Општина Бојник је општина у Јабланичком округу са седиштем у истоименом градском насељу. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.315 становника (према попису из 2011. било је 11.104 становника).
Општина Бојник се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела лесковачке котлине са општинама Лесковац, Лебане и Медвеђа. Око 2/3 њене територије је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва. Томе се придружује и готово у целини недовољно развијено окружење са ниским степеном међусобне развојне интегрисаности.
Историја мини|Споменик жртвама фашистичког терора у Бојнику. На простору општине евидентирано је 146 археолошких налазишта.
На просторима општине Бојник градитељско, споменичко и духовно наслеђе сеже у далеку историјску прошлост. То доказују бројни остаци цркава, градова утврђења и водовода из рановизантијског и средњовековног периода. Црква у Ображди, посвећена Св. Тројици подигнута је 1885. године. Недалеко од цркве стоје 8 споменика изгинулим ратницима на Солунском фронту.
Поред споменика и спомен плоча жртвама Другог светског рата и борцима I Јужноморавске бригаде и Јабланичког партизанског одреда, посебно се истиче Спомен гробље у Бојнику где је 17. фебруара 1942. године стрељано око 500 житеља Бојника и Драговца (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).
Најстарије праисторијско насеље откривено је у Лапотинцу на локалитету "Селиште" (фрагменти керамике из Старчевачке групе). У Горњем Бријању на локалитету "Цунга" нађени су остаци Винчанско-плочничке културе кремених оруђа и плоча.
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, тзв. "Горњебријанско кале", која представља римску тврђаву подигнуту вероватно у III в.н.е. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (чува се у народном музеју у Лесковцу). Сам град није довољно идентификован, мада се и данас приликом земљаних и пољопривредних радова може наићи на остатке тог насеља (камен, цигла, керамика). У селу Ображда има доста трагова насеља из рановизантијске епохе. То су трагови који се уочавају без систематског истраживања. Слично је и са селом Ивање.
У селу Обилић у општини Бојник подигнут је Топлички устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 21. фебруара до 25. марта 1917. Непосредан повод устанка је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке.
Најтрагичнији дан у вишевековној историји Бојника и читавог пусторечког краја је 17. фебруар 1942. године када су бугарски окупатори у једном дану стрељали више од 500 грађана Бојника и суседног села Драговца. Жртве су углавном биле жене, деца и стари људи, а чинили су више од 50% тадашње популације у Бојнику. Поводом тог догађаја сваке године на Спомен-гробљу одржава се комеморативни скуп и чита се ”Повеља живих”.
Пуста река, Топлица и Јабланица су крајеви у јужној Србији са богатом историјском традицијом. У оба светска рата дала је више истакнутих бораца и војсковођа. Може се слободно рећи да је област Пуста река позната као крај у Србији са највећим бројем носилаца Карађорђеве звезде. Њих 133 је са златним војничким, затим сребрним војничким орденом и официрским редом Карађорђеве звезде са мачевима. Од тих 133 су носиоци : 62 златног војничког ордена Карађорђеве звезде, 60 сребрног ордена Карађорђеве звезде, а 26 је са Карађорђевом, звездом (-{I-IV}-) реда. Њих 133 носило је 150 најлепших српских одликовања, а 10 најхрабријих и француску Легију части, док су шест јунака са руским Крстом Светог Ђорђа. Најхрабрији међу храбрим јунацима српске војске са по ДВЕ Карађорђеве звезде са мачевима било је њих 15 : Илија Поп Тоне Илић, из Боровца, Ђуро Перовић и Влајко Петрушић, из Гајтана, Величко Петковић, из Доњег Коњувца, Божо Токовић, из Губавца, Стојадин Анђелковић, из Косанчића, Стеван Соколовић, из Лапотинца, Машан П. Радовановић, из Медевца, Милутин Радојевић, из Мркоња, Милутин Р. Драговић, из Обилића, Михаило Миловановић Геxа, из Пустог Шилова, Крсто Жугић, из Реткоцера, Михаило Перовић Малиша, из Обилића, Мирко Минић и Сава Перовић из јабланичке Стубле. Највише француско одликовање Легију части носили су : Илија Поп Тоне Илић, Максим Ђуровић, Стеван Соколовић, Драгутин Соколовић из Ивања, Миладин Васовић, Симо Контић, Михаило Миловановић Геџа, Новица Лакић Перовић, Иван Милутиновић Ђурашковић, Илија Мазнић и Михајило Тмушић, са руским Крст Светог Ђорђа – Мирко Минић, Лука Перовић, Божо Токовић, Михаило Миловановић Геџа, Миладин Поповић и Илија Поп Тоне Илић. Било је и одликованих са Крстом Свете Марије и са британским и италијанским медаљама за храброст.//kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/царичин-амфитеатар/рођаци-из-ивање-ранко-соколовић/рукописаније-контра-пролазности/леб-и-артишка-ранко-соколовић/златна-капија/гвоздени-пук-ранко-соколовић/
У општини Бојник рођени су многи истакнути борци Народно-ослободилачке борбе, међу којим су најпознатији Станимир Вељковић Зеле, Стојан Љубић и Ђука Динић који су одликовани орденима Народног хероја Југославије.
Географски положај Површина општине је 264 km², чиме се Бојник сврстава у мање општине. Густина насељености од свега 41 становника по km² је једна од мањих у Републици.
Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Туристички потенцијали ове недовољно урбанизоване општине су: планина Радан и Брестовачко језеро.
Најближи суседи Бојника су: Лебане, Лесковац, Прокупље, Куршумлија и Медвеђа.
Око Општине Бојник налазе се : Град Лесковац, Општина Лебане и Општина Медвеђа
Физичко-географске одлике Физичко-географске одлике чине: геолошки састав, рељеф, клима, хидрографске особености, педолошке особености и биљни и животињски свет.
Рељеф Највећи део рељефа општине Бојник је брдско-планински са 2⁄3 територије надморске висине од 400 до 1200 m (66% површине или 174 кm²) док је 1⁄3 равничарског карактера, изузетно погодан за пољопривредну производњу.
Брежуљкасти и равничарски рељеф пружа се узводно и низводно од Бојника. Узводно, равница се протеже уз Пусту реку, западно од Бојника а има је и у долини Коњувачке реке и представљена је Златским пољем које се простире између села Злате и Горњег Коњувца. Низводно од Бојника овај рељеф прати слив Пусте реке све до његове северне границе где прелази у раван која припада Јужној Морави. Граница између пусторечке и моравске равни налази се између села Горњег Бријања, с једне и Доњег Бријања, с друге стране. Ширина овог дела пусторечке равни је различита. Најшири део је између Бојника, Сувог Поља (Зелетова), Ђинђуше и Лапотинца а најужи између села Кацабаћа и Стубле услед приближавања Кацабаћког рида речном кориту Пусте реке. Надморска висина равнице код села Ђинђуше износи 230 m а код Косанчића око 222 m, што је нешто ниже од ветерничке равни у региону Поречја.
У рељефу општине постоји алувијална тераса. Према неким схватањима она се, у ужем обиму, пружа почев од Славника односно од Злате, долином Коњувачке реке до Бојника одакле се шири у пространо и плодно Лапотиначко поље, Горњи Кључ, Доњи Кључ и друге равне или терасасте просторе.
Хидрографске особености У природне куриозитете општине спада бифуркација у изворишном делу Магашке реке, на планини Радан. Ово место названо је Деливоде по бифуркацији. Леви крак и јачи део воде потока, који се дели, одлази према североистоку и чини Магашку реку, док десни крак, мањи део воде, одлази према југу и чини Ивањску реку. Обе ове реке уливају се у Пусту реку само на различитим местима. Магашка река утиче у Пусту реку североисточно од Магаша. Деливоде
Демографија Према попису из 2022. године у општини је живело 9.315 становника. Густина насељености двоструко је нижа од просечне у Србији (55 становника на м2). Демографска кретања у целини нису повољна. Њих карактерише интензивна миграција, негативна стопа природног прираштаја, погоршавање старосне структуре и уочљиве тенденције неповољне унутрашње територијалне прерасподеле становништва.
Највећи део активног становништва ( 43% укупног ) припада пољопривредном (преко 2/3), које у укупном становништву учествује са 30%, док радно-способно достиже 52,4% укупног становништва. То указује да радни контингент, у целини гледано, неће бити ограничење развоју Општине, утолико пре што је евидентна релативно висока реална и латентна незапосленост и што се може очекивати да ће свестранији развој Општине у наредној деценији довести до заустављања и преусмеравања негативних демографских трендова.
мини|Положај општине Бојник у Јабланичком округу
Бојник, Боринце, Брестовац, Вујаново, Горње Бријање, Горње Коњувце, Граница, Добра Вода, Доње Коњувце, Драговац, Дубрава, Ђинђуша, Зелетово, ранији назив Суво Поље Зоровац, Ивање, Каменица, Кацабаћ, Косанчић, Лапотинце, Лозане, Магаш, Мајковац, Мијајлица, Мрвеш, Обилић, Ображда, Оране, Плавце, Придворица, Речица, Савинац, Славник, Стубла, Турјане, Ћуковац Црквица.
Привреда Пољопривреда 73,1% од укупне површине општине је пољопривредно земљиште (19.299 ха), од чега: 9.792 ха – оранице 994 ха – воћњаци 430 ха – виногради 3.049 ха – ливаде 3.347 ха – пашњаци 2.229,89 ха је државно земљиште Код Министарства за пољопривреду и водопривреду Републике Србије до сада је регистровано 1.650 пољопривредних газдинстава. Производња јаја је у успону и има водећу улогу у организованој живинарској производњи.
Туризам Природни ресурси мини|Поглед са врхова планине Радан мини|Црква св. Петра на Петровом врху мини|Брестовачко језеро