Јефим Богољубов (; Кијев, 14. април 1889 — Триберг им Шварцвалд, 18. јун 1952) је био руски и немачки велемајстор.
Био је водећи руски шахиста. Емигрирао је у Немачку 1926. а 1951. добија од ФИДЕ титулу велемајстора.
Играо је мечеве за титулу шампиона света два пута, оба пута против Александра Аљехина. Први пут је изгубио са скором 15½-9½, а други пут са 15½-10½.
Бого-Индијско шаховско отварање је названо по Богољубову: 1. д4 Сф6 2.ц4 е6 3.Сф3 Лб4+.
Шаховска каријера 1911. дели прво место на шампионату Кијева, и дели девето и десето место у Санкт Петербургу (сверуски аматерски турнир на коме побеђује Степан Левитски). 1912. у Вилни заузима друго место иза Карела Хромадке. 1913. у Санкт Петербургу заузима осмо место (сверуски мајсторски турнир, шампионат Русије на коме побеђују Александар Аљехин и Арон Нимцович).
Први светски рат 1914. (у јулу/августу) игра турнир у Манхајму и заузима 8-9 место. Нажалост, турнир је био прекинут. Пошто је објављен рат Русији, 11 руских шахиста интернирано је за Немачку (Аљехин, Богољубов, Богатирчук, Фламберг, Копелман, Малитин, Рабинович, Романовски, Сабуров, Селесњев, Вајнштајн). У септембру 1914. њих четворо (Аљехин, Богатирчук, Сабуров и Копелман) су били ослобођени и дозвољено им је да се преко Швајцарске врате у домовину. Руски интернисти играли су осам турнира, први у Баден-Бадену (1914) а све остале у Трибергу (1914-1917). Богољубов заузима друго место иза Александра Фламберга у Баден-Бадену и побеђује на пет турнира у Трибергу.
Наставак успешне каријере После Првог светског рата победио је на многим међународним турнирима: 1919. у Берлину, 1920. у Стокхолму, 1921. у Килу. 1923. делио је треће место у Карлсбаду. 1924. Богољубов се враћа у Русију (тада СССР) и два пута побеђује на шампионату Совјетског Савеза (1924 и 1925). 1925. на турниру у Вроцлаву побеђује као и 1925. у Москви испред Емануела Ласкера и Капабланке.
Емиграција у Немачку мини|Јефим Богољубов, Triberg(1. 4. 1889 – 18. 6. 1952) 1926. емигрира у Немачку. 1926. у Берлину побеђује испред Акибе Рубинштајна. 1928. и 1928/29. побеђује два меча против Макс Евеа у Холандији. 1929. и 1934. игра мечеве за светског првака против Александра Аљехина и оба пута губи. 1931. игра за репрезентацију Немачке на првој табли на четвртој шаховској олимпијади у Прагу. Добија индивидуалну сребрну медаљу. 1930. у Сан Рему дели друго место са Нимцовићем иза Аљехина. 1931. у Стокхолму такође дели друго место са Штолцом иза Исака Кашдана. 1933. У Бад Пирмонту побеђује. 1935. побеђује у Бад Нојхајму и Бад Сарову, 1935. дели прво место у Берлину. 1936. дели прво место у Бад Елстеру. 1937. дели прво место у Бад Елстеру. 1937. у Бремену побеђује. 1938. побеђује у Бад Елстеру. 1939. побеђује у Штутгарту (I европски турнир)
Други светски рат За време Другог светског рата изгубио је меч од Евеа у Крефелду 1941, и играо нерешено у мини мечу с Аљехином у Варшави, 1943. Такође је играо на неколико турнира у Немачкој и на окупираним територијама. 1940. побеђује у Берлину и дели прво место са Антоном Колером у Кракову. 1941. био је четврти у Минхену (II европски турнир, Штолц је био победник), заузима треће место иза Аљехина и Паула Феликса Шмита у Кракову. 1942. је пети у Салзбургу (Аљехин је победник), дели од 3-5 места у Минхену (I европски шаховски шампионат, Аљехин побеђује), заузима треће место у Варшави. 1943. је четврти у Салзбургу (побеђују Паул Керес и Аљехин) и дели друго место у Криници. 1944. побеђује испред Фјодора Богатирчука у Радому.
Нови шаховски успеси после рата После Другог светског рата је живео у Западној Немачкој. 1947. побеђује на турнирима Линебургу и Каселу. 1949. побеђује у Бад Пирмонту (трећи шампионат Западне Немачке у шаху) и дели прво место са Елмарсом Земгалисом у Олденбургу. 1951. побеђује у Аугзбургу и Сарбрикену. 1951. добија титулу интернационалног велемајстора од шаховске федерације ФИДЕ.
Бого-Индијско шаховско отварање је названо по Богољубову: 1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+.
Референце
Спољашње везе
Партије Богољубова
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1952. Категорија:Руски шахисти Категорија:Немачки шахисти