Флоријан Бирг (Пешта, 1800 или 1801 – Београд, 13. октобар 1865) по националности мађар, по професији био је лекар, магистар фармације, ветеринар, штаб-хирург, који је део свог живота до смрти провео у Кнежевини Србији као апотекар, градски и окружни београдски лекар и штаб хирург прве Војне болнице у Београду. Један је од оснивача и кустос Музеум редкости при војној болници у Београду.Флоријан Бирг (1800 или 1801 – 1865) Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015, 272
Живот и каријера Рођен је у Пешти, 1800 или 1801, где је током образовања на Универзитету у Пешти стекао звања магистра хирургије, обстетриције, фармације и ветерине.
Након дипломирања у Пешти је десет година радио као магистар фармације, а затим је 1837. године ступио у турску војну службу у Београду, у којој је био на дужности другог лекара гарнизона и апотекара болничке апотеке.
Фебруара 1839. прешао је у српску здравстбвену службу, на место градског и окружног лекара у Београду.
Крајем 1841. године Бирг је постављен за првог штаб-хирурга Централне војне болнице на Палилули, и на тој дужности је био све до 1860, када је поново постављен за лекара Округа београдског.
За ванредног члана Сталне лекарске комисије Министарства унутрашњих дела био је изабран 1852. године.
Преминуо је у Београду 1/13. октобра 1865. године.
Дело 250px|мини| Болници за с ума сишавше прва психијатријска установа у Кнежевини Србији основана у Београду 1861. године. У њој је др Флоријан Бирг радио и као психијатар (иако то није био). О делу Флоријан Бирг најбоље говоре ови подаци наведени у кондуит листи из 1840. године
Флоријан Бирг је са др Емерихом Линденмајером 1844. године основао Музеум редкости при војној болници у Београду и током шеснаест година био је чувар Музеја.
Поред других дужности др Флоријан Бирг је радио и као психијатар (иако то није био) у Болници за с ума сишавше основане у Београду 1861. године, о чему говори овај цитат:
Референце
Литература
Стеван Иванић, „Кондуит-листе“, у Miscellanea 4, (Београд: Библиотека Централног хигијенског завода, књ. 47 – Прилози за историју здравствене културе Југославије и Балканског полуострва, XVI, 1941).
Спољашње везе Брана Димитријевић Дело вишеструке „употребљивости“ (О књизи „Казивања“ др Душана Стојимировића; Народна библиотека Смедерево, Ars libri) — www.rastko.rs
Категорија:Рођени 1800. Категорија:Умрли 1865. Категорија:Будимпештанци Категорија:Мађари у Србији Категорија:Мађарски лекари Категорија:Српски лекари