Миомир Петровић (1. март 1972) српски је књижевник и драматург.„Миомир Петровић“ (биографија), Пројекат Растко, приступљено 30. јун 2013. 00:31„Миомир Петровић“ (биографија), Издавачко предузеће „Лагуна“, приступљено 14. мај 2013. 12:50

Биографија Образовање Дипломирао је на одсеку за Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (1995) и магистрирао на одсеку за Театрологију на ФДУ у Београду (1999). Његова магистарска теза носи назив: Дела савремених домаћих драмских писаца на репертоару Атељеа 212 у раздобљу 1967-1987. Докторирао је на тему Митска матрица у уметничким и медијским текстовима (Сартр, Вендерс, Рансмајер, Бејкон) на Интердисциплинарним студијама на Универзитету уметности у Београду. Добитник је Октобарске награде града Београда за књигу драма Аргивски инцидент (Скупштина града Београда, 1996). Добитник награде „Лаза Костић”, Салона књига у Новом Саду за роман „Кућа од соли” (2016).

Каријера Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212 у Београду (1996—1999), као заменик директора драме Народног позоришта у Београду (2001), затим као драматург Народног позоришта у Београду (2003), асистент-уметнички сарадник на предмету Драматургија на Академији уметности БК у Београду (1998—2007) и као доцент на предметима Историја светске драме и позоришта и Историја националне драме и позоришта на истом факултету. Од 2008. године је доцент, па потом ванредни професор на предмету Креативно писање, читање и интерпретација на Факултету за културу и медије у Београду. Тренутно ради као редовни професор на предмету Увод у драматургију и Естетика на Институту за уметничку игру у Београду. На Факултету савремених уметности у Београду предаје на предметима Историја филма и Филмска уметност. Члан је Управног одбора Педагошког музеја у Београду (2005), Удружења књижевника Србије (1998—2000), југословенског комитета панбалканског удружења Ригина Карта (Атина, Грчка), члан Удружења драмских уметника Србије. Заступљен у веб антологији савремене српске уметности Пројекат Растко.

Приватан живот Син је академског сликара Градимира Петровића.

Критика

Дела Драме и извођења Објавио је драме „Вагабунд у градском врту“ (Нови Сад: Сцена, 1995), „Аргивски инцидент“ (Крагујевац: Јефимија, 1996), „Демијург“ (Крагујевац: Јефимија, 1997), „-{Appendix}-“ (Београд: Књижевна реч, 1997), „Чопор“ (Нови Сад: Сцена, 1998). Извођења: „-{Appendix}-“ - Центар лепих уметности Гварнеријус (2003), режија Бошко Ћорђевић; „-{Appendix}-“ — Радио Београд I програм, режија Божидар Ћуровић (2004); „Вучје легло“ — Народно позориште Пирот (2006), режија Борис Тодоровић.

Објавио је и театролошке огледе „Ослобођење драме“ (Београд: Задужбина Андрејевић, 2000)као и уџбеник за основне студије из креативног писања „Креативно писање, наратолошки приступ тексту и контексту” (Београд: Факултет за културу и медије, 2011).

Проза Већ 1996. године почео је да објављује приче у Књижевној речи, Политици, Позивници (Зрењанин) и романе.

„Сакаћење Романа“ (Београд: Просвета, 1997) „Панкратион“ (Београд: БИГЗ, 1998) „Самомучитељ“ (Београд: Просвета, 2000).

Прекретницу у рецепцији његове књижевности представља роман „Персијско огледало“.

„Персијско огледало” (Београд: Геопоетика, 2001) „Архипелаг“ (Београд: Геопоетика, 2003).

Од 2005. године ексклузивни је аутор издавачке куће Лагуна из Београда са романима: „Лисичје лудило“ (Београд: Лагуна, 2005) „Стаклена прашина“ (Београд: Лагуна, 2006) „Либанско лето“ (Београд: Лагуна, 2007) „Персијско огледало“ (2. издање, Београд: Лагуна, 2008) „Бакарни бубњеви“ (Београд: Лагуна, 2009) „Галеријеве ватре“ (Београд: Лагуна, 2011) „Течни лед“ (Београд: Просвета, 2011) „Мирис мрака“ (Београд: Лагуна 2013) „Кућа од соли” (Београд: Лагуна 2016) „Black Light” [Београд: Лагуна 2018]

Проза Миомира Петровића преведена је на македонски језик "Лисичино лудило" (СКЦ, Скопје 2007) и руски језик "Филоктет са Лемносе" (Алтхеиа, Санкт-Петербург 2019), "Персидское зеркало" (Алтхеиа, Санкт-Петербург 2019).

Стил Миомира Петровића одликује инклинирање поетској прози, али жанровско експериментисање у распону од ескапистичког лиризма до хорора, необарокни приступ дугачким реченицама пажљиво вођене структуре.

Заступљен у књижевним антологијама: „Овако је почело” (Београд: Лагуна 2011) „У знаку вампира” (Београд: Паладин 2012) „Нова српска приповетка” (Београд: Паладин 2013).

Референце

Спољашње везе Петровић, Миомир. Панкратион, (роман), е-издање, Пројекат Растко, приступљено 14. мај 2013. 12:36 Петровић, Миомир. „Осмех наказе или -{Appendix}-“ (драма), е-издање, Пројекат Растко, приступљено 14. мај 2013. 12:41 Чувар државе која више не постоји („Политика”, 6. фебруар 2017) Књижевност буди племе - МИОМИР ПЕТРОВИЋ | Причај ми о томе

Категорија:Рођени 1972. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Српски писци фантастике Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Доктори уметности Категорија:Професори Института за уметничку игру Категорија:Професори Факултета савремених уметности Категорија:Добитници Награде Лаза Костић