карла II по оцу, праунук Стефана V; родоначелник угарских Анжујаца; 1301 — крунисан у Острогону уз подршку папства и католичке цркве у Угарској; 1301—1310. - борба са другим претендентима на престо; 1310—1322. - борба против осамостаљених великаша и снажење краљевске власти; 1330 — Битка код Посаде: угарски краљ тешко поражен у покушају да вазалну послушност наметне влашком војводи Басарабу I; 1335. и 1342. - походи против српског краља Стефана Душана са променљивим успехомИсторија Мађара. стр. 92-107; Анжујци Лајош I Велики (Nagy Lajos) 1342—1382 син Карла I Роберта; краљ Пољске (1370—1382); 1344. Влашки војвода Влајко се привремено прихвата вазалне обавезе према угарском краљу; 1345 — убиство Лајошевог млађег брата Андрије, мужа напуљске краљице Јоване; 1346 — Млечани заузимају угарски Задар; почетак борби са Млетачком републиком; 1347—1348. - заузима Напуљску краљевину како би осветио братовљеву смрт и проглашава се за напуљског краља; 1350 — Други Лајошев поход на Напуљ; 1358 — Задарски мир: Венеција се у корист Угарске одриче источне обале Јадранског мора; Дубровачка република признаје врховну власт угарског краља; 1366 — помаже босанског бана Твртка I Котроманића у борби са братом Вуком; 1367. оснивање универзитета у Печују; 1369 — после краће окупације (1365—1369), враћа Видин цару Ивану Страцимиру који од тада влада као угарски вазал; 1370 — наслеђује свог ујака Казимира III и постаје краљ Пољске; Угарска и Пољска у персоналној унији (1370—1382); Молдавски војвода Богдан признаје врховну власт угарског краља; 1373 — шаље војну помоћ бану Тврку I и кнезу Лазару против Николе Алтомановића који је угрожавао Дубровник, угарског вазала; 1377 — после неколико неуспешних похода наноси пораз паганским Литванцима и осваја Галицију и Подолију; 1380 — папа му нуди Напуљску краљевину коју Лајош препушта Карлу Драчком; 1381 — Торински мир: потврђена превласт Угарске на Јадрану и одредбе Задарског мира; Средњовековна Угарска на врхунцу моћиИсторија Мађара. стр. 108-122, 623-625; Анжујци Марија 1382—1385 ћерка Лајоша I Великог и Јелисавете, ћерке босанског бана Стефана II Котроманића; 1372. верена са Жигмундом, сином цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког; 1382 — крунисана, по очевој опоруци, за краља Угарске. 1384 — Јадвига, Маријина млађа сестра, крунисана за краљицу Пољске; формални распад угарско-пољске персоналне уније;